<rss version="2.0">
  <channel>
    <item>
      <title>БНР ужива највеће поверење, али плате заостају, изјавио генерални директор</title>
      <description>&lt;p&gt;Бугарски национални радио (БНР) већ десет година је медиј у који грађани имају највише поверења, изјавио је генерални директор радија Милен Митев представљајући потребе медија пред надлежним скупштинским одбором, који је разматрао предлог буџета за 2027. годину.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Према извештају Института „Ројтерс“ за 2026. годину, радио, заједно са националном телевизијом, ужива највеће поверење јавности, упркос општем паду поверења у медије. „Основно питање приликом разматрања буџета јавних медија није колико новца добијају, већ за шта га добијају“, рекао је Митев.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Он је истакао да је радио ове године направио дигитални искорак покретањем прве мобилне апликације, а јавни медиј је увео и портал који обједињује његове главне платформе. У последњих шест месеци посећеност интернет страница БНР порасла је за 60 одсто, на више од 24 милиона посета, док је број активних корисника повећан за више од 15 одсто, на готово 1,2 милиона, навео је он.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Посећеност страница Радио Бугарске порасла је за више од 100% у месецу председничких избора, што показује да се публика у таквим тренуцима окреће јавним медијима у потрази за поузданим информацијама.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Наша интернет публика је претежно млада, реч је углавном о младим, друштвено активним људима, рекао је Митев. Према његовим речима, предстоји решавање питања укупног нивоа зарада у систему радија. Синдикати захтевају повећање плата свим запосленима слично оном које су добили музички ансамбли, за шта је потребно око 3,2 милиона евра. Митев је навео да је радио током 2026. године уштедео око 600.000 евра унутрашњим рационализацијама, а та средства биће усмерена на додатно повећање зарада.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Говорећи о ефикасности, Митев је истакао да је у последњих 26 година обим радијског програма БНР повећан за више од 30 одсто, док је број запослених смањен за више од 25 одсто, а да ниједан програм или услуга нису укинути.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Превела: Свјетлана Шатрић&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/561010/bnr-uzhiva-najvece-poverenje-ali-plate-zaostaju-izjavio-generalni-direktor</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 20 Nov 2026 12:46:06 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Аустријанци заинтересовани за Бугарску уписују своју децу у бугарске школе</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;span&gt;Слзица Громан је
директорка бугарско-аустријске школе „Проф. Иван Шишманов“ у Бечу, која је
2017. године отворена уз подршку родитеља из бугарске заједнице у том граду. За
патрона школе изабран је истакнути бугарски филолог, књижевник и политичар
проф. Иван Шишманов, који је својевремено похађао Педагошку школу у аустријској
престоници да би касније уписао филозофију и књижевност на универзитетима у
Јени и Женеви и одбранио докторску дисертацију из филозофије у Лајпцигу. Проф.
Шишманов је један од оснивача Високе школе у Софији, данас Софијски универзитет
„Свети Климент Охридски“, као и прве специјализоване школе за слепе и слабовиде
особе, која и данас носи име по Шишманову.&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/549014/austrijantsi-zainteresovani-za-bugarsku-upisuju-svoju-detsu-u-bugarske-shkole</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 20 Nov 2026 12:15:18 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Скупе таксе у турским мореузима поскупљују робу и отежавају извоз</title>
      <description>&lt;p&gt;Турска је у последњих пет година пет пута повећала накнаде за пролаз кроз Босфор и Дарданеле, што наноси штету бугарским бродовласницима и поскупљује увоз у Бугарску. То произлази из писаног одговора министра саобраћаја Георгија Пејева на посланичко питање, преноси Инвестор.бг.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Упркос покушајима Министарства да реши проблем у разговорима са турском страном, до сада није постигнут резултат. Турска сматра да, на основу Конвенције из Монтреа из 1936. године, има право да повећава накнаде, док бугарска страна очекује мишљење Министарства спољних послова.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Пејев наводи да је у сектору бродоградње и ремонта бродова у Бугарској запослено више од 10.000 људи. Они производе сложене производе високе додате вредности за међународно тржиште, али једини пут до међународних купаца води кроз мореузе, где трошкови проласка расту.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Превела: Свјетлана Шатрић&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560956/skupe-takse-u-turskim-moreuzima-poskupljuju-robu-i-otezhavaju-izvoz</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 20 Nov 2026 11:51:10 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Отворен гранични прелаз са Румунијом, поново саобраћа трајект Орјахово–Бекет</title>
      <description>&lt;p&gt;Саобраћај на свим граничним прелазима и пунктовима одвија се без застоја, саопштила је Гранична полиција. Трајект на линији Свиштов–Зимнич не саобраћа због ниског водостаја Дунава, али је поново успостављен саобраћај трајекта између Орјахова и Бекета, објављено је на сајту ferryboat.bg.&lt;br&gt;&lt;br&gt;У петак, 20. новембра, до 16 часова биће ограничен саобраћај у возној траци у смеру Софије, а возила ће бити преусмеравана у претицајну траку на деоницама од 76. до 75. и од 72. до 71. километра ауто-пута Хемус. Биће затворена и прикључна саобраћајница за Софију код Јабланице због уклањања накривљених стабала.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Саобраћај на путу Софија–Самоков биће ограничен до 20 часова у области Мечке због замене камера за бројање возила, саопштила је Агенција за путну инфраструктуру.&lt;br&gt;&lt;br&gt;У протекла 24 часа у Бугарској је у 18 тешких саобраћајних незгода повређена 21 особа, саопштила је Саобраћајна полиција. Од почетка месеца у 303 тешке саобраћајне незгоде погинула је 31 особа, а 429 је повређено. Од почетка године у 6.081 саобраћајној незгоди живот је изгубило 447 особа, а 7.584 су повређене. У поређењу са истим периодом 2025. године, број погинулих на путевима повећан је за 54.&lt;br&gt;&lt;br&gt;У протекла 24 часа у земљи је угашено 38 пожара, а две особе су повређене, саопштила је Дурекција за заштиту од пожара и цивилну заштиту.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Превела: Свјетлана Шатрић&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560896/otvoren-granichni-prelaz-sa-rumunijom-ponovo-saobraca-trajekt-orjahovo-beket</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 20 Nov 2026 11:06:18 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Проф. Драган Антић проглашен почасним доктором Техничког универзитета у Габрову</title>
      <description>&lt;p&gt;Професор Драган Антић са Универзитета у Нишу одликован је почасним академским звањем доктора хонорис кауза Техничког универзитета у Габрову. Звање му је додељено на свечаној академској седници којој су присуствовали представници академске заједнице из Бугарске и иностранства.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Звање је додељено у знак признања за научна достигнућа професора Антића, његов академски рад и допринос развоју међународне сарадње између два универзитета. „Предлог да професор Антић буде одликован почасним звањем представља израз високог признања за његов допринос, као ректора Универзитета у Нишу, развоју и јачању сарадње између две институције у области науке и образовања“, изјавио је проректор Техничког универзитета у Габрову, доцент Христо Христов.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Професор Антић захвалио је на признању и истакао значај готово пет деценија дугог партнерства између универзитета у Нишу и Габрову. Изразио је уверење да најбољи резултати њихове заједничке сарадње тек предстоје, указујући на могућности за нове научне пројекте, међународне истраживачке тимове и развој иновација.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Међу званицама на свечаности били су ректор Универзитета у Нишу, проф. др Јован Степановић, председник Скупштине Универзитета, проф. Душан Трајковић, члан дописник и почасни доктор Чешког техничког универзитета у Прагу, проф. др Николај Ганек, директорка Дирекције за образовање и социјалне делатности Општине Габрово, Севдалина Ненкова, као и пленарни предавач на 26. међународној научној конференцији UNITECH'26, проф. Петар Петров са лондонског Империјал колеџа.&lt;br&gt;&lt;br&gt;У изјави за БТА, професор Драган Антић оценио је признање као велику част и потврду српско-бугарске сарадње. Као примере заједничког рада издвојио је међународну научну конференцију UNITECH, коју организује Технички универзитет у Габрову и на којој научници из Ниша учествују више од 25 година, као и заједничке истраживачке пројекте у области образовања, енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Као важне правце будућег развоја, професор је издвојио формирање заједничких научних тимова, учешће у европским истраживачким програмима, развој технолошких паркова и подршку стартап компанијама.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Превела: Свјетлана Шатрић&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560893/prof-dragan-antic-proglashen-pochasnim-doktorom-tehnichkog-univerziteta-u-gabrovu</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 20 Nov 2026 10:11:08 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Председница не сматра да Русија покушава да увуче Бугарску у рат</title>
      <description>&lt;p&gt;Неће бити нове седнице Консултативног савета за националну безбедност (КСНБ) поводом нових напада дроновима на трговачке бродове. То је изјавила председница Илијана Јотова, која је заједно са премијером Руменом Радевом посетила полигон „Сливница“, где је одржана демонстрација откривања и неутралисања дронова.&lt;br&gt;&lt;br&gt;„У овом тренутку не планирам да сазивам нову седницу КСНБ-а на исту тему. То, међутим, не значи да нећу саслушати аргументе опозиције“, објаснила је Јотова.&lt;br&gt;&lt;br&gt;„Не сматрам да су ови дронови били усмерени против Бугарске нити да Русија покушава да увуче Бугарску у рат“, изјавила је Јотова одговарајући на питање да ли би, уколико се испостави да су дронови руски, то могло да доведе до ескалације односа између две државе.&lt;br&gt;&lt;br&gt;Према њеним речима, Софија тренутно ради на више нивоа како би се организовао састанак представника свих шест држава које излазе на Црно море, преноси БТА.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Превела: Свјетлна Шатрић&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560853/predsednitsa-ne-smatra-da-rusija-pokushava-da-uvuche-bugarsku-u-rat</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 20 Nov 2026 09:35:27 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Музеј хумора и сатире у Габрову нуди „виц-терапију“</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Поводом Дана
читања – 20. новембра, Музеј хумора и сатире у Габрову организује „виц-терапију“.
Музејска библиотека посетиоцима нуди да на неконвенционалан начин обележе
празник – читањем вицева, епиграма и афоризама, који ће бити представљени у
облику својеврсног рецепта за добро расположење, сазнајемо од Светлане
Михајлове, руководиоца Одељења за односе са јавношћу у тој установи. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;При уласку у
библиотеку, посетиоци ће имати прилику да извуку „свој рецепт“, након чега ће
им насумично бити утврђена и одговарајућа „доза“ лека. За саму „терапију“ ће се
побринути књижевни фонд библиотеке у коме ће бити издвојене посебне зоне са
изабраним хумористичким издањима на бугарском и другим језицима. Посетиоце очекују
и мала изненађења. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;&lt;br&gt;&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Дијана Цанкова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560674/muzej-humora-i-satire-u-gabrovu-nudi-vits-terapiju</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 20 Nov 2026 08:15:18 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бугарска ће бити подељена на четири региона</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бугарска ће
од догодине бити подељена на четири региона – Престонички, Северни, Источни и
Јужни и тако ће моћи да аплицира за европска средства за период 2028-2034. г.
Измене Закона о регионалном развоју усвојене су у начелу гласовима посланика
владајуће „Прогресивне Бугарске“ и једним гласом из формације „Настављамо
промену“, преноси репортерка Марија Филева. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Нова територијална
подела Бугарске ступиће на снагу 1. јануара 2027. године, а уводи се због
ажурирања правила за регионално планирање и не мења административну мапу
Бугарске. Свих 28 административних центара и општина задржаће своје досадашње
границе. Промена је на статистичком и планском нивоу и повезана је са начином
на који се планирају политика и инвестиције и прикупљају регионални подаци. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;&lt;br&gt;&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Дијана Цанкова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560617/bugarska-ce-biti-podeljena-na-chetiri-regiona</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 17:10:31 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Спречени нови напади на сајтове државних институција</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Успешно су
спречени нови хакерски напади на сајтове државних институција, саопштио је
министар за иновације и дигиталну трансформацију Иван Василев. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Сведоци смо
континуираних хакерских напада на сајтове државних институција и посебно на оне
у надлежности Министарства иновација и дигиталне трансформације. Јуче сам
представио Европски дигитални новчаник, који ће бити доступан до краја године. Званична
страница новчаника био је предмет напада хакера, који су успешно спречени. Платформа
СИГМА, где ћемо данас објавити надограђену верзију, такође је била предмет
различитих напада,“ изјавио је министар Василев. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Иван Васил
представио је нову верзију дигиталне платформе СИГМА 2.0 која пружа информације
о компанијама које добијају јавне набавке, као и о вредности њихових уговора,
преноси репортерка Марта Младенова. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;&lt;br&gt;&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Дијана Цанкова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560636/sprecheni-novi-napadi-na-sajtove-drzhavnih-institutsija</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 16:30:08 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бугарска данас – 19. новембар 2026. </title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Почетак
програма је, као и обично, резервисан за најважније вести дана и прогнозу
времена за сутра, 20. новембар. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Програм
завршавамо песмом „Покриј са слонце“ у извођењу Димитра Арнаудова и Народног
оркестра БНР. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Желимо вам пријатне тренутке уз наш програм!&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;ul&gt;&lt;li&gt;&lt;span&gt;01:31 – Вести&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;&lt;li&gt;&lt;span&gt;17:49 – Музика: &lt;/span&gt;&lt;span&gt;„Покриј са слонце“ &lt;/span&gt;&lt;/li&gt;&lt;/ul&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560597/bugarska-danas-19-novembar-2026</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 16:00:28 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Француски хармоникаш Фредерик Вијал гостује у Софији</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Француски џез
хармоникаш, композитор и аранжер Фредерик Вијал и његов трио имаће концерт у
недељу, 22. новембра, у концертној сали Дома културе „Средец“ у бугарској престоници.
&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Музика Фредерика
Вијала је елегантна и задивљујућа синтеза класичног џеза, француског мизета,
танга, бразилског ритма и медитеранске лирике,“ кажу организатори догађаја. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Вијалу ће се на сцени
придружити Седрик ле Дон (удараљке) и Тома Кордоржи (бас). &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560038/frantsuski-harmonikash-frederik-vijal-gostuje-u-sofiji</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 15:35:46 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>БНБ: Близу 4 милијарде евра директних улагања у септембру</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Директне стране
инвестиције у земљи достигле су 3,59 милијарди евра у првих девет месеци 2026.
године, показују прелиминарни подаци које је објавила Бугарска народна банка
(БНБ). Нето прилив директних страних инвестиција повећан је за 1,57 милијарди
евра у односу на директна улагања у истом периоду 2025. године, када су
износиле 2,38 милијарди евра. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Удео директних
страних инвестиција у земљи чини 3,1% процењеног БДП-а у односу на 2% БДП-а
годину раније. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У септембру
о.г. забележен је позитиван прилив директних страних инвестиција у земљи у износу
од 648,5 милиона евра. Поређења ради, у истом месецу прошле године он је такође
био позитиван, али је износио 472,8 милиона евра. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Највећи нето
позитивни приливи директних инвестиција у земљи за период јануар – септембар 2026.
године су из Грчке, Луксембурга и Швајцарске, док су највећи нето негативни
приливи су из САД и Казахстана. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;&lt;br&gt;&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Дијана Цанкова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560552/bnb-blizu-4-milijarde-evra-direktnih-ulaganja-u-septembru</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 15:00:01 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Временска прогноза за петак, 20. новембар</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;У петак ће минимална температура бити у распону од
осам до 13 степени, у Софији – до девет. Током дана ће на северу земље дувати
умерен и повремено јак ветар западног и северозападног правца, који ће постепено
слабити. У јутарњим сатима ће понегде по котлинама и долинама река видљивост
бити краткотрајно смањена. Облачност на северозападу ће се смањити и доћи ће до
разведравања, али се преподне местимично очекује слаба киша. Максималне
вредности кретаће се од 17 до 22, у престоници – око 19 степени. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Дуж бугарске обале биће претежно облачно, али ће
током дана постепено доћи до разведравања. Дуваће умерен и јак ветар, дуж
северног Црноморја – западног и северозападног, на југу – југозападног правца.
Највиша температура биће у интервалу од 17 до 20, температура мора – до 15
степени. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;На планинама ће бити облачно, у западној Бугарској
очекује се киша, у пределима изнад 2.300 м надморске висине – пашће снег. У
другом делу дана ће доћи до разведравања. Ветар ће бити умерен и јак, западни и
северозападни. Највиша дневна температура на 1.200 м надморске висине – око 12,
на 2.000 м – око пет степени. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У суботу ће бити ветровито, али и даље релативно
топло. Дуваће умерен, а у Дунавској равници и повремено јак северозападни
ветар. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио:
Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела:
Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;em&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560424/vremenska-prognoza-za-petak-20-novembar</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 14:30:49 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Премијер: Бугарска нема радаре за детектовање дронова</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Из чисто
војно-техничких разлога тренутно не можемо да уништавамо дронове. Ово је
изјавио председник владе Румен Радев у Софији на конференцији „Црно море 2026:
Ближи исток“, коју организују Инстутут за економију и међународне односе и
Фондација „Фридрих Еберт“ – Бугарска. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Радев је истакао
да је Бугарској изузетно тешко да опремом којом располаже детектује и уништава
дронове. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Он је подсетио
да је наша земља повремено добијала помоћ од партнера, који су обављали летове
за ваздушну патролу и додао да се ради на спровођењу редовнијих ваздушних
патрола, које би надгледале Црно море. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Премијер је
критике опозиције оценио као „празне приче“ људи који се уопште не разумеју у
војне радаре, преноси БТА. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Лидер ГЕРБ-а
Бојко Борисов назвао је власт „краљевима изговора“ и питао: „Зашто онда постоји
одбрана ако не може да неутралише дронове и не може да спречи бродове који
потапају наше бродове?“&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио:
Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела:
Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;em&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560484/premijer-bugarska-nema-radare-za-detektovanje-dronova</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 13:33:47 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Двадесетогодишња Десислава Маринова израђује аутентичне бугарске ношње</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Вез
који краси бугарске народне ношње подсећа на народно коло. Преплитање његових
нити одолева времену – попут игре која прихвата још једну пружену руку. &lt;/span&gt;&lt;span&gt;Овом&lt;/span&gt;&lt;span&gt; својеврсно&lt;/span&gt;&lt;span&gt;м&lt;/span&gt;&lt;span&gt; путовањ&lt;/span&gt;&lt;span&gt;у&lt;/span&gt;&lt;span&gt; кроз прошлост и садашњост &lt;/span&gt;&lt;span&gt;придружила&lt;/span&gt;&lt;span&gt; се и једна двадесетогодишња
девојка, која смисао и инспирацију проналази у оживљавању аутентичне бугарске
народне ношње.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;Десислава
Маринова одмалена помаже мајци у њеној кројачкој радионици у Ајтосу. &lt;/span&gt;&lt;span&gt;А
како&lt;/span&gt;&lt;span&gt; је &lt;/span&gt;&lt;span&gt;број&lt;/span&gt;&lt;span&gt; муштерија &lt;/span&gt;&lt;span&gt;који&lt;/span&gt;&lt;span&gt; наручуј&lt;/span&gt;&lt;span&gt;у&lt;/span&gt;&lt;span&gt; народне ношње&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;span&gt;бивао све већи&lt;/span&gt;&lt;span&gt;,
открила је &lt;/span&gt;&lt;span&gt;сегмент&lt;/span&gt;&lt;span&gt; у којем може да буде од користи – вез.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;„&lt;strong&gt;Оно
што волим јесте израда ношњи тако да буду што аутентичније, како би што више
личиле на оригиналне&lt;/strong&gt;“, каже Десислава. &lt;/span&gt;&lt;span&gt;„&lt;/span&gt;&lt;span&gt;Ношња коју сада носим веома
ми се допада. Настала је по узору на примерак из музеја у Елхову, а израдила
сам је сама. Ипак, апсолутни фаворит ми је свадбена ношња из Самокова, мада је
још увек нисам израдила јер сматрам да још нисам достигла потребан ниво
вештине. Искрено, волим их све.“&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/532997/dvadesetogodishnja-desislava-marinova-izradjuje-autentichne-bugarske-noshnje</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 13:10:33 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Припремљено 116 туристичких програма за госте „Евровизије“</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бугарска може да усмери близу 35 милиона евра на туристички маркетинг и
побошљање ваздушних веза 2027. године, изјавио је министар туризма Илин
Димитров у интервјуу са главним уредником специјализованог немачког издања &lt;/span&gt;&lt;span&gt;“fvw|TravelTalk“&lt;/span&gt;&lt;span&gt;
Клаусом Хилдербрандом. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Министар Димитров је
нагласио да ће боља транспортна повезаност и заједнички рад са туроператорима и
авио-компанијама помоћи привлачењу већег броја немачких туриста. Капацитет
летова из Немачке за Бугарску ће се у 2027. години повећати за око 30%, обећао
је Димитров. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Разговор с Клаусом
Хилдербрандом одржан је у Бугарском културном институту у Берлину током вечери
посвећене туризму, преноси БТА. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;За госте „Евровизије“,
која ће се одржати у мају 2027. године у Бургасу, припремљено је 116
туристичких програма, који обухватају објекте са Унескове листе светске
културне баштине, као и мање позната места са минералним изворима, рекао је
министар Илин Димитров.&lt;span&gt;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио:
Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела:
Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;em&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560402/pripremljeno-116-turistichkih-programa-za-goste-evrovizije</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 12:00:19 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>На Дан Копнене војске, парламент одобрио додатне трошкове за одбрану</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бугарски парламент дао је зелено светло за куповину
57 француских хаубица CAESAR и шест немачких противракетних система &lt;/span&gt;&lt;span&gt;IRIS-T&lt;/span&gt;&lt;span&gt;. Две
тачке ванредно су уврштене у дневни ред Народног собрања. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Самоходне
хаубице заједнички ће купити Бугарска, Хрватска, Естонија и Француска за 686
милиона евра у оквиру европског инстумента &lt;/span&gt;&lt;span&gt;SAFE&lt;/span&gt;&lt;span&gt;. Бугарска се овом споразуму придружила 8.
јануара 2025. године, заједно с Португалом и Словенијом. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Противракетни
комплекси немачке компаније &lt;/span&gt;&lt;span&gt;Diehl&lt;/span&gt;&lt;span&gt; коштаће 1,106 милијарди евра, набавка њих
пет – укупне вредности 926 милиона евра, такође се финансира средствима из инструмента
&lt;/span&gt;&lt;span&gt;SAFE&lt;/span&gt;&lt;span&gt;. До њиховог доласка, бугарска војска рачуна само на совјетски
ракетни систем „Нева“, преноси БТА. &lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио:
Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела:
Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;em&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560366/na-dan-kopnene-vojske-parlament-odobrio-dodatne-troshkove-za-odbranu</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 11:16:23 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>„Непознате улице“ и „У трећем лицу“ – музички хитови који трају већ четврт века</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Почетак  XXI века био је период процвата бугарске поп
музике. Тада су постављени темељи новог, упечатљивог и смелог правца на домаћој
музичкој сцени, а песме настале у том периоду и данас освајају публику и звуче
свеже и актуелно. Два значајна музичка јубилеја биће обележена концертима 21.
новембра: 25 година од настанка великог хита „Непознате улице“ групе Мери Бојс
Бенд и четврт века од објављивања култног албума Ирине Флорин „У трећем лицу“.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559785/nepoznate-ulitse-i-u-trecem-litsu-muzichki-hitovi-koji-traju-vec-chetvrt-veka</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 10:30:50 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Без задржавања на границама</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Саобраћај на свим
граничним прелазима одвија се без застоја, саопштила је Гранична полиција. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Због радова на
асфалтирању деонице између 193. и 192. километра на ауто-путу „Тракија“, у
области Стара Загора, данас ће на снази бити измењен режим саобраћаја,
саопштила је Агенција за путну инфраструктуру. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Такође данас, до 13
сати биће ограничен саобраћај кроз тунел „Железница“ на ауто-путу „Струма“, у
правцу Софије због замене и одржавања противпожарног система. Саобраћај у смеру
ка Софији одвијаће се обилазном трасом до петље „Благоевград – Југ“. На
подручју Благоевграда остаје на снази ограничење кретања теретних возила чија укупна
маса прелази 12 тона на путу Јакоруда – Јундола. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У претходна 24 часа у Бугарској
је у 17 тешких саобраћајних незгода повређена 21 особа, нема жртава, саопштила
је Саобраћајна полиција. Од почетка године, у 6.064 саобраћајне несреће живот
је изгубило 446 особа, повређене су 7.563. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио:
Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела:
Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;em&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560281/bez-zadrzhavanja-na-granitsama</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 09:30:46 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Петрова: Добросуседски односи су важан услов за све земље које теже чланству </title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Влада Бугарске чини
довољно у оквиру могућности које има. Овако је министарка спољних послова
Велислава Петрова одговорила на новинарско питање о мерама власти након најновијег,
седмог напада дроновима на бродове у бугарској економској зони у Црном мору. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Све већи број
напада је нешто са чиме се не суочавамо само ми, већ и Румунија, Турска и све
остале земље Црноморског региона. Какве год мере да се предузму, оне не могу да
преко ноћи промене ситуацију,“ рекла је она и додала да је најодрживија опција
да се пронађе дипломатско решење које би окончало војна дејства у Црном мору. „У
том правцу су усмерени и наши напори,“ рекла је Петрова. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бугарска никад
није имала став да ће подржати приступање било које земље Западног Балкана ЕУ. Постоје
услови и они су јасно наведени. Добросуседски односи су део тих услова за све земље
које теже чланству у ЕУ. То ће бити чињеница и став који ћемо и даље заступати,
без обзира на то ко ће бити на власти у Србији или Северној Македонији, овим
речима је министарка спољних послова одговорила на друго новинарско питање
током брифинга. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио:
Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела:
Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;em&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&amp;nbsp;&lt;/em&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560263/petrova-dobrosusedski-odnosi-su-vazhan-uslov-za-sve-zemlje-koje-tezhe-chlanstvu</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 08:47:19 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>„Дебате у музеологији“ – научници из 14 земаља разговарају о улози музеја</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Национални етнографски
музеј у Софији окупља 19. и 20. новембра научнике и музејске стручњаке из 14
земаља на Седмом издању међународне научне конференције „Дебате у музеологији.“&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Форум је посвећен
обележавању 120-годишњице оснивања музеја, а одржава се под слоганом „Музеји –
мостови. Генерације, културе, заједнице.“&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Учесници отвореног
догађаја разговараће о улози музеја у савременом свету, очувању културног
сећања и новим начинима привлачења публике. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Вештачка интелигенција,
виртуелна стварност, музеји као образовни простори и очување културне баштине током
рата – неке &lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;су од тема на које ће се током
панела учесници форума осврнути. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Програм обухвата
извештаје о музејским праксама у различитим државама, међународну културну
размену и односе између музеја и локалних заједница. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Доступно је и онлајн
учешће. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559971/debate-u-muzeologiji-nauchnitsi-iz-14-zemalja-razgovaraju-o-ulozi-muzeja</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 08:10:24 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>5G технологија повезаће децу у мањим местима у региону Бургаса с лекарима</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Деци из 34 насељена
места у региону Бургаса ће у оквиру европског пројекта 5GEdge4Health бити
омогућено да добијају медицинске консултације и услуге на даљину. Циљ пројекта је
да родитељи не путују до Бургаса ради сваке консултације. Како ће функционисати
веза између пацијента и лекара, биће представљено данас у Дечјој болници „Света
Анастасија“ у Бургасу, пренела је БТА. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Пројектом је
предвиђено стварање центра телемедицине у оквиру дечје болнице и телемедицинске
лабораторије на Бургаском државном универзитету „Проф. др Асен Златаров.“
Такође, планирано је и отварање мобилних ординација за превентивне прегледе и
скрининг. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559992/5g-tehnologija-povezace-detsu-u-manjim-mestima-u-regionu-burgasa-s-lekarima</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 17:30:29 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Стојанов: Није битно чији су друнови ако представљају претњу</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Потпуно је небитно
чији су дронови, битно је да они представљају претњу националној безбедности,“
рекао је министар одбране Димитар Стојанов у одгвору на новинарско питање о
нападима дроновима на бродове у Црном мору, у ексклузивној економској зони
Бугарске, пред седницу ресорног парламентарног одбора. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Стојанов је нагласио
да су фотографије дронова који су напали бродове близу бугарске обале послате
свим партнерима и савезницима, али они још нису одговорили, преноси БТА. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Министар Стојанов је,
такође, навео да војно тужилаштво мора да да одговор у вези с пореклом дронова,
с обзиром на то да је оно истражни орган. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;На питање да ли
постоји потреба за сазивањем ванредног састанка Консултативног савета за
националну безбедност, Стојанов је рекао: „Ситуaција није другачија, тензије у
Црном мору стално расту и напади ће се наставити, то је сигурно.“ &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560080/stojanov-nije-bitno-chiji-su-drunovi-ako-predstavljaju-pretnju</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 16:48:22 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Пет одсто спортских објеката у земљи у одличном или веома добром стању</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Председница Бугарског
олимпијског комитета (БОК) Весела Лечева упозорила је на забрињавајуће стање
спортске инфраструктуре у Бугарској и недостатак доследне политике државе у
вези са њеном обновом. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Лечева је то изјавила на
представљању интерактивне мапе атлетске инфраструктуре у земљи, преноси БГНЕС. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Према њеним речима, у
Бугарској је укупно 1.970 државних постројења, од којих је 97% општинских. Тек
пет одсто спортских објеката у земљи је у одличном или веома добром стању, док
је на већини потребна реконструкција. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Само три од укупно 20
база у Софији погодне су за атлетику,“ додао је председник Бугарске атлетске
федерације Георги Павлов. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Као пример успешне
политике Лечева је навела Мађарску где је у последњој деценији изграђено 70
нових пливачких комплекса, атлетских стадиона и велики број спортских дворана. Такође,
скренула је пажњу и на велике инвестиције у Казахстану, Узбекистану, Албанији и
Србији.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559494/pet-odsto-sportskih-objekata-u-zemlji-u-odlichnom-ili-veoma-dobrom-stanju</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 16:30:33 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бугарска данас – 18. новембар 2026.</title>
      <description>&lt;div data-olk-copy-source="MessageBody"&gt;У програму „Бугарска данас“&amp;nbsp;за 18. новембар слушаћете:&lt;/div&gt;&lt;div aria-hidden="true"&gt;&amp;nbsp;&lt;br&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;strong&gt;02:29&amp;nbsp;&lt;/strong&gt;–&amp;nbsp;Актуелности из Бугарске&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;strong&gt;18:34&lt;/strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;– Дизајнер Иван Донев уткива људске приче у највећу бугарску хаљину&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;strong&gt;21:54&amp;nbsp;&lt;/strong&gt;– Музика: Композиција „Свита буенек“ Косте Колева, у извођењу ОНМ БНР&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;br&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;span&gt;Желимо вам пријатне тренутке уз наш програм!&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;/div&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559618/bugarska-danas-18-novembar-2026</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 16:00:08 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Хакери пет година шпијунирали бугарске државне институције</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Међународне хакерске
групе пет година су шпијунирале бугарске државне институције“, саопштио је
министар за иновације и дигиталну трансформацију Иван Василев. Активности група
су обустављене, случај је пријављен тужилаштву, јавља репортерка Цветелина
Стојанова. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Према информацијама министра,
хакери су дошли до осетљивих информација везаних за рад државе. Хакери су
неовлашћено скинули најмање 130 гигабајта државних докумената или више од 62
милиона страна документације. &lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Василев је истакао да
досадашње провере нису утврдиле компромитовање личних података грађана.
Министар Василев одбио је да наведе из којих земаља су идентификовани хакери. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;С тим у вези, формирана
је међуинституционална радна група у сарадњи са међународним партнерима. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/560028/hakeri-pet-godina-shpijunirali-bugarske-drzhavne-institutsije</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 15:23:04 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Временска прогноза за четвртак, 19. новембар</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;У четвртак ће
се минималне температуре кретати од 8 до 13 степени, а у Софији се очекује 9
степени. Током дана ветар ће поново скренути на јужни и југозападни, а после
подне ће појачати. Преовлађиваће променљиво, а у другом делу дана и претежно
облачно време. У западним деловима земље после подне се очекује киша. Температуре
ће и даље расти, па ће максималне вредности бити од 17 до 22 степена. У Софији
ће бити око 19 степени.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;На Црноморском
приморју биће променљиво облачно. Пре подне ће дувати умерен југозападни ветар,
који ће после подне скренути на јужни и југоисточни и појачати. Максимална
температура ваздуха кретаће се између 18 и 20 степени, док ће температура мора бити
од 14 до 15 степен.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;На планинама
ће бити претежно облачно. На подручју планинских масива западне Бугарске после
подне се местимично очекује киша. Дуваће јак, а у послеподневним часовима и
олујни ветар западног и југозападног смера. На 1.200 метара надморске висине
максимална температура биће око 13 степени, а на 2.000 метара око 6 степени.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У
петак ће ветар скренути на западни и северозападни и додатно појачати. У
појединим деловима северне Бугарске и у планинским пределима очекује се киша.
Задржаће се релативно топло време, са минималним температурама од 9 до 14
степени и максималним од 15 до 20 степени.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;br&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;em&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/em&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;em&gt;Превела: Свјтелна Шатрић&lt;/em&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559875/vremenska-prognoza-za-chetvrtak-19-novembar</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 14:30:44 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Опозиција тражи сазивање КСНБ због напада на бродове у Црном мору</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов затражио је сазивање Консултативног
савета за националну безбедност&lt;/span&gt;&lt;span&gt;(КСН&lt;/span&gt;&lt;span&gt;Б&lt;/span&gt;&lt;span&gt;) због све учесталијих напада на трговачке
бродове у Црном мору.&lt;/span&gt;&lt;span&gt;„Претворили
смо се у пиратску државу, а пирати несметано харају јер се &lt;/span&gt;&lt;span&gt;В&lt;/span&gt;&lt;span&gt;лада не усуђује да каже ко су пирати“,
изјавио је Борисов, преноси БТА.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Радослав Рибарски из странке „Настављамо промену“ такође је
позвао председницу Илијану Јотову да сазове Савет за националну безбедност.&lt;/span&gt;&lt;span&gt;„Напади дроновима се настављају, упркос
најавама, између осталог и у пленарној сали, да би они требало да престану
након разговора које је премијер Радев водио са амбасадорком Митрофановом.
Видимо да се сваког дана догађају нови напади, и то све дрскији“, рекао је
Рибарски.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Из коалиције
„Демократска Бугарска“ затражили су да Савет буде сазван хитно.&lt;/span&gt;&lt;span&gt;„Сматрамо да премијер
хитно треба да дође на саслушање у Народн&lt;/span&gt;&lt;span&gt;о собрање&lt;/span&gt;&lt;span&gt;, а још хитније је да
буде сазван Савет за националну безбедност, на којем би требало да се пруже
одговарајући одговори“, изјавио је Ивајло Мирчев.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Превела: Свјетлана Шатрић&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559924/opozitsija-trazhi-sazivanje-ksnb-zbog-napada-na-brodove-u-tsrnom-moru</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 13:41:12 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Гајде – глас бугарске традиције </title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Од сеоског трга до велике концертне сцене – вековима су бугарске гајде
пратиле песме, обреде и празнике, претварајући речи, молитву и весеље у ритам. Данас,
оне нису само један од најпрепознатљивијих бугарских народних инструмената, већ
и жива традиција коју је признао Унеско.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Моћан, продоран, дубок и узбудљив, звук гајди је део звучног сећања
Бугарске. За нас, Бугаре, оне су симбол дома и родног места. Њихов звук је
вековима уназад био неизоставан део празничног и обредног живота у бугарској
традиционалној култури. Данас гајде више нису само део нашег фолклорног
наслеђа, већ и један од најсветлијих симбола бугарске културе.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/538861/gajde-glas-bugarske-traditsije</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 13:05:12 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Будимпешта дочекује Бугаре из целог света на 18. фестивалу „Ја сам Бугарче“</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;У престоници Мађарске предстоје три дана посвећена бугарском језику,
култури и традицији, дечјем стваралаштву и сусретима представника бугарских
заједница из целог света.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;Од 20. до 22. новембра 2026. године&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;span&gt;, Бугарска школа и дечји вртић у Будимпешти угостиће
учеснике и посетиоце 18. издања Фестивала Бугара у свету „Ја сам Бугарче“.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Иницијатива, коју је 2009. године покренуло културно удружење
„Т.А.Н.Г.Р.А“ из Мадрида, већ 18 година окупља бугарску децу из различитих
делова Европе. Темишвар, Париз, Рим, Франкфурт, Валенсија, Амстердам и Софија
само су неки од градова домаћина досадашњих издања фестивала „Ја сам Бугарче“
која су остала упамћена по незаборавним сусретима, новим пријатељствима, песми,
игри и бугарском духу. Ове године фестивал се по други пут одржава у Будимпешти,
а домаћин је поново Бугарска школа и дечји вртић.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Фестивал је 2026.
године посвећен Дану народних будитеља (1. новембар) и Европском дану језика
(26. септембар). Као и претходних година, завршном делу фестивала претходио је такмичарски
програм у неколико категорија – за најбољи есеј, ликовни рад, музичко и усмено
народно стваралаштво.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559286/budimpeshta-dochekuje-bugare-iz-tselog-sveta-na-18-festivalu-ja-sam-bugarche</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 12:55:01 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Грчка Eurobank преузима већински удео у бугарској Fibank</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Грчка банка Eurobank саопштила је у среду да је постигла
договор о куповини 65&lt;/span&gt;&lt;span&gt;%&lt;/span&gt;&lt;span&gt;
акција Прве инвестиционе банке (Fibank), чиме ће, како наводи, бити створена
највећа банка у Бугарској по вредности активе и обиму депозита, преноси
Ројтерс.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;Трансакција ће бити реализована у готовини, а вредност
Fibank процењена је на око милијарду евра. Eurobank ће за удео од 65&lt;/span&gt;&lt;span&gt;%&lt;/span&gt;&lt;span&gt;, који је у власништву оснивача Ивајла
Мутафчијева и Цека Минeва, платити приближно 650 милиона евра, саопштила је
грчка банка.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Eurobank је најавила и да ће, након закључења трансакције,
објавити обавезујућу понуду за откуп преосталих акција.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Према саопштењу, Бугарска банка за развој, која поседује
око 18&lt;/span&gt;&lt;span&gt;%&lt;/span&gt;&lt;span&gt;
акција Fibank, обавезала се да свој удео понуди у оквиру те понуде за
преузимање.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Превела: Свјетлана Шатрић&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559796/grchka-eurobank-preuzima-vecinski-udeo-u-bugarskoj-fibank</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 12:04:26 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бугарске авио-компаније већину авиона базирају у иностранству</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Око 9&lt;/span&gt;&lt;span&gt;0%&lt;/span&gt;&lt;span&gt;
капацитета бугарских авио-компанија базирано је на аеродромима ван земље, због
недовољног туристичког промета и недостатка заједничког партнера који би
обезбедио довољну попуњеност авиона. То је изјавио председник Удружења
бугарских авио-компанија Јовко Јоцев на конференцији „Туризам и саобраћајна
повезаност“, одржаној у Софији у организацији Националног туристичког одбора и
Министарства туризма.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Према његовим речима, бугарске авио-компаније располажу са
око 80 авиона произвођача „Боинг“, „Ербас“ и „Ембраер“, али се велики део
њихових капацитета користи за летове ван Бугарске.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Јоцев је као пример
навео аеродром у Приштини, где је тренутно базирано осам до десет авиона
бугарских компанија, који ће тамо остати и током зиме. Он је додао да је могуће
да део туриста који долазе у Варну и Бургас такође превозе бугарске
авио-компаније, али под ознакама других авио-превозника и туроператора, преноси
БТА.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;em&gt;Превела: Свјетлана Шатрић&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559736/bugarske-avio-kompanije-vecinu-aviona-baziraju-u-inostranstvu</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 11:09:52 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Без задржавања на граничним прелазима</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;На граничним прелазима саобраћај се
одвија без застоја, саопштила је Гранична полиција. Путницима се саветује да прате актуелну
ситуацију и поштују ограничења на појединим граничним прелазима.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;Делимична санација асфалтног коловоза на ауто-путу
„Тракија“, од 134. до 138. километра, у смеру ка Софији, на територији
Пловдивске области, обављаће се 18. новембра, саопштила је Агенција за путну
инфраструктуру. До 17 часова биће обустављен саобраћај у возној и зауставној
траци на овој деоници, а возила ће бити преусмеравана у претицајну траку.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;Због радова на асфалтирању ограничено је кретање и на
ауто-путу „Тракија“ у правцу Бургаса, на деоници код места Сабрано – Дјадово.
Ограничења су на снази и на ауто-путу „Хемус“, у правцу Софије, на деоници
Петров Дол – Млада Гвардија.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;У протекла 24 часа у
Бугарској се догодило 15 тешких саобраћајних незгода, у којима је једна особа
погинула, а 17 је повређено, саопштила је Саобраћајна полиција. Од почетка
године на &lt;/span&gt;&lt;span&gt;бугарским &lt;/span&gt;&lt;span&gt;путевима живот је изгубило 447 &lt;/span&gt;&lt;span&gt;особа&lt;/span&gt;&lt;span&gt;, што је 54 више него у
истом периоду 2025. године.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;br&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;em&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/em&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;em&gt;Превела: Свјетлана Шатрић&lt;/em&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559712/bez-zadrzhavanja-na-granichnim-prelazima</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 10:02:16 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Земљотрес у Румунији потресао североисточну Бугарску</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Земљотрес магнитуде 5,7 степени погодио је сеизмичку зону
Вранча у Румунији 18. новембра у 2.48 часова, саопштио је Национални институт
за геофизику при Бугарској академији наука.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;Епицентар земљотреса налазио се на око 200 километара од
Русеа, 280 километара од Плевена, 290 километара од Варне и 400 километара од
Софије. Према сведочењима становника Русеа објављеним на друштвеним мрежама,
подрхтавање је трајало између 10 и 15 секунди. Неки од њих добили су и
упозорења на својим мобилним телефонима.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Земљотрес се осетио и у Силистри, Варни, Добричу и Великом
Трнову. Према доступним информацијама, нема података о повређенима нити о
материјалној штети. Грађани сведоче да су се тресли зграде, лустери и предмети,
а подрхтавање је било нарочито изражено на вишим спратовима.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Дубина жаришта земљотреса износила је око 140 километара,
што је један од разлога због којих су сеизмички таласи стигли и до удаљенијих
подручја, преноси БТА.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;br&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;em&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/em&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;em&gt;Превела: Свјетлана Шатрић&lt;/em&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559687/zemljotres-u-rumuniji-potresao-severoistochnu-bugarsku</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 09:06:32 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Банско Филм Фест представља планинарски и авантуристички филм</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Банско ће од 18. до
22. новембра 2026. године бити домаћин јубиларног, 25. издања Банско Филм Феста
– највећег форума планинарске културе и путовања код нас. Публика ће имати
прилику да ужива у 80 филмова из 35 земаља са осам континената, јавља БТА.
Предвиђено је још 15 презнтација домаћих и светски познатих имена екстремне
сцене, изложбе фотографија и дискусије. Дечји и омладински програм BanskofilmfestKIDS
доноси конкурсе, такмичење у пењању и оријентирингу, улазак у пећину и јавни
час астрономије, уз учешће више од 400 деце.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Међу гостима фестивала
су пољски скијаш Бартек Жемски, аустралијски редитељ Мајкл Дилон, италијански
параглајдериста и двоструки светски шампион Аарон Дурогати, један од водећих
британских пењача Пит Витекер, немачки алпиниста Феликс Берг, бугарски параглајдериста
Веселин Овчаров, Тончо Тончев – једини Бугарин који се два пута попео на
Даулагири (8.167 м), без кисеоника, ултрамаратонац Пирин Галов и други. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559393/bansko-film-fest-predstavlja-planinarski-i-avanturistichki-film</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 08:10:52 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Мецола: Бугарска је изузетно важна чланица ЕУ</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Бугарска је изузетно
важна чланица ЕУ, а оно што је постигла у протекле две деценије је импресивно.“
Ово је рекла председница Европског парламента Роберта Мецола у Бриселу на
догађају поводом предстојеће 20-годишњице приступања Бугарске и Румуније Унији,
јавља БГНЕС. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Говорећи о резултатима
које су две земље постигле, Мецола је посебно издвојила економски напредак,
нове могућности за њихове грађане и активно учешће представника Бугарске и
Румуније у раду европских институција. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559555/metsola-bugarska-je-izuzetno-vazhna-chlanitsa-eu</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 17:43:48 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Донев:  Циљ нам је да поверење претворимо у реалне инвестиције</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Геополитичка несигурност,
глобални сукоби и инфлација коју су они изазвали били су у фокусу 15. издања Investor
Finance Forum-а у Софији – највећег састанка представника финансијске и
инвестиционе заједнице у Бугарској и региону. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Министар финансија
Галаб Донев је у обраћању присутнима изјавио да инвеститори траже предвидивост,
стабилне институције, јасна правила и функционалан правни оквир. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Он је као приоритете
Владе Бугарске истакао стабилне јавне финансије, транспарентност, ефикасне
институције, континуиране политике и смањење буџетског дефицита испод три одсто
БДП-а. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Сви ови напори имају једну
заједничку сврху – претворити поверење у реалне инвестиције, инвестиције у
привредни раст, а раст у веће благостање бугарских грађана,“ рекао је Донев. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559514/donev-tsilj-nam-je-da-poverenje-pretvorimo-u-realne-investitsije</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 16:45:49 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бугарска данас – 17. новембар 2026.</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Данас је уторак, 17. новембар 2026. У овом
издању нашег програма посветићемо пажњу архитектонском благу које оставља
утисак на археологе и туристе – тврђави Петрич кале, која је подигнута на врху
Авренске висоравни, недалеко до бугарске морске престонице Варне. Затим ћете
имати прилику да сазнате нешто више о Денки Цаневој и њеном животу у Чилеу и
Минхену,&lt;span&gt;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;али увек с Бугарском у срцу.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;Желимо вам пријатне тренутке уз програм
Радио Бугарске на српском језику!&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;01:07 - Петрич кале&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;05:51 - О Денки Цаневој и њеном животу у
Чилеу и Минхену&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;15:44 - Музика&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/557427/bugarska-danas-17-novembar-2026</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 16:00:16 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Спасена цела посада брода GAS HUSKY</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Свих 19 чланова посаде
брода GAS HUSKY, који се синоћ преврнуо на око 50 наутичких миља источно од
Бјале, у економској зони Бугарске, успешно је спасено, саопштили су на брифингу
одржаном у ваздухопловној бази „Чајка.“ Морнари су евакуисани и превезени
хеликоптером до базе „Чајка“ у Варни. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Чланови посаде су ноћ
провели на спасилачком сплаву, сви су у добром здравственом стању, саопштио је обласни
управник Варне Марио Смарков. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Двојица морнара смештена
су у болницу „Света Ана“ у Варни, али нису тешко повређена. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;GAS HUSKY нестао је са
радара синоћ, нешто иза поноћи, а јутрос у 8.02 сати примљен је сигнал за људе
у невољи. Брод још није потонуо, рекла је дописница БНР из Варне Данијела
Стојнова. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У акцији спасавања учествовали
су припадници Ратног ваздухопловства Бугарске, Главне дирекције „Гранична
полиција“ и Центра за хитну медицинску помоћ. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Нема података о
загађењу. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Још није познато да ли
је напад дроном узрок инцидента с пловилом, додао је Смарков. &lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559481/spasena-tsela-posada-broda-gas-husky</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 15:50:20 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>SpaceX с идејом да Бугарска постане регионални центар за сателитске комуникације</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Америчка компанија SpaceX
показала је интересовање да Бугарска постане њен регионални центар за
сателитске комуникације. Представниви компаније, који бораве у посети нашој
земљи, разговарали су са потпредседником владе и министром економије,
инвестиција и индустрије Александром Пулевим о могућностима за изградњу земаљских
станица за потребе система Starlink, као и о развоју дата центара и рачунарске
инфраструктуре, саопштило је Министарство економије Бугарске. &lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Представници компаније
изразили су интересовање за проширење партнерства са бугарским компанијама и
свог укупног инвестиционог присуства у Бугарској. Из министарства истичу да је
ово интересовање резултат пословне мисије у Вашингтону у октобру о.г, коју је
предводио министар Пулев, преноси БТА. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;О следећим корацима
после мисије разговарано је и са отправником послова амбасадора САД у Бугарској
Мартином Мекдауелом, представницима Привредне коморе САД у Бугарској и
компанија у саставу бугарске делегације. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559446/spacex-s-idejom-da-bugarska-postane-regionalni-tsentar-za-satelitske-komunikatsije</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 15:25:22 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Временска прогноза за среду, 18. новембар</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Минимална
температура износиће од минус 7 до 12 степени, у Софији – 7. Ујутру у равницама
и котлинама биће магле и слојевите облачности, а у неким местима пашће и слаба
киша. Током дана биће углавном облачно, са маглом у равницама око поднева.
Ветар са југа и југозапада ће ојачати па ће у неким местима на истоку земље и
северно од планина бити јак. Падавине кише очекују се углавном у северозападном
делу Бугарске, а у северној Бугарској киша ће бити пропраћена грмљавином. Дневна
температура у порасту – од 13 до 19 степени, у Софији око 16 степени. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У планинским
пределима биће претежно облачно. У планинама западне Бугарске и на врховима
Старе планине падаће киша, на надморској висини изнад 1.700 метара –&lt;span&gt;&amp;nbsp; &lt;/span&gt;снег. Дуваће јак до олујни ветар са запада и
југозапада, а на високим врховима – са северозапада. На надморској висини од
1.200 метара највиша температура ће износити око 12 степени, на 2.000 метара –
око 5.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Облачно
ће бити и на Црном мору. У јутарњим часовима дуж јужне обале биће магле и слабе
кише. Ветар умерен, југозападни. Максимална температура ваздуха износиће од 15
до 18 степени, температура мора – од 14 до 15 степени. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559357/vremenska-prognoza-za-sredu-18-novembar</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 14:50:51 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Европска комисија ревидирала јесењу прогнозу за бугарску привреду</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Европска
комисија прогнозира да ће привреда Бугарске порасти за 2,7% у 2026. години и
2,1% у 2027. години, након раста од 3% у 2025. години. Према јесењој економској
прогнози, буџетски дефицит ће ове године достићи 5% БДП-а, а у 2027. години
привремено ће се смањити на 4%. Очекује се да ће просечна годишња инфлација
успорити са 4,6% у 2026. на 3,9% у 2027. години.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У
поређењу са пролећном прогнозом, Европска комисија је повећала очекивања у
погледу привредног раста у 2026. години за 0,2 процентна поена, али је снизила
процену за 2027. годину за 0,1 процентни поен.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Прогноза
инфлације повећана је за 0,4 процентна поена за ову и 1,3 процентна поена за
наредну годину. Очекивани буџетски дефицит за 2026. годину повећан је за 0,9
процентних поена у односу на пролећну процену, док је прогноза за 2027. годину
смањена за 0,3 процентна поена, преноси БТА.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559336/evropska-komisija-revidirala-jesenju-prognozu-za-bugarsku-privredu</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 13:25:47 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title> Најбољи човеков пријатељ: Пас у народним веровањима и обичајима Бугара </title>
      <description>&lt;p&gt;Пас је једна  од првих домаћих 
животиња, која је, према археолошким истраживањима, живела још  у првим 
људским насељима. Према веровањима Протобугара, пас је света животиња,  а
 био је и њихов тотем. Протобугари су користили 12-годишњи циклични 
календар у  коме је била и година Пса. Из средњовековног доба, пак, 
датирају цртежи на  којима је приказан пас који је због улоге чувара ,
која му је поверена, био чест  мотив на олтарским дверима цркава, 
оградама храмова и манастира.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Дубоку  везу између човека и 
пса објашњава једна легенда: Када је Бог створио човека од  блата он га 
је поставио пред вратима Раја да се осуши, тада је поред њега прошао  
завидљиви ђаво и пљунуо је на човека. Десило се тако да је пљувачка 
ђавола пала  на стомак Адама. Пошто су анђели Створитељу јавили шта је 
урадио ђаво, Бог им  је наредио да уклоне блато на које је пала пљувачка
 ђавола. То место је постало  слично рупи, а то је пупак. Касније је Бог
 од тог блата које је у себи имало  пљувачку ђавола створио пса. Стога 
је пас најоданија животиња, зато што је  створена од блата које је Бог 
користио како би створио првог човека. Отуда и  веровање да пас никад 
неће изневерити човека, а због овога се каже веран као  пас.&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/526710/najbolji-chovekov-prijatelj-pas-u-narodnim-verovanjima-i-obichajima-bugara</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 12:35:11 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Travel Off Path: Сапарева Бања приступачнија алтернатива Швајцарској </title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Сапарева
Бања нашла се на листи пет „потцењених“ европских дестинација за зимски одмор,
које амерички туристички портал Travel Off Path препоручује као&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;span&gt;дестинацију 62 одсто јефтинију од
Швајцарске. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Поред
Сапареве Бање, овај портал препоручује и Литохоро, у подножју Олимпа у Грчкој,
Блед у Словенији, Жабљак у Црној Гори и Маврово у Северној Македонији.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;Тим
портала посетио је Сапареву Бању и околину инкогнито. Упознао се са условима за
бањски туризам, као и са ценама смештаја у више од 130 гостинских кућа и
хотела. Такође, посетио је Паничиште и Седам рилских језера.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;На листи
су се нашле европске дестинације за зимски туризам различитог профила – од
градова смештених уз живописна језера до планинских туристичких центара. Бугарски
предлог издваја се по топлим минералним изворима, чија температура достиже 103°,
као и по могућности да се спа-одмор комбинује са зимским спортовима на планини
Рили.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559209/travel-off-path-sapareva-banja-pristupachnija-alternativa-shvajtsarskoj</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 12:20:27 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Око поноћи у близини Бјале потонуо брод који је превозио гас  </title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Брод GAS
HUSKY потонуо је на око 50 наутичких миља источно од Бјале. Припадници оружаних
снага и ваздухопловна техника бугарског Ратног ваздухопловства учествују у
операцији потраге и спасавања чланова посаде, саопштио је прес-центар
Министарства одбране, преноси БТА.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;Цела
посада је спасена и хеликоптерима евакуисана у поморску базу „Чајка“, јавља
Maritime.bg.&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Танкер
GAS HUSKY, који плови под либеријском заставом, а у власништву је грчке
компаније, погођен је дроновима око 55 наутичких миља југоисточно од Варне, у ексклузивној
економској зони Бугарске,&lt;/span&gt;&lt;span&gt;према
информацијама румунске поморске управе. Брод је најавио долазак у луку Мидија.
Превозио је пропан из Египта. Посаду танкера чинило је 19 Филипинаца, који су
успели да спусте у воду спасилачки сплав.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;EPIRB на
броду GAS HUSKY активиран је јутрос, јавља портал Maritime.bg. Последња позната
позиција пловила била је у близини места на којем се 16. новембра преврнуо
теретни брод BETUL 8, који је такође био нападнут морским дроновима.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Ово је
седми брод погођен у војном нападу у бугарским водама Црног мора у последњих
месец и по дана.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559264/oko-ponoci-u-blizini-bjale-potonuo-brod-koji-je-prevozio-gas</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 11:55:31 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Соња Јончева покреће нови кулинарски ток-шоу са великим именима класичне музике</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Данас, 17. новембра 2026. године, водећа платформа за стриминг
класичне музике премијерно ће емитовати прве четири епизоде нове ауторске
емисије Соње Јончеве „After Show“. У њој бугарска оперска звезда спаја уметност,
кулинарство и разговоре, пружајући публици прилику да боље упозна неке од
највећих савремених уметника класичне музике – изван светла рефлектора.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Током заједничког кувања, Соња и њени гости откривају своју
личност, карактер, изворе инспирације, животну филозофију и лично искуство, као
и погледе на културу, уметност и живот у савременом добу – наводи тим наше
оперске диве у саопштењу за медије.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Серијал истражује шта је потребно да би се изградила каријера на
највишем професионалном нивоу, каква је улога уметника у савременом свету и
које место опера и класична музика заузимају у друштву.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/558700/sonja-joncheva-pokrece-novi-kulinarski-tok-shou-sa-velikim-imenima-klasichne-muzike</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 11:05:42 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>„Ти си љубав“ – Веселин Маринов са три концерта у НДК</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;За Веселина
Маринова 2026. година је протекла у знаку прославе 45 година на сцени. Извођач је
поводом тога организовао турнеју која је донела скоро 60 концерата широм земље.
Завршницу, која ће се одржати у Софији, обележиће три узастопна концерта у
Националном дворцу културе – 18, 19. и 20. новембра, за које су карте већ
распродате. Јер, као што кажу из тима певача, „Ти си љубав“ није само концерт, он
је доживљај који већ првом песмом дотиче срца и остаје дуго након последњих
аплауза.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/558872/ti-si-ljubav-veselin-marinov-sa-tri-kontserta-u-ndk</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 10:25:48 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>На ГП „Капитан Андреево“ колона возила на излазу из Бугарске ка Турској</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Појачан је саобраћај ка Турској на граничном
прелазу „Капитан Андреево“. Из Граничне полиције подсећају путнике да рачунају
на могућа задржавања приликом преласка границе на овом прелазу, као и да узму у
обзир привремена ограничења у трајектном саобраћају на Дунаву, уколико путују
ка Румунији, наиме да је због ниског водостаја Дунава још увек обустављен рад
трајектних линија Орјахово–Бекет и Свиштов–Зимнич. На свим осталим граничним
прелазима у земљи саобраћај се одвија нормално.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Због асфалтирања коловоза, од 8.00 до 17.00 ч. саобраћај
на 5. километру петље „Нови хан“ на ауто-путу „Тракија“ одвијаће се уз
ограничења на прикључној саобраћајници у правцу села Нови хан&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Саобраћај на ауто-путу „Тракија“, на деоници између
села Трилистник и Белозем, такође ће бити привремено ограничен 17. новембра
због локалних поправки асфалтног коловоза. До 17.00 часова биће затворене возна
и зауставна трака у коловозној траци у смеру ка Бургасу.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Остаје на снази забрана кретања теретних возила
тежих од 12 тона на путу Јакоруда – Јундола, дуж реке Месте, због опасности од
потпуног урушавања потпорног зида услед већег оптерећења. Притока Месте, река
Дрештенец, је 1. новембра однела потпорни зид на овој важној регионалној
саобраћајници, у близини Аврамова.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Протекла 24 часа у земљи
се догодило 17 тешких саобраћајних несрећа у којима је 1 особа погинула, 25 повређено,
јављају из Саобраћајне полиције. Од почетка новембра у 254 тешке саобраћајне
несреће живот је изгубила 31 особа, а 373 су повређене.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;У последња 24 часа угашено је 37 пожара. Преминула
је 1 особа, саопштила је Главна дирекција за заштиту од пожара и цивилну
заштиту.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио:
Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела:
Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559136/na-gp-kapitan-andreevo-kolona-vozila-na-izlazu-iz-bugarske-ka-turskoj</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 09:17:04 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Министарка спољних послова Бугарске о проширењу ЕУ</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Кључни
услови за успешно проширење ЕУ су политичка воља и широки друштвени консензус у
земљама кандидатима“, истакла је министарка спољних послова Велислава Петрова
на Годишњем форуму ЕУ о проширењу у Бриселу. Форум је организовала Европска
комисија под покровитељством њене председнице Урсуле фон дер Лајен, уз учешће
комесарке за проширење Марте Кос, саопштило је бугарско Министарство спољних
послова.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Према
речима Петрове, проширење отвара могућности како за земље кандидате, тако и за
државе чланице – за економски раст, ближу сарадњу и интензивнију размену међу
друштвима.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Напредак
треба оцењивати појединачно, на основу остварених резултата и спровођења
неопходних реформи“, нагласила је шефица бугарске дипломатије.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Она је
подсетила да је европска перспектива Западног Балкана добила нови политички
подстицај током првог бугарског председавања Саветом ЕУ 2018. године. Министарка
Петрова је истакла да су добросуседски односи, безбедност и стабилност важни
предуслови за напредак земаља кандидата на путу ка чланству у ЕУ.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559124/ministarka-spoljnih-poslova-bugarske-o-proshirenju-eu</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 09:05:19 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>„Крилате приче – птице Виа Понтике“ – изложба у Софији</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Изложба фотографија
„Крилате приче – птице Виа Понтике“ Драгомира Георгијева биће отворена данас,
17. новембра, у сали „Булевар 138“ у Софији, саопштили су из фондације Art by
the Sea. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У оквиру поставке биће
приказане фотографије фламингоса, белих лабудова и других врста птица које су
ухваћене објективом у њиховом природном станишту. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Иза сваке фотографије
су дуги сати чекања. Увек кажем да, када фотографишемо, ми смо у гостима код ових
створења и можемо видети само онолико колико нам она допусте,“ каже аутор. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Ово му је прва
самостална изложба, која је први сусрет с публиком имала у септембру, у оквиру фестивала
уметности „Поморије и пријатељи.“&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Виа Понтика је један
од главних миграционих путева птица у Европи, који пролази и дуж бугарског
Црноморја. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/559024/krilate-priche-ptitse-via-pontike-izlozhba-u-sofiji</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Tue, 17 Nov 2026 08:45:34 GMT</pubDate>
    </item>
  </channel>
</rss>