<rss version="2.0">
  <channel>
    <item>
      <title>Бугарска и још 16 чланица ЕУ заложиле се за очување средстава за кохезију</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бугарска и још 16 држава чланица ЕУ инсистирале су да
финансирање Кохезионе политике и Заједничке пољопривредне политике буде
сачувано у буџету Уније за период 2028–2034. године, саопштила је владина
прес-служба. У заједничком писму председнику Европског савета Антонију Кошти и
ирском премијеру Михалу Мартину, чија је земља ротирајућа председавајућа
Саветом ЕУ, лидери упозоравају да би смањење средстава ослабило европски буџет
и подршку јавности ЕУ.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Државе чланице захтевају да нови приоритети ЕУ, у
контексту све већих изазова у области безбедности и одбране, конкурентности,
енергетске безбедности и одрживости, буду подржани одговарајућим додатним
средствима, без смањења финансирања за Кохезиону политику и пољопривреду.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/537694/bugarska-i-josh-16-chlanitsa-eu-zalozhile-se-za-ochuvanje-sredstava-za-koheziju</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 18:05:12 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Обичај „Сурва“ оживео на зидовима шестоспратнице у Пернику</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Маске, рогови и тешка звона – нова монументална
зидна слика, инспирисана традицијом сурвакара и кукера и Међународним
фестивалом „Сурва“ у Пернику, претворила је фасаду шестоспратне зграде у
својеврсну сцену за један од најпрепознатљивијих бугарских народних обичаја.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Импозантни пројекат „GHOSTBUSTERS“ („Ловци духова“)
налази се на два зида а композиција је укупних димензија приближно 18 × 15
метара. Аутори су визуелни уметници из студија Fine Graff Art Studio, чија је
мисија да развијају модерну уметност у Бугарској, претварајући је у део урбаног
простора и место за сусрет са важним културним темама и локалним причама.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536135/obichaj-surva-ozhiveo-na-zidovima-shestospratnitse-u-perniku</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 17:30:26 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Капацитет за транспорт гаса из Грчке ка Бугарској повећан је за 30% ове године</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;У интервјуу за грчки економски и финансијски портал Powergame.gr,
објављеном данас, министарка енергетике Ива Петрова изјавила је да Вертикални
гасни коридор јача и отвара нове енергетске правце за југоисточну Европу. Према
њеним речима, транспортни капацитет за природни гас из Грчке ка Бугарској
повећан је ове године за око 30%, на 93 гигават-часа дневно, пренела је БТА.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Петрова је навела да је следећи важан корак да
Вертикални коридор не функционише као скуп одвојених националних пројеката, већ
као јединствен и потпуно међусобно повезан регионални систем.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У интервјуу је Петрова истакла значај гасне
интерконекције Грчка–Бугарска и грчке LNG инфраструктуре за диверсификацију
снабдевања. Према њеним речима, оне обезбеђују Бугарској приступ гасу из
Азербејџана преко Трансјадранског гасовода, као и приступ&lt;/span&gt;&lt;span&gt;LNG испорукама
преко Грчке. Развој Вертикалног коридора омогућава да ове количине стигну и до
Србије, Румуније, Молдавије, Украјине и Мађарске, навела је Петрова.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/537681/kapatsitet-za-transport-gasa-iz-grchke-ka-bugarskoj-povecan-je-za-30percent-ove-godine</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 17:07:32 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>  „Мјара“: Јотова и Влчев добили би 46,9%, Гјуров и Кандев –25,3% гласова</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Да су председнички избори одржани почетком октобра, за
Илијану Јотову и Кирила Влчева гласало би 46,9% бирача, за Андреја Гјурова и
Георгија Кандева – 25,3%, за Костадина Костадинова и Петра Волгина – 8,8%, за
Ивелина Михајлова и Јулијану Матеева – 4,2%, за Ивана Христoва и Стојанку
Черкезову – 2,7%, а за Радостина Василева и Красимира Манова – 2,2% бирача.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Остали кандидати имају резултате близу или испод 1%. За опцију
„не подржавам никога“ определило би се 2,3% испитаника, показују подаци
социолошке агенције „Мјара“.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Према изјавама испитаника, очекивана излазност на
изборима износила би 35,4%.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Подаци су из независног истраживања агенције „Мјара“,
спроведеног путем интервјуа и онлајн анкете од 26. септембра до 4. октобра, на
узорку од 1.000 пунолетних Бугара. Максимална случајна грешка износи ±3,1
процентни поен за уделе од 50%. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;br&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;ul style="list-style-type: square;"&gt;&lt;li&gt;&lt;span&gt;&lt;a href="https://bnrnews.bg/sr/post/537381/alfa-riserch-predsednichki-izbori-imace-jasan-ishod-u-drugom-krugu?preview=1" target="_blank"&gt;Алфа рисерч:Председнички избори имаће јасан исход у другом кругу&lt;/a&gt;&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;&lt;/ul&gt;
&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/537668/mjara-na-izborima-jotova-i-vlchev-dobili-bi-469percent-gjurov-i-kandev-253percent-glasova</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 16:38:24 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бугарска данас – 5. октобар 2026. </title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Која је веза између
математике и језика? Да ли математичар може да буде и преводилац? И може ли се
љубав према коренима претворити у књижевни мост између Украјине и Бугарске.
Одговоре на ова питања потражићемо у првом делу данашњег програма у којем
доносимо причу преводитељке Љубов Цај из Таврије. У наставку вас водимо у
далеки Чиле који је постао дом за стотину Бугара.&lt;/span&gt;&lt;span&gt; Наше дружење ћемо, као
и обично, зачинити лепом музиком.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;/span&gt;&lt;span&gt;Желимо вам пријатне
тренутке уз наш програм!&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/537544/bugarska-danas-5-oktobar-2026</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 16:00:42 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Временска прогноза за уторак, 6. октобар</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;У уторак ће минимална
температура у Бугарској бити између два и седам степени, по котлинама и речним
долинама – до минус два, уз могућност приземног мраза. На Црном мору ће јутарња
температура бити 13, у Софији – један степен. Током дана ће преовлађивати
сунчано време уз повремено наоблачење, углавном на истоку земље, и слаб ветар. Максималне
вредности кретаће се у интервалу од 21 до 26, у престоници – око 23. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Дуж бугарског
Црноморја ће бити променљиво облачно са сунчаним интервалима. Највиша
температура биће у распону између 19 и 23 степена, температура мора – до 20
степени. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;На планинама ће
преовлађивати сунчано време. Ветар ће бити слаб, у вишим деловима – умерен,
северни и североисточни. Највиша дневна температура на 1.200 м надморске висине
– око 18, на 2.000 м – до 10 степени. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У среду ће дувати слаб
ветар јужног правца, дневне температуре у порасту. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/537441/vremenska-prognoza-za-utorak-6-oktobar</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 14:30:52 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Предложено повећање цене виза за дугорочни боравак </title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Министарство спољних
послова Бугарске предложило је да се накнада за пријем и обраду захтева за
издавање виза за дугорочни боравак (виза &lt;/span&gt;&lt;span&gt;D) повећа за 20%. Предлог је објављен на Порталу за јавне расправе&amp;nbsp;Владе Бугарске, преноси БТА. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Виза D омогућава
страним држављанима дужи или трајни боравак у Бугарској. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Предлаже се да се
накнада повећа са тренутних 100 на 120 евра, уз аргумент да је на основу спроведене
анализе накнада за издавање виза за дугорочни боравак у земљама ЕУ утврђено да
је износ накнаде у Бугарској испод просечног европског нивоа, што би донело
фискалне, административне и миграционе ризике за земљу. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Накнада има
регулаторни ефекат, а њен нижи износ у односу на остале земље чланице Шенгена
претвара Бугарску у привлачну „улазну тачку“ за мигранте и покушаје злоупотребе
права. Такође, повећава се и административни притисак на бугарске конзуларне службе и
миграционе органе, истичу из МСП. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/537508/predlozheno-povecanje-tsene-viza-za-dugorochni-boravak</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 13:32:48 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бугарски медицински изум помаже у онкохирургији</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Тим инжењера из Горње Орјаховице изумео је први преносиви детектор гама спектрометар
у Бугарској, који се користи у онкологији, посебно у лечењу рака дојке.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Свакој десетој Бугарки дијагностикована је ова тешка болест, која се све
чешће јавља код млађих жена“, рекао је онкохирург из Александровске болнице,
професор Свилен Масљанков. Он је већ оперисао четири жене оболеле од карцинома дојке
користећи прототип овог медицинског изума.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Примена овог уређаја у онкохирургији доприноси очувању квалитета живота
пацијената и спречава постоперативне компликације“, рекао је професор
Масљанков.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Годину и по дана проналазачи из Горње Орјаховице су, у консултацији са
нуклеарним физичарем и онкологом, професором Свиленом Масљанковим, радили на
развоју преносивог гама спектрометра. У свету постоје аналози овог уређаја, али
је бугарски изум осетљивији и прецизнији у дијагностици рака, кажу његови
проналазачи.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Циљ уређаја је да открива туморске ћелије, а затим се, по процени
хирурга, приступа уклањању меког ткива. Наш уређај је, захваљујући сензору који
смо развили, осетљивији од аналога са којим га је проф. Масљанков упоређивао у
клиничким условима“, објаснио је проналазач, инжењер Михаил Ченков.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;У гама-спектрометар је уграђен температурни сензор, који је од великог
значаја за хирурге:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Овај температурни сензор даје информације, а на сваких 100 милисекунди
уређај се аутоматски регулише. Промена спољне температуре за само један степен
може да доведе до грешке од 3% у мерењу. Друга иновација је савитљиви крак под
углом од 30 степени за лакши приступ тешко доступним местима.&lt;/span&gt;&lt;span&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;span&gt;Такође,&lt;/span&gt;&lt;span&gt;уређај може да се повеже са рачунаром или другим
електронским уређајем, на који се могу пренети и сачувати подаци. Ништа мање
важно није ни то што бугарски изум има пуњиву батерију. “&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/537479/bugarski-meditsinski-izum-pomazhe-u-onkohirurgiji</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 13:05:38 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Гранична полиција бележи пад илегалне миграције</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Илегална миграција
опала је за 40% у односу на претходну годину, рекао је директор Граничне
полиције Антон Златанов. Илегални мигранти углавном су из Авганистана, Сирије и
Марока, а напори служби усмерени су не само на њихово хапшење већ и на откривање
и разбијање мрежа кријумчара људи. Настављају се и напори за спречавање
илегалне миграције и тренутно је на занемарљиво ниском нивоу, истакао је главни
комесар Златанов. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Он је нагласио и улогу
турске стране у заштити бугарске границе: &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Кад вам саопштимо да
смо на граници привели 10 лица, можете бити сигурни да смо спречили улазак још
најмање 100, блокирали смо их на граничној линији, обавестили о томе турске
колеге и оне су их привеле са друге стране границе,“ објаснио је Златанов,
преноси дописница БНР из Хаскова Живка Тодорова. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/537420/granichna-politsija-belezhi-pad-ilegalne-migratsije</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 11:25:10 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Алфа рисерч: Председнички избори имаће јасан исход у другом кругу</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Кандидати за председника и потпредседника републике Илијана Јотова и
Кирил Валчев уживају подршку 44,5% грађана који су чврсто одлучили да гласају
на предстојећим председничким изборима 25. октобра 2026. године, показују
резултати испитивања јавног мњења агенције Алфа рисерч. Други је кандидатски
тандем Андреј Гјуров - Георги Кандев са 26,1% подршке, а на трећем месту су Костадин
Костадинов – Петар Волгин – 10,5%. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Социолог Борјана Димитрова је у разговору за &lt;/span&gt;&lt;span&gt;bTV&lt;/span&gt;&lt;span&gt;
нагласила да су истраживањем обухваћени грађани који су чврсто решили да ће
изаћи на биралишта, а до избора се много тога може променити. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Према њеним
речима, 30% оних који ће сигурно гласати на председничким изборима у октобру још
могу да промене свој избор. Такође, истакла је да је 40% грађана, који су рекли
да неће гласати, ову одлуку донело због разочарења насталих последњих година,
док 24% сматра да нема политичара који би могао да их представља. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Истраживање
агенције Алфа рисерч спроведено је у периоду 24. септембар – 1. октобар 2026. г,
међу 1.000 пунолетних грађана, преноси БГНЕС. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/537381/alfa-riserch-predsednichki-izbori-imace-jasan-ishod-u-drugom-krugu</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 10:46:14 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Задржавања камиона на прелазу „Капитан Андреево“ </title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Појачан је саобраћај
на главном граничном прелазу са Турском – „Капитан Андреево“, на излазу за
теретна возила, саопштила је Гранична полиција. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Без застоја одвија се
саобраћај на свим осталим прелазима Бугарске. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Због геодетског
снимања стања деонице ауто-пута „Хемус“ од 5. до 8. октобра 2026. г, привремено
је за саобраћај затворена зауставна трака у правцу ка Варни између 13. и 19. км,
у периоду од 8.30 до 18.00 сати, саопштила је Агенција за путну инфраструктуру.
Саобраћај се одвија возном и претицајном траком. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Четворо људи је
страдало и 30 је повређено у 28 тешких саобраћајних несрећа током претходна 24
сата, саопштила је Саобраћајна полиција. Од почетка месеца на путевима у
Бугарској живот је изгубило 9 особа, повређена је 101. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Две особе су повређене
у пожарима током претходног дана, саопштила је Главна дирекција за заштиту од
пожара и цивилну заштиту. У последња 24 часа у Бугарској је угашено 187 пожара.
&lt;strong&gt;&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/537351/zadrzhavanja-kamiona-na-prelazu-kapitan-andreevo</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 10:11:48 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Упозорење да брод без посаде плута Црним морем близу Шабле</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Хеликоптери Ратне
морнарице Бугарске открили су теретни брод који плута Црним морем 40 км источно
од рта Шабле. Моторни брод &lt;/span&gt;EMIL&lt;span&gt;
био је погођен дроном у региону града Одесе 5. августа 2026. године. Након
пожара и квара техничких система, пловило више није могло да маневрише и посада
га је напустила, преноси БТА. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Отада је брод остављен
да плута у ексклузивној економској зони Румуније, а под утицајем морских струја
креће се у јужном правцу – ка ексклузивној економској зони Бугарске. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Праћење и надзор пловила
се наставља. Надлежне институције спремне су да предузму све неопходне мере,
наводи се у саопштењу Ратне морнарице. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/537332/upozorenje-da-brod-bez-posade-pluta-tsrnim-morem-blizu-shable</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 09:27:44 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Ускоро централни електронски регистар цена прехрамбених производа</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Влада Бугарске увелико
ради на успостављању централног електронског регистра цена прехрамбених
производа, који ће регулаторним телима омогућити приступ реалним подацима за
праћење цена, што би им олакшало поређење понуда трговинских ланаца и спречавање
нелојалних пракси. То је изјавио премијер Румен Радев у Народном собрању. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Он је, такође, истакао
да је Влада разговарала са представницима великих трговинских ланаца, услед
чега су добровољно преузели обавезе, да сарађују са Владом.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Према речима Радева, овај
приступ тражи равнотежу између слободне тржишне економије и потребе за
контролом кршења прописа. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536975/uskoro-tsentralni-elektronski-registar-tsena-prehrambenih-proizvoda</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 08:50:57 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Нова фабрика фотонапонских панела отвара 200 радних места</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;У Крџалију је с радом почела
нова фабрика фотонапонских модула, која ће обезбедити близу 200 радних места.
На отварању је истакнуто да је VESS Modules прва потпуно аутоматизована фабрика
за производњу фотонапонских панела у ЕУ са годишњим капацитетом од укупно
једног гигавата. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Према речима
инвеститора Цветелине Бориславове, један панел ће се производити за мање од 18
секунди, преноси БТА. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Фабрика ће радити за
европско тржиште и клијенте ван ЕУ, а интересовање су показале компаније из
Турске, афричких земаља и САД. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536916/nova-fabrika-fotonaponskih-panela-otvara-200-radnih-mesta</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Mon, 05 Oct 2026 08:15:11 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>„Ћути, ћути“ – музичка прича о речима којима глас није потребан</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Финале
трилогије у оквиру добротворне кампање „Хитови са 1% промене“ организације
„Један проценат промене“ доноси нам нову верзију класика „Ћути, ћути“. &lt;span&gt;Ова &lt;a href="https://www.youtube.com/watch?v=B7mi8NSiZ2I" target="_blank"&gt;песма Мими Николове&lt;/a&gt; &lt;/span&gt; добила је ново тумачење у извођењу Миле
Роберт, а добро позната музика Петра Ступела, као и &lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;текст Веселина Ханчева, звуче у новом
аранжману Јоана Николаева.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Поред идеје добротворне кампање о малој промени са великим ефектом,
видео-спотом за песму „Ћути, ћути“ организација „Један проценат промене“
подржава промовисање знаковног језика и изградњу снажне и одрживе заједнице
глувих особа. У њему двоје људи траже пут једно до другог, иако комуницирају на
различите начине. Један од главних ликова користи знаковни језик, а прича
ставља у средиште пажње заједницу глувих особа и значај комуникације изван
речи. Мила Роберт се појављује као загонетни посматрач и приповедач ове приче
посвећене чежњи за блискошћу.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Песмом „Ћути, ћути“ завршава се овогодишња серија „Хитови са 1%
промене“ која укључује три добро познате песме, три различита тумачења и једну
заједничку идеју: да промена може да почне од нечега сасвим малог. Јер понекад
је довољна само промена од 1% да би започело нешто много веће.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536464/cuti-cuti-muzichka-pricha-o-rechima-kojima-glas-nije-potreban</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Sun, 04 Oct 2026 11:15:36 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Богат и разноврсан програм на почетку јубиларне сезоне Опере у Варни </title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;На почетку своје 80. сезоне Државна опера у Варни
обележила је 1. октобар – Светски дан музике, изложбом музеј-куће Панча
Владигерова, посвећеном 50. годишњици бугарске премијере опере „Цар Калојан“
Владирегова. Прва на октобарском репертоару за 2026. годину била је Вердијева
класика „Бал под маскама“, у режији Нине Најденове и под диригентском управом
Павела Балева, чија је блистава премијера одржана 25. августа у оквиру
фестивала „Опера у Летњем позоришту“.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536151/bogat-i-raznovrsan-program-na-pochetku-jubilarne-sezone-opere-u-varni</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Sun, 04 Oct 2026 09:05:35 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Грађани о повратку посмртних остатака цара Самуила</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Више од хиљаду година
након смрти цара Самуила, посмртни остаци бугарског владара вратили су се у
Бугарску где су положени у саркофаг у базилици Свете Софије у бугарској
престоници. То је постало могуће након шест деценија преговора између Бугарске
и Грчке. Догађај је изазвао снажан друштвени одјек и окупио хиљаде грађана који
су дошли да се лично поклоне остацима цара Самуила.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536997/gradjani-o-povratku-posmrtnih-ostataka-tsara-samuila</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Sat, 03 Oct 2026 17:24:39 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Самуилове кости положене у мермерни саркофаг у Софији</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Свечаном церемонијом у
базилици Свете Софије у бугарској престоници положени су посмртни остаци цара
Самуила које је Грчка предала Бугарској.&lt;/span&gt;&lt;span&gt; Опело је предводио
Његова Светост Патријарх Даниил.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Са дубоком понизношћу
и синовским поштовањем дочекујемо саркофаг са посмртним остацима једног од најдостојнијих
и највећих владара бугарског народа – цара Самуила,“ рекао је током службе бугарски
патријарх Даниил, који је свој говор завршио позивом на вечну и блажену
успомену на цара Самуила.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536958/samuilove-kosti-polozhene-u-mermerni-sarkofag-u-sofiji</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Sat, 03 Oct 2026 16:00:01 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Хиљаде дочекале посмртне остатке цара Самуила у Софији</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Хиљаде грађана из свих
делова земље и страних гостију Бугарске испунило је трг Кнеза Александра &lt;/span&gt;&lt;span&gt;I &lt;/span&gt;&lt;span&gt;испред Кнежевског двора у Софији на државној церемонији свечаног дочека
посмртних остатака једног од најзначајнијих средњовековних бугарских владара –
цара Самуила (997-1014).&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Церемонији су
присуствовали премијер Румен Радев, председница државе Илијана Јотова и још три
бугарска председника – Георги Прванов, Петар Стојанов и Росен Плевнелијев,
бивши премијери, чланови Владе, заменици министара, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов,
лидер „Настављамо промену“ Асен Василев, Његова Светост Патријарх Бугарски и
митрополит Софијски Даниил, градоначелник Софије Васил Терзијев, посланици,
политичари, друштвени посленици.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536944/hiljade-dochekale-posmrtne-ostatke-tsara-samuila-u-sofiji</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Sat, 03 Oct 2026 14:45:56 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Грчка предала Бугарској посмртне остатке цара Самуила </title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бугарска данас дочекује посмртне остатке једног од најпознатијих
средњовековних бугарских владара – цара Самуила. Они су Бугарској предати више
од хиљаду година након његове смрти у Преспи (997-1.047) на званичној
церемонији уприличеној у Музеју византијске културе у Солуну, чији је домаћин
био премијер Грчке Киријакос Мицотакис, уз присуство премијера Бугарске Румена
Радева.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Заједно са посмртним остацима бугарског владара предати су и остаци
откривени у још два саркофага у базилици на острву Свети Ахил, за које се
верује да припадају цару Гаврилу Радомиру и члановима царске породице.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536905/grchka-predala-bugarskoj-posmrtne-ostatke-tsara-samuila</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Sat, 03 Oct 2026 12:01:10 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бесплатан улаз у Национални етнографски музеј сваког викенда у октобра</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Због
великог интересовања и позитивних реакција, иницијатива Института за етнологију
и фолклористику са Етнографским музејом при БАН – „120 година – 120 минута у Национални
етнографски музеј“ &lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;продужена је на још
месец дана, па ће трајати и током октобра.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Изложбене
без улазнице сваке суботе и недеље у октобру 2026. сале Националног
етнографског музеја и даље ће бити отворене за посетиоце године, од 10.00 до 12.00
часова.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Национални
етнографски музеј датира из 1892. године. Смештен је у згради Кнежевског дворца
у самом срцу Софије и током деценија прикупио је најрепрезентативнију
етнографску збирку у земљи. Атмосфера музеја је јединствена и пружа прилику посетиоцима
да упознају традиције, обичаје и начин живота Бугара из различитих епоха и
региона. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Цветана Тончева&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;em&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536104/besplatan-ulaz-u-natsionalni-etnografski-muzej-svakog-vikenda-u-oktobra</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Sat, 03 Oct 2026 09:45:49 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бугарска очекује историјски повратак посмртних остатака цара Самуила</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Више од хиљаду година након своје смрти, цар Самуил, који је био
на челу бугарске државе од 997. до 1014. године, враћа се кући – у Бугарску,
чијој је слободи и независности посветио свој живот. Посмртни остаци једног од
најпознатијих средњовековних владара Бугарске биће данас предати бугарској
држави на званичној церемонији у Музеју византијске културе у Солуну, у присуству
премијера Румена Радева и грчког премијера Киријакоса Мицотакиса, саопштила је
владина прес-служба.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Касније ће Бугарска дочекати посмртне остатке свог цара уз
државну церемонију на тргу Књеза Александра I у Софији.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Након уласка у бугарски ваздушни простор, војно-транспортни
авион „Спартан“, који ће превозити посмртне остатке цара Самуила, биће пресретнут и наставиће
лет у пратњи два пара ловаца МиГ-29 и F-16. Формација ће прелетети изнад трга Кнеза
Александра I око 12.30 часова. Ловци ће поново прелетети изнад трга након
слетања авиона „Спартан“. Од аеродрома „Васил Левски“ у Софији до трга Кнеза
Александра I посмртне остатке цара Самуила пренеће припадници Војске Бугарске.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&lt;br&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;&lt;ul style="list-style-type: square;"&gt;&lt;li&gt;&lt;span&gt;&lt;a href="https://bnrnews.bg/sr/post/536372/zalazak-i-vaskrsla-zora-bugarskog-tsara-samuila" target="_blank"&gt;Залазак и васкрсла зора бугарског цара Самуила&lt;/a&gt;&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;&lt;/ul&gt;
&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;


&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;
&lt;br&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536655/bugarska-ochekuje-istorijski-povratak-posmrtnih-ostataka-tsara-samuila</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Sat, 03 Oct 2026 08:50:21 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>„Стани, немој да одеш...“ – хит Митка Штерева који је надживео филм „Адаптација“</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Песма „Адаптација“, познатија
по својој уводној строфи „Стани, немој да одеш...“, један је од најомиљенијих филмских
хитова. Публика ју је први пут чула у истоименом филму – телевизијској драми у
три епизоде, снимљеној 1979. године у режији Вала Радева (&lt;/span&gt;&lt;span&gt;1923 – 2001&lt;/span&gt;&lt;span&gt;). У средишту радње серије,
чији сценаристи су Рајна Томова и Вало Радев, налази се клиника за душевне болеснике.
Они болују од страха – од људи, љубави, живота, смрти. Један од пацијената је и
лепа Вероника. Млади психијатар др Банков посвећује скоро сво своје време
пацијентима примењујући за то време неконвенционалну методу групне
психотерапије. На психотерапији се сваки пацијент подстиче да подели своје
страхове, да покуша да говори, делује и осећа без страха. Вероника, за разлику од
осталих учесника, током сеанси није успела да се избори са собом, али се
заљубила у терапеута. Осећања која је ова љубав пробудила у њој постала су кључ
за њену унутрашњу драму.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Током 70-их година 20. века, коментарисати насиље над личности и недостатак
перспективе за младе - рањиве, осетљиве и неспремне да се прилагоде окружењу, било
је више него скандалозно. Схваћен као алузија на стање бугарског друштва, филм
је изазвао критике међу грађанима и институцијама, које су инсистирале да се
поступи у складу са правилима тадашњег система. Гавни лик – др Владо Банков, прототип
је Георгија Каменова (&lt;/span&gt;&lt;span&gt;1942
– 2006)&lt;/span&gt;&lt;span&gt;, једног од пионира групне психотерапије у Бугарској,
који је још почетком 70-их година минулог века почео да води прве психотерапеутске
групе у Софији.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/534813/stani-nemoj-da-odesh-hit-mitka-shtereva-koji-je-nadzhiveo-film-adaptatsija</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 19:25:31 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Филм Теодора Ушева у ужем избору за награду „Сезар“</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Краткометражни анимирани филм „Живот са идиотом“ (La vie avec un
idiot) Теодора Ушева, снимљен према истоименој новели Виктора Јерофејева, нашао
се у ужем избору за награду „Сезар“. О томе је сам аниматор обавестио јавност
на Фејсбуку. Филм ће се борити за номинацију у категорији за најбољи
краткометражни анимирани филм, преноси БТА.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Бити део ове селекције од 12 изузетних остварења веома је узбудљив
доживљај“, навео је Ушев. „Видети овај ’изазовни’ филм међу 12 најбољих
краткометражних филмова године на изузетно конкурентној француској сцени
анимираног филм, и то са својим првим филмом који је у потпуности продуциран у
Француској!“, написао је аниматор.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536162/film-teodora-usheva-u-uzhem-izboru-za-nagradu-sezar</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 17:55:35 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>РСМ затражила разговоре са Бугарском како би деблокирала свој пут ка ЕУ</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски добио је савет од
председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да током предстојећег
састанка у Софији о железничком Коридору 8, који ће бити одржан 7. и 8.
октобра, министар спољних послова и спољне трговине Северне Македоније Тимчо
Муцунски, који ће на њему учествовати, затражи састанак са бугарском
министарком спољних послова Велиславом Петровом, како би се покушало са
„обнављањем пута земље ка преговорима са ЕУ“. Према речима Мицкоског, Софији је
одмах упућена нота са захтевом за билатерални састанак, пренела је БТА.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;На заједничкој конференцији за новинаре Мицкоског и Урсуле фон
дер Лајен, која је боравила у Скопљу у оквиру своје балканске турнеје, премијер
Северне Македоније је рекао да је пред председницом Европске комисије покренуо
питање посредовања ЕУ у разговорима са Бугарском.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Према речима фон дер Лајен, евентуални састанак Муцунског и
Петрове у Софији био би „први корак ка покушају обнове процеса европских
интеграција Северне Македоније“.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;ul style="list-style-type: square;"&gt;&lt;li&gt;&lt;span&gt;&lt;a href="https://bnrnews.bg/sr/post/531365/mitskoski-predlazhe-da-eu-uchestvuje-u-dijalogu-skoplja-i-sofije" target="_blank"&gt;Мицкоски предлаже да ЕУ учествује у дијалогу Скопља и Софије&lt;/a&gt;&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;&lt;/ul&gt;
&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536724/rsm-zatrazhila-razgovore-sa-bugarskom-kako-bi-deblokirala-svoj-put-ka-eu</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 17:31:10 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Саркофаг за посмртне остатке цара Самуила стигао у базилику Свете Софије</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Мермерни саркофаг, у који ће 3. октобра бити положени посмртни
остаци цара Самуила, стигао је пре поднева у престоницу и постављен је у
базилици Свете Софије, јавила је репортерка Светослава Кузманова.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Саркофаг је израђен у Велинграду и дугачак је 2,3 метра. Широк
је готово метар, а висок 90 центиметара. У њега ће бити положен дрвени ковчег
са посмртним остацима бугарског владара.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Израду саркофага одобрио је патријарх Даниил, а одлуку о његовом
изгледу донела је Софијска митрополија.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536685/bdzh-obezbedjuje-besplatno-putovanje-za-dochek-tsara-samuila</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 16:43:13 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бугарска данас – 2. октобар 2026.</title>
      <description>&lt;p&gt;Данас говоримо о једној од најпознатијих филмских песама – нумери „Адаптација“, коју је публика чула у истоименом филму снимљеном 1979. године, а која је заживела својим животом, поставши један од бисера бугарске музике. О томе ће бити речи у тематском делу данашњег програма. Пре тога, доносимо најважније вести из Бугарске и прогнозу времена за суботу, 3. октобар. Програм завршавамо комадом „Звезде“ Георгија Корназова у извођењу Биг Бенда БНР, Георгија Корназова и Антонија Дончева. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Желимо вам пријатне тренутке уз наш програм! &lt;/p&gt;&lt;ul&gt;&lt;li&gt;01:45 - Вести &lt;/li&gt;&lt;li&gt;17:14 - Бисери бугарске музике: „Стани, немој да одеш...“ – хит Митка Штерева који је надживео филм „Адаптација“ &lt;/li&gt;&lt;li&gt;22:14 - Музика: „Звезде“ Георгија Корназова&lt;/li&gt;&lt;/ul&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536632/bugarska-danas-2-oktobar-2026</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 16:00:44 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>ЕК одобрила бугарску државну помоћ пољопривредницима у износу од 170 мил. евра</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бугарска је добила одобрење Европске комисије за државну помоћ у
вези са кризом на Блиском истоку, тзв. „иранску помоћ“, пољопривредним
произвођачима који се баве примарном пољопривредном производњом, &lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;саопштило је Министарство пољопривреде. Мера
је припремљена у складу са Привременим оквиром за државну помоћ у вези са
кризом на Блиском истоку, а Бугарска је 1. септембра 2026. године упутила
Европској комисији захтев за њену нотификацију.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Предвиђени буџет износи 170 милиона евра. Новац ће се
исплаћивати у виду бесповратне помоћи за део повећаних трошкова за дизел-гориво
и ђубрива насталих услед кризе на Блиском истоку. Максимални износ помоћи је до
50.000 евра по предузећу. Исплата би требало да буде завршена до краја ове
године.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;a&gt;&lt;em&gt;&lt;/em&gt;&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536549/ek-odobrila-bugarsku-drzhavnu-pomoc-poljoprivrednitsima-u-iznosu-od-170-mil-evra</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 15:45:44 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Црквене реликвије из Пловдивске митрополије биће изложене у Берлину</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Црквене реликвије из
музејске збирке Пловдивске митрополије биће изложене у Берлину на изложби
„Светлост кроз векове“, посвећеној обележавању 1.700 година од открића Светог и
Животворног крста Господњег. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Изложба ће бити
отворена у суботу, 3. октобра, у 19.00 сати, у галерији Бугарског културног
института. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Међу предметима на
изложби су престони крст из саборног храма Успења Богородичиног у Пловдиву,
богослужбена јеванђеља са сребрним оковима и рипидама. Организатор изложбе је
Одељење за музејску делатност при Пловдивској митрополији у сарадњи са
Министарством културе и Бугарским културним институтом у Берлину. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Изложбу прате
фотографије са међународног фестивала фотографија „С нами Бог.“&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Догађај је духовни
поздрав 12. Епархијском сабору Епархије Западне и средњоевропске.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536420/tsrkvene-relikvije-iz-plovdivske-mitropolije-bice-izlozhene-u-berlinu</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 15:05:35 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Временска прогноза за суботу, 3. октобар</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;У суботу ће јутарња
температура бити од један у котлинама до 13 степени на југоистоку земље. У
Софији – до два степена. Преподне ће на истоку бити ниска облачност, понегде и магла.
Током дана ће преовлађивати сунчано време уз повремено наоблачење у
југоисточним крајевима, где ће у појединим местима на Странџи пасти краткотрајна
киша. Дуваће умерен, а у источној Бугарској и до јак ветар, источног и
североисточног правца. Максималне вредности кретаће се од 18 до 23, у
престоници – око 19 степени. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Дуж бугарског Црноморја биће
претежно сунчано уз повремени развој облачности која ће преподне донети кишу у јужном
делу бугарске обале. Највиша температура биће између 18 и 20, температура мора –
до 21. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;На планинама ће
преовлађивати сунчано време уз наоблачење с кишом над масивима у југоисточном
делу земље. Ветар ће бити јак, источни и североисточни. Максимална температура
на 1.200 м надморске висине – око 12, на 2.000 м до пет степени. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У недељу ће ветар и у
источном делу Бугарске ослабити. Биће претежно сунчано, максималне вредности у
већем делу Бугарске кретаће се између пет и 10, свежије ће бити по котлинама и
речним долинама западне и централне Бугарске, где се очекују и услови за појаву
мраза. Дневне температуре у порасту. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536452/vremenska-prognoza-za-subotu-3-oktobar</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 14:35:25 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Залазак и васкрсла зора бугарског цара Самуила</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Дана 6. октобра 1014. године
у Преспи је умро један од најзначајнијих бугарских средњовековних владара – цар
Самуил. Био је војсковођа који је деценијама ратовао против Византије и владар
чија је трагична судбина обележила крај Првог бугарског царства. Његов животни
пут завршио се драматично, али &lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;Самуилу припада
посебно место у историјској свести Бугара.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Као војсковођа и владар,
Самуилов живот је крајем X и почетком XI века протекао у непрекидном рату за
одбрану бугарске државе од Византије. Према византијском извору, &lt;strong&gt;када је
видео своју ослепљену војску, коју је претходно заробио византијски цар
Василије II, Самуилово срце није издржало.&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Треба рећи да је овај рат
почео још пре његове појаве и да је то вероватно био најдуготрајнији
бугарско-византијски рат на Балкану. Трајао је пола века, а током око 40 година
од тог периода управо је Самуил био тај који је предводио и народ, и војску, и
државу“, прича за Радио Бугарску проф. Георги Николов, професор бугарске
средњовековне историје на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536372/zalazak-i-vaskrsla-zora-bugarskog-tsara-samuila</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 12:00:57 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бразилац је кандидат број један за селектора Бугарске</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бивши дефанзивац Арсенала,
Селте, Барселоне и Манчестер Ситија Силвињо је главни фаворит за селектора фудбалске
репрезентације Бугарске, јавља БТА. Бразилац је до лета био на челу репрезентације
Албаније, коју је водио до историјског учешћа на Европском првенству у фудбалу
2024. године. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Силвињо је, такође, био
тренер Лиона и бразилског Коринтијанса пре него што је преузео репрезентацију
Албаније 2023. године. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бразилац, чије пуно име је
Силвио Мендеш Кампос Жуниор, живи у Италији, а као његов помоћник помиње се
бивши дефанзивац Манчестер Ситија и Вест Хема Пабло Сабалета. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Фудбалска репрезентација
Бугарске остала је без селектора након што је Александар Димитров поднео
оставку након ремија без голова у Пловдиву против Естоније, а претходно су
Бугари пред својим навијачима изгубили од Луксембурга са 2:1 меч у Лиги нација.
&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Атанас Рибарски је
привремени селектор Бугарске. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536397/brazilats-je-kandidat-broj-jedan-za-selektora-bugarske</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 11:33:43 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Више од 58% Бугара залаже се за мирно решење рата у Украјини</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Високе цене и инфлација
53,7% испитаника навело је као главни проблем с којим се земља суочава,
показује истраживање које је агенција „Харис“ спровела за потребе листа „Труд“
у периоду 23-28. септембар 2026. г. Лоше управљање земљом навело је као проблем
13,6% анкетираних, корупцију и реформу правосуђа – рекло је њих 12,5%,
незапосленост и ниски доходак – 10,1%, а ратове у Украјини и на Блиском истоку
– њих 7,7%. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Близу 35% њих сматра да Влада
Румена Радева успешно води Бугарску, док је 44,6% супротног мишљења, а 20,6%
рекло је да не зна. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Већина испитаника, њих
58,4%, слаже се с премијером Радевим да се рат у Украјини не може решити војним
средствима и да лидери ЕУ морају да успоставе дипломатске контакте са Русијом. Ово
мишљење не дели 18% анкетираних, док је 23,6% њих рекло да не зна. Скоро половина
учесника анкете (46,5%) сматра да Украјина треба да склопи мир с Русијом,
пристајући на територијалне уступке. На супротном полу је њих 26,1%, док 27,4%
је рекло да не зна. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536368/vishe-od-58percent-bugara-zalazhe-se-za-mirno-reshenje-rata-u-ukrajini</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 10:57:31 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Појачан саобраћај теретних возила ка Турској</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;На прелазима са Турском
„Капитан Андреево“ и „Лесово“ интензиван је саобраћај на излазу за теретна
возила, саопштила је Гранична полиција. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Без застоја одвија се
саобраћај на осталим прелазима са Грчком, Северном Македонијом, Србијом и
Румунијом. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У деоници између 350. и 363.
километра на ауто-путу „Хемус“, за саобраћај је затворена возна трака у смеру
ка Софији, саобраћај се одвија двосмерно у траци ка Варни. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Иста организација уведена је
и између Игнатијева и петље „Аеродром“. &lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;На ауто-путу „Марица“,
између 109. и 111. километра, у правцу ка прелазу „Капитан Андреево“ саобраћај
се одвија једном траком у три узастопне деонице, уз ограничење брзине на 50 км
на сат. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У протекла 24 сата су у 17
тешких саобраћајних незгода живот изгубиле две особе, повређено је 19,
саопштила је Саобраћајна полиција. Од почетка године је на путевима у Бугарској
страдало 369 људи, што је за 43 више у односу на исти период прошле године. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Током претходног дана у
Бугарској је угашено 115 пожара, саопштила је Главна дирекција за заштиту од
пожара и цивилну заштиту. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536317/pojachan-saobracaj-teretnih-vozila-ka-turskoj</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 09:47:05 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бугари у Северној Македонији су против свог условног уношења у Устав те земље</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Представници бугарских
организација у Северној Македонији саслушани су у Парламентарном одбору за
политику према Бугарима у иностранству. Они су народним посланицима представили
декларацију протеста против идеје да у Устав Северне Македоније буду уписани
условно, с одложеним дејством. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Уношење само у
преамбулу, без укључивања Бугара у законодавство из којег произлазе њихова
права, није испуњење обавезе, истичу представници бугарских организација у
Северној Македонији. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Заслужујемо иста права
као све остале заједнице у земљи и не желимо више да будемо у неједнаком
положају у односу на друге, рекла је Маринела Петреска, председница Удружења
македонско-бугарског пријатељства у Битољу. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„За нас то значи још
година без уставне заштите током којих Бугари у Северној Македонији остају изложени
дискриминацији, говору мржње, прогонима и физичким нападима због свог
идентитета. Ми нисмо предмет преговора и не можемо да чекамо вечно, заслужујемо
иста права као и све остале заједнице и не желимо више да будемо у неповољном
положају,“ изјавила је Петреска. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бугари у Северној
Македонији захтевају да бугарске и европске институције не дозвољавају заобилажење
договорених услова. Неки од бугарских посланика подржали су декларацију,
преноси Добринка Карамболова, репортерка програма „Хоризонт“ БНР.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио: Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536299/bugari-u-severnoj-makedoniji-su-protiv-svog-uslovnog-unoshenja-u-ustav-te-zemlje</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 09:20:09 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Русе дочекује јесен уз Urban Wine Fest и избор од преко 40 бугарских вина</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Трг Слободе у Русеу 2. и 3. октобра биће домаћин другог издања
винског фестивала Urban Wine Fest – Ruse. Манифестација ће званично означити
почетак месеца посвећеног бугарском вину и Међународном дану мавруда (26.
октобар). Иницијатива припада Бугарском удружењу винских професионалаца, а део је
низа фестивала и других манифестација широм земље посвећених бугарском вину. Фестивал
се реализује уз подршку Министарства туризма и Министарства пољопривреде и
хране, у партнерству са Општином Русе, саопштила је управа овог нашег подунавског
града.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Посетиоци ће имати прилику да пронађу своју „поруку у боци“ кроз
пажљиво одабрану селекцију од преко 40 бугарских вина малих произвођача,
направљених од 15 локалних сорти грожђа.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;a&gt;&lt;em&gt;&lt;/em&gt;&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536064/ruse-dochekuje-jesen-uz-urban-wine-fest-i-izbor-od-preko-40-bugarskih-vina</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 08:45:28 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бургас на прагу међународне бициклистичке штафете COP31 Bike Ride</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бургас ће 4. и 5. октобра угостити међународну бициклистичку
штафету COP31 Bike Ride, која ове године прелази више од 22.000 километара кроз
три континента и више од 20 земаља на путу ка Конференцији Уједињених нација о
климатским променама COP31 у Анталији, у Турској, саопштила је Општина Бургас.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536055/burgas-na-pragu-medjunarodne-bitsiklistichke-shtafete-cop31-bike-ride</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Fri, 02 Oct 2026 08:15:42 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>QSL бр. 10: 1950. година – Оснивање „Златног фонда“ БНР</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Идеја о чувању
вредних снимака који ће остати будућим генерацијама потекла је још од првог
директора Националног радија – Сирака Скитника. На његову иницијативу су 1938.
године посебно у ту сврху набављени магнетофони. Године 1950. донета је одлука
о оснивању „Златног фонда“ БНР (Тонског архива БНР), али је у данашњем облику
специјализованог архива он почео да функционише у новембру 1957. године.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/535998/qsl-br-10-1950-godina-osnivanje-zlatnog-fonda-bnr</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 01 Oct 2026 17:55:17 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Природни гас у октобру скупљи за 6% </title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Од данас природни гас поскупљује за 6% и у октобру ће цена по
мегават-часу износити 44.09 евра, без пореза и такси. То је коначна одлука
Комисије за енергетику и водопривреду, која није удовољила захтеву „Булгаргаса“
за додатно повећање цене за око 1%. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Аргумент регулаторног тела је да кретања цена природног гаса на
тржишту током зимског периода нису повољна. Због тога цена гаса не би требало
да буде повећана већ од овог месеца, будући да она чини више од 70%
коначне цене грејања и топле воде, па се свака њена промена директно одражава
на потрошаче, јавила је репортерка Јулијана Корнажева.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536087/prirodni-gas-u-oktobru-skuplji-za-6percent</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 01 Oct 2026 16:59:49 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Ремонт генератора за F-16 Block 70 биће могућ и у Бугарској</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Са 159 гласова парламент је ратификовао измене Оквирног
споразума између Министарства економије и компаније „Lockheed Martin Global“,
којима се омогућава ремонт генератора за ловце F-16 Block 70 на територији
Бугарске, у државној компанији „Авионамс“. У споразуму је изричито наглашено да
није реч само о ремонту бугарских F-16 Block 70, већ и о ремонтима за све
суседне земље које имају такве авионе, а немају сопствене капацитете за њихов
ремонт. Против измена били су само посланици партије „Препород“.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Влада очекује да ће пројекат имати високу додату вредност за
Бугарску, будући да такав капацитет тренутно постоји само у једној држави
чланици ЕУ – Пољској.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредила: Миглена Иванова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Албена Џерманова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;a&gt;&lt;em&gt;&lt;/em&gt;&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536073/remont-generatora-za-f-16-block-70-bice-moguc-i-u-bugarskoj</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 01 Oct 2026 16:51:45 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Бугарска данас – 1. октобар 2026.</title>
      <description>&lt;p&gt;У данашњем програму БНР на српском језику чућете вести и информације из Бугарске, које су обележиле дан за нама. У музичком делу програма слушамо композицију „Песме из Тракије“ Георгија Добрева, у извођењу Народног оркестра БНР и Георгија Добрева. &lt;/p&gt;&lt;p&gt;Желимо вам пријатне тренутке уз наш програм! &lt;/p&gt;&lt;ul&gt;&lt;li&gt;01:31 - Вести &lt;/li&gt;&lt;li&gt;19:04 - Музика: „Песме из Тракије“ Георгија Добрева, у извођењу Народног оркестра БНР и Георгија Добрева&lt;/li&gt;&lt;/ul&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/536006/bugarska-danas-1-oktobar-2026</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 01 Oct 2026 16:00:07 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Актуелни проблеми Бугара у Србији разматрани на округлом столу у Софији</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Последњег дана септембра Научни институт „Западне
покрајине“ организовао је у Софији округли сто посвећен „Актуелним проблемима
Бугара у Западним покрајинама“. Представници бугарске заједнице из Србије,
државних институција и стручњаци констатовали су да се током последњих 30
година проблеми у Западним покрајинама, уместо да се решавају, само умножавају.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/535955/aktuelni-problemi-bugara-u-srbiji-razmatrani-na-okruglom-stolu-u-sofiji</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 01 Oct 2026 14:53:56 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Временска прогноза за петак, 2. октобар</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;У петак ће минимална
температура бити у интервалу од 11 до 13 степени, у Софији – до 5. У јутарњим
сатима ће местимично у западном и централном делу земље бити услова за појаву
мраза. Током дана ће бити претежно сунчано, поподне стиже променљива облачност.
На југоистоку се очекује веће наоблачење које ће понегде условити кишу. Дуваће
умерен, на истоку – до јак ветар североисточног правца. Максималне вредности кретаће
се између 18 и 23, у престоници – око 18. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Дуж бугарског
Црноморја биће претежно сунчано, у послеподневним сатима доћи ће до наоблачења
праћеног појавом кише на југу бугарског приморја. Издато је упозорење за јак
ветар. Највиша температура биће 18-20, температура мора – до 21. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;На планинама ће
преовлађивати сунчано време, уз повремени развој облака у другом делу дана. Дуваће
јак североисточни ветар. Температура на 1.200 м надморске висине биће око 12,
на 2.000 м – до 5 степени. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У суботу нас очекује
претежно сунчано време. Јутарња температура кретаће се између 5 и 10,
максимална ће бити од 18 до 23 степена. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио:
Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела:
Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/535868/vremenska-prognoza-za-petak-2-oktobar</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 01 Oct 2026 14:35:00 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Актуелни проблеми Бугара у Србији разматрани на округлом столу у Софији</title>
      <description />
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/535933/aktuelni-problemi-bugara-u-srbiji-razmatrani-na-okruglom-stolu-u-sofiji</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 01 Oct 2026 14:20:56 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Кандидат за амбасадора САД у Софији изнео приоритете свог рада</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бугарска је кључни
савезник САД за безбедност у Црном мору, а односи између Софије и Вашингтона
могу се значајно проширити у области одбране, енергетике, вештачке
интелигенције и критичних сировина. Ово је изјавио Даглас Холдер, кога је
амерички председник Доналд Трамп номиновао за амбасадора у Бугарској, током
свог саслушања пред Одбором за спољне послове америчког Сената. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;На питање сенатора Џин
Шахин из Демократске партије о смањењу помоћи Украјини, које је најавио
премијер Румен Радев, Холдер је рекао да планира да разговара са представницима
Владе Бугарске о важности наставка ове помоћи. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Будући амерички
амбасадор у Софији био је категоричан да ће његов рад бити усмерен на економску
димпломатију, јер САД и Бугарска могу да побољшају билатералне трговинске
односе, јавља БТА. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио:
Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела:
Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/535885/kandidat-za-ambasadora-sad-u-sofiji-izneo-prioritete-svog-rada</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 01 Oct 2026 13:24:55 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Влада неће укинути паушални порез на доходак</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бугарска се налази у
поступку прекомерног дефицита. Ове године ће њен буџетски дефицит бити знатно
изнад границе од 3% и није битно да ли ће он бити на нивоу од 5% или 5,7%.
Бугарска влада мора што пре да реши ово питање. Преузели смо обавезу и
предложићемо мере, рекао је за БНТ вицепремијер Атанас Пеканов. У вези са
предложеним једнократним опорезивањем екстра профита банака и компанија,
Пеканов је рекао да је та мера примењивана и у земљама чланицама ЕУ попут
Шпаније, Литваније и Португала. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Пеканов је такође истакао
да ће се опорезивати углавном компаније у секторима са страним капиталом, нагласивши
да и они морају допринети фискалној стабилизацији земље. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Међународни монетарни
фонд као меру предлаже укидање паушалног пореза, али ми то нећемо учинити, јер
смо обећали да га нећемо дирати,“ рекао је вицепремијер. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио:
Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела:
Ајтјан Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/535811/vlada-nece-ukinuti-paushalni-porez-na-dohodak</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 01 Oct 2026 11:45:16 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Разговараће се са емисарима ЕК о државном буџету за 2027. г.</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Влада Бугарске припрема мере
за повећање прихода и смањење расхода са очекиваним ефектом буџета од око 2,2
милијарде евра, од чега ће 750 милиона евра бити уштеђено смањењем трошкова,
рекао је министар финансија Галаб Донев за Нова ТВ. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Према његовим речима, превазилажење
буџетског дефицита не може се постићи само додатним приходима. Министарство
финансија врши детаљну анализу свих расхода, почев од капиталних пројеката, и
припрема реорганизацију неефкасних структура у државној управи. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У вези са једнократном мером
опорезивања екстра профита банака и компанија, Донев је рекао да се не очекује
да ће порез на екстра добит довести до повећања камата на кредите. Према његовим
сазнањима, профит банака је у последњих пет година порастао за 588%. &lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Петог и шестог октобра
представници ЕК ће боравити у Бугарској како би разговарали о главним буџетским
параметрима. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/strong&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио:
Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан
Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/535789/razgovarace-se-sa-emisarima-ek-o-drzhavnom-budzetu-za-2027-g</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 01 Oct 2026 11:16:25 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Маргарита Хранова оставља „Отисак“ у ризници савремене бугарске музике</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Маргарита Хранова,
чији непоновљив глас је оставио дубок траг у низу генерација љубитеља бугарске
музике, представља своју нову песму „Отисак“. Музику је, и овога пута,
компоновала Биљана Ангелова, која је аутор неких од најнежнијих и
најемотивнијих нових нумера Маргарите Хранове.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;„Биљанине песме су
колико мелодичне толико и нестандардне што се тиче музике. Стално себе изазивам
– чак и ако ми понуде нешто што није баш за мене, трудим се да то учиним својим
и мислим да успевам у томе,“ каже певачица о својој дугогодишњој сарадници.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/534638/margarita-hranova-ostavlja-otisak-u-riznitsi-savremene-bugarske-muzike</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 01 Oct 2026 10:25:40 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Дужа задржавања камиона на граници с Турском</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Појачан је интензитет
саобраћаја теретних возила на граничним прелазима „Капитан Андреево“ и „Лесово“,
посебно на излазу ка Турској, саопштила је Гранична полиција. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;На свим осталим
прелазима са суседним земљама саобраћај се одвија без застоја. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Трајектне линије на
прелазима Орјахово-Бекет и Свиштов-Зимнича привремено су обустављене због
ниског водостаја Дунава.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Због одржавања и замене
саобраћајних камера дуж ауто-пута „Тракија“, у региону Чирпана, саобраћај у делу
Северне софијске тангенте биће преусмерен на петљу „Чепинско шосе“ и петљу „Ботевградско
шосе“ у периоду од 21.00 до 22.00 и од 22.00 до 23.00 сата 1. октобра 2026.
године, саопштила је Агенција за путну инфраструктуру. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Петоро људи страдало
је у 18 тешких саобраћајних незгода у последња 24 часа. Повређено је 19 особа,
саопштила је Саобраћајна полиција. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;У септембру су на
путевима у Бугарској живот у 671 саобраћајној несрећи изгубиле 54 особе,
повређено је 825. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Током претходног дана,
30. септембра, у земљи је угашено 106 пожара, саопштила је Главна дирекција за заштиту
од пожара и цивилну заштиту. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Уредио:
Иво Иванов&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;Превела: Ајтјан
Делихјусеинова&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;em&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/em&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/535719/duzha-zadrzhavanja-kamiona-na-granitsi-s-turskom</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 01 Oct 2026 09:45:18 GMT</pubDate>
    </item>
    <item>
      <title>Са новим технологијама, свемир је доступан свим земљама</title>
      <description>&lt;p&gt;&lt;span&gt;Бугарска не само да има дугогодишњу
традицију у свемирским истраживањима, науци и технологијама, већ исто тако има и своје заслужено место у
заједничким напорима за развој европских свемирских способности. То је рекао
премијер Румен Радев на самиту &lt;/span&gt;&lt;span&gt;“Euronews“&lt;/span&gt;&lt;span&gt; о безбедности и свемиру, преноси
прес-служба Владе Бугарске.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;span&gt;Euronews традиционално организује самите посвећене
најважнијим питањима с којима се Европа суочава, а овогодишњи форум у Бриселу фокусиран
је на питања одбране и безбедности. Једна од тема је и могућност оснивања новог
одрамбеног тела ЕУ.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</description>
      <link>https://bnrnews.bg/sr/post/535691/sa-novim-tehnologijama-svemir-je-dostupan-svim-zemljama</link>
      <language>sr</language>
      <pubDate>Thu, 01 Oct 2026 09:05:44 GMT</pubDate>
    </item>
  </channel>
</rss>