Улога Бугарске у балканској политици у 2023. години – наставак

У последњим данима 2023. године гост Радио Бугарске је професор Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ и бивши дипломата од каријере проф. Здравко Попов кога само замолили да прокоментарише дешавања која су обележила 2023. годину и односе Бугарске са земљама у окружењу. У првом делу нашег разговора са њим он се осврнуо на односе између Бугарске и њеног северног суседа Румуније, као и на наше односе са Турском.

Ево шта је проф. Попов рекао о бугарско-грчким односима у 2023. години, које у Софији и Атини оцењују као пример стратешког партнерства.

"Морамо рећи да је Грчка добар пример како се бране национални интереси. За Грке национални интерес је део њиховог идентитета, националне безбедности, пројекат за будућност, ако хоћете, пројекат за опстанак у веома сложеном свету. Ако сте способни да сарађујете са њима у погледу њиховог националног интереса, ствари ће се врло брзо дешавати. Међутим, када ви држите до неког свог националног интереса, а он није у синхрону са њиховим, понекад се ствари спорије одвијају."

Проф. Попов је одбацио хипотезу да је пројекат изградње транспортног коридора од Солуна преко пута "Егнатиа Одос" и дуж Црног мора до лука Бургас, Варна и Констанца, о којем расправљају Бугарска, Грчка и Румунија, још једна траса која обесмишљава коридор 8 од Црног мора, преко Северне Македоније до албанске луке Драч.

Коридор 8 се мора изградити, јер је то веома јасан европски пројекат. Али захтева основну балканску сарадњу и интереси земаља учесница у њему се заиста морају поклапати, а то је потребан озбиљан дипломатски рад, рекао је проф. Здравко Попов.

После још увек незавршеног паневропског коридора 8 у разговору о бугарској политици на Балкану стигли смо до Северне Македоније. Према речима нашег саговорника, уставно непризнавање бугарске заједнице биће велики терет за Северну Македонију.

"С једне стране, врата Европе су отворена, а с друге, тренутно смо смањили притисак на њих, с обзиром да су неки од захтева постали општеевропски са намером и жељом да Северна Македонија пронађе прави пут, како би отворила простор својој огромној нади да ће бити европска земља и призната као европска држава, а заједно с тим и пут Албанији ка ЕУ, јер ови унутрашњи политички проблеми тиште и суседну Албанију, и Балкан, и Европу. Можда ће у неком тренутку стрпљење Албаније и Брисела понестати, па неће бити чудо да промене пакетни приступ и пусте Албанију да се сама креће у преговарачком процесу. Македонске колеге би требало озбиљно да размисле о том питању. Могу да се инате, да се понашају пркосно што се тиче бугарске заједнице, али се тај инат може показати каменом спотицања за њихову будућност у ЕУ."

Упоређујући пут Србије и Северне Македоније ка ЕУ, проф. Здравко Попов је нагласио да због геополитичких вектора у свету, у Источној Европи, на Блиском истоку,  Брисел и Вашингтон грозничаво траже формулу за убрзање интеграција земаља Западног Балкана у ЕУ.

"САД су претвориле Балкан у приоритет своје спољне политике последњих година и то се јасно осетило у нашим земљама. Главни спољнополитички интерес САД на Балкану везан је за безбедност. Дакле, ово безбедносно питање не може стати негде као полуобрт, само са чланством у НАТО. Јер тачно је да су већина земаља, без Србије и Босне и Херцеговине, већ чланице НАТО. Али интеграција морада буде заиста и континентална у односу на све остале азимуте. Зато се, по мом мишљењу, хитно тражи нека нова политичка конфигурација у Македонији, која би могла да мобилише политичку елиту Скопља да брже заузме пословни став на интеграционом плану."

Стигли смо и до нашег западног суседа – Србије. Говорећи о интеграцији Србије у ЕУ, наш саговорник подвлачи да без обзира ко је на власти у Београду, он мора да води рачуна о подељености српског друштва по питању европске интеграције Србије. Расте проевропско грађанско друштво у тој земљи. Али доминира националистичка заједница, која је оријентисана према Русији и словенству. Због ове подељености друштва, свака политичка гарнитура на власти, укључујући и ону коју сада предводи Вучић, мора да игра двоструку игру.

"Она мора да говори да тражи своју европску перспективу будућег чланства у ЕУ. Али мора да задовољи и други део друштва, који је да тако кажемо преовлађујући, јер има још увек много нерешених проблема на унутрашњем плану. Постоји проблем Косова, који остаје. Каква год политичка конфигурација да дође у Београд, она мора да игра ову сложену игру. Не може стајати само на једној или другој страни, јер се за време Милошевића већ видело шта ће се десити ако се заузме само једна страна. Али подразумева се да модел постати члан ЕУ након приступања НАТО не функционише. Све наше земље које су некада кренуле на путу ка ЕУ,  морале су прво да прођу кроз тест чланства у НАТО. То је била формула – прво безбедност, па онда економија, демократија и све друге ствари. Србија ово не може себи дозволити. Јер ни проевропске снаге у Србији не могу да забораве рат и бомбардовање и ову интервенцију НАТО у региону. Тако да је Србија компликован случај. С једне стране, Европа не може себи дозволити да она стоји као нека врста енклаве ван заједничког простора. С друге стране, традиционалне путеве чланства не треба примењивати на Србију, јер ће она увек негативно реаговати на ове моделе интеграције. Мора да се пронађе другачији кључ. Можда ће нова Европска комисија после избора идуће године тражити такав начин, али мислим да је мало вероватно да ће Брисел икада одустати од интеграције Србије у Европу“.

Упитан где је по њему место бугарске заједнице у Србији, посматрано кроз призму концепта "српског света", проф. Попов је нагласио да морамо да наставимо да је подржавамо и бранимо, као и да тражимо међувладине канале преко којих можемо да створимо неку равноправност за бугарску националну заједницу у Србији. Он је изразио наду да ће питање бугарских заједница на Балкану бити преиспитано у иницијативи коју је најавила министарка спољних послова Марија Габријел за израду нове спољнополитичке стратегије Бугарске.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије:архива, БГНЕС, БТА