Истраживање о употреби електронских уређаја међу бугарским ученицима указује на забрињавајуће трендове

Проценат бугарске деца којателевизију гледају неколико сати дневно износи 96%, док 83% користи паметни телефон, показало је истраживање које је спровела агенција „Сова Харис”. Само 13% адолесцената књиге чита из задовољства, а родитељи немају довољно информација о томе шта њихова деца гледају на интернету и телевизији, показује такође статистика. Забрињавајућим подацима овде није крај – деца почињу да гледају телевизију у просеку са 2 године и 6 месеци. Просечан узраст у којем почињу да користе електронски уређај је 5 година и 9 месеци. Деца у просеку свој први паметни телефон добију око 8. године живота, а тек касније почињу да користе рачунар, показују одговори 1.305 деце и 1.535 одраслих. Од укупног броја деце која користе паметни телефон, њих73% то ради сваки дан, у просеку дуже од 2 сата.

„Садржаје које деца гледају на интернету можемо поделити на следећи начин – 75% гледа музичке спотове, садржаје на друштвеној мрежи Тик-Ток – 69%, игране филмове или серије – 42%“, наводи Галина Милкова из агенцијекоја је спровелаистраживање.

Чак и ако су родитељи поставили ограничења у погледу информација и жанрова којима њихова деца имају приступ, врло често одрасла особа није присутна када користе електронски уређај.

„Наш закључак је да родитељи нису довољно упознати са садржајима које њихова деца гледају – без обзира на то да ли гледају телевизију или играју игрице на свом мобилном уређају. У оквиру истраживања, родитељи су одговорили да медијски садржаји које њихова деца конзумирају у највећој мери помажу у развоју друштвених вештина деце, затим креативности, док је физичка активност детета оцењена најниже. Што значи да већина родитеља сматра да медијски садржаји заправо штете физичкој активности детета“, каже Галина Милкова.

И закључци другог истраживања, које је наручио Савет за електронске медије, показују да деца школског узраста проводе превише времена испред екрана различитих уређаја. То има озбиљне последице на њихову психу, као и на могућност интеграције и дисциплине.

Према њеним речима, „веровати да ће се деца емоционално и социјално развијати кроз медије је наивно“.

„Мислим да би и родитељи требало да имају важну улогу у развоју дечјег поимања по овом питању. Оно што се променило у породици повезано је управо са преношењем правила и уласком у цивилизацијски оквир, јер још једна ствар на коју се школе жале је да се правила крше и да речи ауторитета, одраслих, немају вредност за децу, а то значи у темељима има нешто што је озбиљно нарушено“, каже она.

Зато није случајно што је школа оптерећена очекивањима друштва да се уради нешто по питању онога што психолози зову „патњом детињства и адолесценције са облицима патологије друштвених веза“.

Родитељи треба да имају бољу медијску писменост и да знају да разговарају са децом о ризицима које носи интернет, објашњава психотерапеут Детелина Стаменова:

„Била сам непријатно изненађена чињеницом да 33% родитеља користи електронске уређаје за успављивање деце, као и да их и сама деца користе пре спавања, односно између 20 и 24 сата увече. То их спречава да заспе, што заузврат штети свим њиховим другим способностима.“

Према речима психотерапеута, родитељима генерација рођених после 2000. године потребне су овакве опште смернице које ће им показати како да на минимум сведу штетно дејство електронских уређаја на здравље своје деце.

Текст: Jоан Колев

Извор: интервју Цветомира Цветанова, БНР Видин

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Pixabay