Првомајски – о тржишту рада у Бугарској и утицају вештачке интелигенције

Више од три деценије после демократских преображаја у земљи 1989. године, Међународни дан рада 1. мај се код нас и даље празнује као државни празник и нерадни дан, с тим што власт више не организује масовне манифестације, као што је то некад било. Старије генерације се сећају манифестација и демонстрација које су се поводом Првог маја организовале широм земље. У то време су људи веровали да рад и таленат иду руку под руку у традиционалном схватању успешног човека. Данас, међутим, радник у Бугарској више није под ореолом ауторитетне и успешне фигуре. Разлог за то је да Бугарска већ годинама трајно држи челну позицију на европској листи по уделу запослених сиромашних. У поређењу са просеком у осталим земљама ЕУ, Бугари са ниским приходима морају да раде 3-4 месеца како би зарадили месечну минималну плату у земљама попут Немачке, Француске, Шпаније. Минимална зарада у Бугарској делује још минималније и због раста цена, који не може да надокнади индексација плата. Све ово квари празнично расположење које доноси Међународни дан рада.

Према подацима Бугарске привредне коморе, 2023. године најтраженији на тржишту рада код нас су били углавном оператери машинске обраде и квалификовани радници из сектора производње хране, одеће, дрвених предмета и сличних производа. Постоји глад и за смећарима и чистачима. Један од најкарактеристичнијих проблема на нашем тржишту остаје мањак квалификованог кадра и потреба за увозом радне снаге. Ово је, међутим, тренутно стање, сматрају млади и амбициозни људи из Удружења бугарских предузетника (BESCO), које обједињује више од 500 иновативних компанија из преко 70 индустријских грана. Оно што им је заједничко јесте да свака од њих ради у сфери иновација и користи најсавременије технологије. Главни циљ BESCO је да се изгради заједница предузетника који ће кроз сарадњу и комуникацију допринети побољшању пословног окружења у Бугарској.

„Такође, битна је и улога BESCO као партнера институција, посебно када доносе одлуке које се тичу будућности бизниса у Бугарској,“ каже Александар Нуцов, члан лидерског тима Удружења бугарских предузетника:

„Тренутно је ситуација на тржишту рада таква да око 900.000 Бугара нити ради нити учи. Око 200.000 младих издржавају родитељи. И на овој позадини, технолошком сектору је потребно око 50.000 квалификованих радника, који ће подстаћи развој сектора, а самим тим и привреде. Генерално гледано, за бизнис је сваки дан борба да се нађу квалификовани и квалитетни радници, да привучеш нове, али и задржиш оне које већ имаш. Ова глад је нешто чиме се морамо дугорочно позабавити.“

Према речима Александра Нуцова, дугорочна визија BESCО је да ће Бугарска за 15 година сустићи просечни стандард живота у Европи, позивајући се на анализу Светске банке. За то је, међутим, потребан брз развој привреде и употреба свих савремених могућности.

Друга амбиција нове генерације предузетника је да Бугарска постане једно од најпривлачнијих места за пословање и инвестиције у Европи, рекао је Нуцов и додао:

„Од прошле године је уведен и нов инструмент усмерен ка висококвалификованим предузетницима који развијају иновацију и који ће на тај начин лакше преместити свој бизнис из иносранства у Бугарску, али једино под условом да раде на иновативном производу. Овде ће они плаћати високе плате и тако ће подстаћи развој наше привреде. Такође, размтрамо могућност увођења визе за тзв. дигиталне номаде. То су углавном високообразовани људи, који ће бити корисни за нашу земљу.“

Вештачка интелигенција је такође на услузи предузетницима. Људи треба да буду адаптивнији и да науче како да користе технологије као инструмент који ће повећати квалитет њиховог рада и олакшаће их убудуће, кажу из BESCО. А то ће нам дати више времена и енергије за чисто људске ствари, али све зависи од ресурса који се данас улаже у образовање.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС„ facebook/ BESCO, Freepik.com