Ловачки дворац у Кричиму – право краљевско место

Парк је постепено пошумљен и проширен. Кнез је постојећем животињском богатству додао ћурке и јелене лопатаре које је увезао из других земаља. Број јелена и срна на том подручју је за време цара Бориса III достигао 150.

У пролеће се број јединки у стаду повећавао за 50-60. Сваке јесени је владар организовао лов током којег су одстрељивали старије примерке, а младе су хватали како би их пустили у друге шуме. Царски лов трајао је око две недеље.

Сујеверја су такође важан део лова. Цар Борис III је, на пример, увек прекидао лов и враћао се кући, ако би му неко пожелео срећу. Зато су увек у лов кретали тихо, смирено и ћутке. Међутим, по повратку из лова правили су дружења за памћење. Наравно, у средишту свега тога је Ловачка резиденција у Кричиму.

У почетку је резиденција у Кричиму била једноспратна грађевина. Године 1930. цар Борис III се венчао за Ђовану Савојску и на њен захтев је та зграда надграђена. Крајњем обликовању и изгледу увелико је допринео арх. Јордан Севов. Нови изглед је изузетно функционалан, а неки су у њему чак видели бугарски романтизам и модернизам.

Бројни ловачки трофеји окачени по зидовима ходника јасно истичу намену овог објекта. Међутим, све је изграђено у модерном у то доба стилу арт деко. На срећу, сачуван је велики део намештаја, ентеријера, слика, чак и посуда.

У „хотелском“ делу услови смештаја су спартански, али су задовољавајући за непретенциозне госте. Заједничке просторије - трпезарија, салон за пушење, дневни боравак с камином, налазе се у централном делу резиденције.

У царском крилу, један изнад другог, смештени су станови цара и царице. Радна соба и лични простор Бориса III су у потпуности очувани.

Неиздвојив део ловачког дворца у Кричиму је пространи и добро одржаван парк. Они који су већ посетили дворац, могу да узму само улазницу за парк. Обилазак енглеске баште у којој је око 300 врста биљки, а простире се на површини од 30 ха, нуди разнолик пејзаж, укључујући храстове, платане и беле тополе старе више од 200 година. Узгајају се магнолије, секвоје, кедрови, бамбуси и друге ретке врсте, као што су лалино дрво или дрво „Лира“ и гвоздено дрво. У стакленику резиденције љубитељи флоре могу да виде и многе егзотичне врсте биљки.

Некада је парк имао централну алеју, а данас својим посетиоцима нуди кружни обилазак око фонтане с алпинеумом и романтичног језера с локвањима. У ловачком дворцу су својевремено одседали Индира Ганди, Хо Ши Мин, Мохамед Реза Пахлави, Јосип Броз Тито, Фидел Кастро, Јуриј Гагарин.

Данас су и парк и дворац отворени за посетиоце. Комбинација природе, историје и могућности за рекреацију је примамљива. Наша препорука је да унапред закажете термин за посету путем званичне интернет странице Државног ловачког газдинства.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Иво Иванов