Вести
О Олимпијским играма с љубављу
Шетња кроз олимпијску историју Бугарске, представљену у Музеју спорта у Софији
четвртак 25 јул 2024 08:35
четвртак, 25 јул 2024, 08:35
Фото колажа: Иван Петров
Величина фонта
Сутра почињу XXXIII Летње олимпијске игре. По трећи пут у новијој историји Бугарске и тачно век откад је Париз био домаћин Олимпијских игара, најзначајнија спортска манифестација ће се поново одржати у француској престоници, родном месту оснивача Међународног олимпијског комитета Пјера де Кубертена. Управо на његову иницијативу су се 1896. године у Атини одржале Прве модерне олимпијске игре.
Париз је кандидатуру за домаћина поднео још 2015. године, а исто то учинили су Рим, Хамбург, Будимпешта и Лос Анђелес. Прва три града убрзо су одустала од кандидатуре, а одлука о домаћину Летњих олимпијских игара 2024. донесена је у корист Париза.
На тај начин, Париз је, поред Лондона, постао једини град који је био домаћин чак три пута. Први пут се летње издање Олимпијских игара у Паризу одржало 1900. године, потом и 1924, а ове године ће се одржати по трећи пут.
А да ли сте знали да је Бугарска једна од 14 земаља суоснивача и учесника на Првим модерним играма одржаним пре 128 година у грчкој престоници? Чињеница на коју би сваки Бугарин требало да буде веома поносан,“ каже за Радио Бугарску Катја Иванова, кустос Музеја спорта у Софији.
Катя Иванова
ФОТОГРАФИЈА БГНЕС
„Године 1894. у Бугарску је из Швајцарске стигло првих 10 наставника физичког васпитања са задатком да положе основе модерног спорта у нашој земљи. Међу њима су Шарл Шампо и Луј Ајер. Швајцарци су први пут у Бугарску увезли фудбалске лопте и различите гимнастичке справе и реквизите. Шампо је први представник Бугарске на Летњим олимпијским играма 1896. године у Атини, где је освојио пето место и донео прве бодове Бугарској на Олимпијским играма. У славу њиховог рада и наслеђа, 17. мај је проглашен за Дан бугарског спорта.“
„Овде у Музеју се налази и мачевалачко одело Димитра Василева који се такмичио на Играма 1928. г. У питању је изузетан експонат. Ови људи су утрли олимпијску стазу за Бугарску, и то упркос недовољним условима у којима су се припремали.“
ФОТОГРАФИЈА Весела Кръстева
Бугарска је своју прву олимпијску медаљу освојила на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. г, када је боксеру Борису Георгијеву припало бронзано одличје у категорији до 75 кг.
Боксовите ръкавици на Борис Георгиев, с които той спечелва първия олимпийски медал за България
ФОТОГРАФИЈА Весела Кръстева
„У Музеју имамо две златне олимпијске медаље – једну је освојио рвач Георги Марков у Минхену 1972, а другу је донео први бугарски олимпијски шампион у боксу Георги Костадинов, такође са Игара у Немачкој.
Златният медал на първия ни олимпийски шампион по бокс Георги Костадинов от Олимпиадата в Мюнхен, 1972 г.
ФОТОГРАФИЈА Весела Кръстева
Имамо и неколико сребрних и бронзаних медаља, али ја ћу се осврнути на две сребрне медаље, које за нас, Бугаре, блистају златним сјајем. То је сребро које је Дијана Јоргова освојила у скоку удаљ у Минхену 1972. године. И данас постоји сумња да ли је њен скок тачно измерен, јер тада није било електронског мерења а све се радило ручно, уз помоћ мерне траке.
Сребърният медал на Диана Йоргова в скока на дължина от Олимпийските игри в Мюнхен през 1972 г.
ФОТОГРАФИЈА Весела Кръстева
Ту је и сребрна медаља Јорданке Благоеве у скоку увис, такође са олипијаде у Минхену. Бугарска скакачица савладала је висину задату за злато и удаљила се од поља када је одједном летвица пала, због чега јој је са прескочених 1.88 цм припало сребро.“
Спортните отличия на Йорданка Благоева (вляво е сребърният медал от Олимпиадата в Мюнхен)
ФОТОГРАФИЈА Весела Кръстева
Годинама касније, немачко спортско издање изнело је теорију да је фотограф који се у том тренутку налазио на терену ненамерно гурнуо конструкцију.
Катја Иванов нас подсећа и на сребро златног сјаја које је гимнастичар Јордан Јовчев освојио на круговима на Олимпијским играма у Грчкој 2004. године.
А исто тако и на бронзану медаљу Красимире Гјурове, такмичарке женске кошаркашке репрезентације Бугарске, са Игара у Монтреалу 1976. г. „Те године је кошарка за жене по први пут укључена у програм и Бугарке су заузеле треће место, иза селекција Совјетског Савеза и Чехословачке.“
ФОТОГРАФИЈА Весела Кръстева
Бугарска је годинама била светска сила у дизању тегова, а њен први олимпијски шампион у том спорту је Нораир Нурикјан, који се окитио златом у Минхену. У Монтреалу 1976. г. поновио је свој успех из 1972. и постао једини Бугарин који је двоструки шампион у том спорту.
Коженият колан на двукратния олимпийски шампион Нораир Нурикян, с който печели олимпийска титла от Игрите в Мюнхен през 1972 г.
ФОТОГРАФИЈА Весела Кръстева
Најуспешније Олимпијске игре за Бугарску су оне з 1980. године у Москви, када је наша земља освојила чак 41 медаљу, од којих 8 златних, и заузела треће место по броју медаља.
Прочитајте још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Весела Крстева, БГНЕС, nsb.bg
Објавио/ла/ли: БНР екип