Вести
Река Јантра прича приче: кајакинг међу стеновитим феноменима и зеленим тунелима
недеља 24 новембар 2024 10:25
недеља, 24 новембар 2024, 10:25
ФОТОГРАФИЈА Венета Николова
Величина фонта
Река Јантра извире у Старој планини, на 1.220 метара надморске висине, и силази према северу вијугајући кроз сликовите пејзаже и речне долине, просецајући градове Габрово и Велико Трново. Пре него што се улије у Дунав, у близини села Бељаново и Новград, као талентован вајар река обликује меандре и дубок кањон богат пећинама и неприступачним пукотинама. Ово место је постало магнет за фотографе и љубитеље природе и кајакинга из целе Бугарске. Сезона кајакинга траје до средине децембра, а почиње групним спустом ентузијаста низ реку Јантра већ у јануару. „У касну јесен и зиму могу се видети велика јата птица, уључујући и пеликане, а ниско изнад воде развлачи се магла као памук, стварајући изузетно леп призор,“ каже Сашо Попов, председник туристичког удружења „Приста“, које организује кајак авантуре у овом крају.
ФОТОГРАФИЈА Венета Николова
Испоставило се да је Јантра погодна и за почетнике:
“Након инструкције људи седају у чамце и почињу да веслају. Река је питома, пријатна. Јантра очарава људе својом атмосфером и они се осећају као део пејзажа, део целог овог блага... С обе стране реке је дрвеће, што ствара осећај као да си у неком зеленом тунелу. Као да си се нашао у једном изолованом свету с много птица и животиња. Около су села и градови, путеви, али они остају изван нашег видокруга, не чујемо и не видимо ништа, сем ове лепоте. Уживамо у шетњи овом зеленом улицом званом Јантра.“
Речне руте су различите дужине и трајања. Најкраћа почиње од села Бељаново. Траса је дуга приближно 8 км и у својој последњој деоници улази у немирније воде Дунава, а крајња тачка је село Кривина. Међутим, најпопуларнија је дводневна рута с полазном тачком: чувени мост Коља Фичета у граду Бјала. Имамо једно ноћење у селу Бељаново:
ФОТОГРАФИЈА Венета Николова
“Занимљиво је да се у овом делу реке, на једној обали, уздижу стене висине 40-50 метара. И овај стеновит зид се 'забада' директно у воду,“ прича Сашо Попов и наставља: „Наша рута долази у подножје ових стена. У питању су кречњаци које је вода еродирала, обликујући занимљиве структуре с пећинама, нишама... У некима од њих су монаси испосници у Средњем веку сазидали своје келије. Ту су и цркве и манастири у стенама. Они се обично налазе на посебном, неприступачном месту, тако да нам је потребна алпска опрема како бисмо дошли до њих. Али зато успут можете да посетите једну цркву у стенама (12. век), у близини села Бељаново, која је прилагођена туристичким потребама.“
Туристичком удружењу „Приста“ обраћају се туристи из целе Бугарске, а у последње време и странци који желе да додирну рајску лепоту овог не толико познатог кутка.
“Имамо комбинацију спортских и туристичких активности везаних за веслање. Лепи пејзажи као са слика импресиониста, Клода Монеа, на пример. Имамо историју – светиње у стенама. Орнитологију – јер ова зелена завеса која се спушта с обе стране реке привлачи многе водене птице – сиве чапље, вранце, патке глуваре и друге врсте. Видео сам и роде, морске орлове и друге птице. Постоје легенде о огромним рибама које живе дубоко у реци. У подводним нишама скривали су се огромни сомови, а рибари који су успели да упецају таквог сома годинама су препричавали причу како су то урадили,“ рекао је на крају нашег разговора Сашо Попов.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије и видео: Венета Николова
Објавио/ла/ли: БНР екип