Од Родопа до глобалне сцене – село Левочево као центар дигиталних номада

Дигитално номадство постаје феномен који је на путу да скроз промени нашу представу о раду и начину живота. У том смислу наша земља нуди палету лепих и мирних локација за рад на даљину. Једно од њих је сликовито село Левочево. Овде, усред дивље природе Родопа, Виктор Кузманов остварује свој сан – да стару заборављену кућу претвори у центар за дигиталне номаде. Признаје да је од детињства јако везан за Левочево, село свог деде. Управо на овом месту провео је најсрећније тренутке свог детињства. Дуги низ година живео је у Бечу, где је завршио високо образовање и радио у пословном сектору, али је због пријатеља и осећаја дома и домовине одлучио да се врати у Бугарску.

„Идеја о овом пројекту настала је почетком Covidа, када смо сви почели да радимо на даљину и рекао сам себи: ˈСада је време да дођем и средим своју кућу у Левочевуˈ. Док су мајстори реновирали кућу, живео сам у суседном селу Момчиловци, где сам дошао на идеју да направим велику кућу за заједнички живот и рад.

Занимљиво је да ми је сваки пут пажњу привлачила једна стара кућа у Левочеву и питао сам се зашто је празна. На једном семинару сам случајно упознао девојку која се испоставила да је ћерка власника те куће. Од ње сам сазнао да је кућу као хотел саградио њен отац. Повезала ме са својим родитељима, отишао сам, ушао у кућу и видео очаравајући поглед са терасе. Онда сам себи рекао: ˈОво је то местоˈ. Власници су желели да је продају, али нисам могао да је купим и договорили смо се да је изнајмим“, прича Виктор Кузманов.

„Долазе људи различитих занимања – писци, архитекте, фотографи и најчешће – IT стручњаци. У већини случајева долазе тимови из компанија – до 20 људи, јер је наша кућа са капацитетом за 20 особа. Остају 4-5 дана и уједињују колектив, радећи и живећи заједно. На лицу места нудимо им занимљиве доживљаје, као на пример, курс родопског језика, који води Веси Бабаџанкова – професионална глумица Родопског драмског позоришта. Организујемо и курсеве гајди и народних песама, шетње у планини, планинарење са планинским водичем, теренску вожњу или „потрагу за благом“ – сакријемо роштиљ у шуми и ко га нађе, добија награду.“

Виктор планира да спроведе своју прву иницијативу са циљем – жели да се поред једног од параклиса у селу Левочево, где се сваке године одржава сеоски сабор, изгради дрвени павиљон. Већ је обезбедио спонзоре и два столара, али се највише ослања на ентузијазам волонтера – дигиталних номада из Левочева, који једва чекају да подрже његов циљ. „Имамо дивну природу и ресурсе, али држава не промовише нашу земљу као дестинацију за дигиталне номаде“, каже Виктор и додаје:

„То је у ствари наш следећи корак у Левочеву. Видимо да то функционише. Видимо да се људима заиста свиђа наша природа. Одлучили смо да направимо већи корак и почнемо да радимо широм Бугарске и промовишемо тимбилдинг туризам за људе који долазе да раде и заједно доживљавају живот“, рекао је у закључку Виктор Кузманов.

Фотографије: Лични архив Виктора Кузманова

Превела: Албена Џерманова