О Панчу Владигерову и његовом клавирском циклусу "Класично и романтично"

Од свих бугарских композитора, Панчо Владигеров је наш најизвођенији композитор на бугарској и светској сцени. Када бугарски музичари желе да представе своју домовину кроз њено музичко памћење, они најчешће бирају дела Владигерова. Клавирски циклус „Класично и романтично“ компонован је 1931. г. у Берлину. У немачкој престоници је чувени бугарски композитор написао неколико комада који су постали први обрасци одређених жанрова у бугарској музици: клавирски трио, вокални циклус, концерт за виолину и оркестар, као и амблематична бугарска рапсодија „Вардар.“ 

Од 1920. до 1932. г. Владигеров ради у Берлинском Дојчес театру на позив легендарног редитеља Макса Рајнхарда и компонује музику за импресиван број позоришних представа. Владигеров је имао прилику да комуницира и ради с неким од најупечатљивијих личности музичке и интелектуалне елите – с Рихардом Штраусом, Стефаном Цвајгом, Томасом Маном, Хугом фон Хофмансталом. Његов таленат сија, музика коју ствара за позориште и ван њега високо је цењена и тако је почео да се рађа његов јединствен стил. Део његове позоришне музике користи се и у другим комадима.

У делу „Класично и романтично“ присутне су и позоришне епизоде. У почетку се клавирски циклус састојао из шест композиција: три у неокласичном стилу („Ригодо,“ „Сарабанда“ и „Менует“) и три у романтичном стилу („Северна песма“, „Страница из албума“ и „Мали марш“). „Ригодо“ је заснована на мотивима музике за позоришну представу „Много буке ни око чега“ Вилијама Шекспира, „Сарабанда“ и „Менует“ су музика из комада „Пантомима“, коју је Рајнхард наручио од Хуга фон Хофманстала и Владигерова за позоришну представу у САД, која је остала недовршена.