Ако вас пут нанесе у западне Родопе, не пропустите прилику да посетите парк „Градиште“- мистично место на путу из Гоце Делчева према Сатовчи и Доспату.
Главата на великана е достъпна за всички туристи в екопарка
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
На мање од два километра от села Долно Дрјаново, скрећете десно и улазите у Пејзажни историјски парк. Почиње одмах од асфалтираног пута, где се налазе атракције за децу попут пењалица и зип лајна. Стазу у парку изградила је Општина Грмен средствима из европског програма и иде затвореном рутом по родопском гребену изнад реке Бистрица. У почетку вијуга између стена на гребену, а након блажег успона следи нагли спуст ка реци одатле нас стаза враћа назад до полазне тачке. Успон и спуст трају око два сата лаганог хода.
Хасан Хаджийски
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
Хасан Хаџијски, наставник историје у локалној школи, испричао нам је да су се као деца играли међу стенама, али је тек 2000. г. професор математике и физике Тодор Бојаџијев приметио антропогене и зооморфне облике стена и скренуо пажњу да се највероватније ради о светилишту у стени и мегалитској градњи, који су дело праисторијских људи. Уз његову помоћ, 2008. г. су спроведена прва археолошка истраживања, која је водила доц. Анелија Бошкова.
В парка ви посреща паметна плоча на проф. Тодор Бояджиев
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
„Најранији слој који су идентификовали био је халколит, датирали су га у период између 5.000 и 4.000 г. пре Христа. Али га, упркос томе, сматрају праисторијским насељем и трачким светилиштем,“ прича г. Хаџијски и наставља: „Након тога су уследила нова истраживања, 2011. г, опет под руководством Анелије Бошкове. Тада су откривени стамбена зграда и трачко светилиште из 7. века пре Христа. У светилишту је пронађена есхара – олтар направљен од фине глине. Анелија Бошкова претпоставља да је у питању увозна глина из Грчке, јер је веома фина, а домаћа глина није имала те карактеристике. На основу тога су научници већ имали разлога да наставе с истраживањима на том локалитету.“
В тази скала вижда вкаменен орел, пазещ светилищата и храмовете
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
Всяка скала пали въображението да се провиждат различни образи издялани от природата и човека
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
През античността в най-високата част на рида е имало три храма
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
У доба Трачана, у највишем делу гребена, налазила су се три храма. Најисточнији храм, који је уједно и највећи, служио је и као опсерваторија, јер је у стену исклесана звездана мапа. Ту су и репери који показују равнодневнице и солстиције. Објекат још није у потпуности истражен. „До сада је истражено тек 0,1 ха од око 70 ха, колика је укупна површина тог комплекса,“ каже наставник историје.
Вероватно су храмом владали Беси, али су у близини живели и представници другог трачког племена – Сатри. Кроз регион је пролазио и важан пут од Средоземног мора ка Тракији.
Едно от мостчетата по стария античен път
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
По пътя за Сатовча е най-големия запазен мост по древния път от остров Тасос до Тракия
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
„Претпоставља се да је одавде пролазио трговачки пут од Тасоса до Пистиријуса – колоније трговаца са Тасоса код села Ветрен, у близини Пазарџика. Није случајно да су на реци сачувана три моста. Пут је кривудао кроз мостове и водио до Ветрена – истражио сам део који је у нашем крају. Сачувани су калдрмисани делови пута, као и друге друмске грађевине,“ прича Хасан Хаџијски.
Една от първите провиралки по пътеката
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
Мештани православне и исламске вероисповести су све до недавно користили тзв. провлачнице (провиралке) верујући да лече разне болести. То је и празноверје и магија. Многе од њих су типични мегалити, који су првобитно имали култно-ритуалну улогу.
Изследователите са убедени, че тази провиралка е мегалит сътворен от човешка ръка
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
Това е входа на скален коридор към една от провиралките, всяка от тях е лекувала определена болест
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
„Има их пуно, а људи који су долазили овде кажу да свака од њих има посебну намену – у зависности од болести и проблема за који се тражи решење,“ каже Хасан Хаџијски, који се као дете често провлачио кроз њих. „Највећа међу њима има велики ходник пре суштинског дела кроз који се провлачимо. У објекту је 20 таквих структура, бар сам их ја толико видео. Огромне су, простиру се на великој површини, али су, с друге стране, веома близу једне другима. Постоји много фигура животиња, понајвише оних змајева, али има и фигура водоземаца – на пример, жаба, ту су и ајкуле, китови и друге морске животиње,“ рекао је на крају нашег разговора наставник историје и истраживач завичаја Хасан Хаџијски.
Поредният рептил, който си подава главата над пътя
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
Претпоставља се да је светилиште најинтензивније коришћено у периоду 3-2. век пре нове ере, а најкаснији трагови људског присуства на локалитету „Градиште“ датирају из римског доба.
Някъде зад хоризонта е язовир Доспат и долината на река Доспатска
ФОТОГРАФИЈА Иво Иванов
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Иво Иванов
