Како се издаје грађевинска документација и бесправна градња постаје легална

Још једна природна катастрофа, још једна анализа и постфактум мере надлежних институција. Разорна поплава која је пре недељу дана погодила летовалиште Елените и однела четири живота, довела је до откривања истине да су поплављени објекти (хотел и аквапарк) изграђени у речном кориту и незаконити су. Међутим, нису у прошлости тако размишљале институције надлежне за грађевинску документацију, које су "избрисале" реку са мапа и имовину, која је раније била у државној својини, претвориле у приватно власништво.

Иако са закашњењем, расплет је ипак позитиван – грађевине у кориту реке биће срушене, обећали су министар регионалног развоја и јавних радова Иван Иванов и Дирекција за националну контролу грађевинских радова. Међутим, како се у Бугарској издаје грађевинска документација, да ли је градња у речним коритима уобичајена појава и како је уопште могуће легализовати такве незаконите радње?

"Митом" – категоричан је инж. Димитар Куманов из невладине организације "Балканка", која ради на очувању речног богатства наше земље.

"Не бих рекао да се у Бугарској све гради на рекама, али то је веома честа појава. Можемо причати да је то незаконито и да несумњиво крши гомилу законских одредби, али у крајњој линији тужилаштво мора да спроведе процесне радње, а суд да каже да је то незаконито. Што се код нас једноставно неће десити. Превише државних органа је ово омогућило", рекао је Куманов поводом најновијег случаја у црноморском летовалишту Елените, где је, по његовим речима, прекршен Закон о водама, чији члан 143 каже да је градња у покривеним речним деоницама забрањена.

"Градња на нашој црноморској обали требало би бити на савести архитеката који су дозволили такву градњу, која је не само кривично дело по Кривичном законику, већ и кривично дело против здравог разума", нагласио је инж. Куманов. Према његовим речима, одговорности су веома јасно прописане у нашем законодавству, али је последњих година широм земље постало "модерно" да се покривају речне деонице, на којима се потом врши градња. А државни органи ураде све како би та градња формално изгледала легална. Како се то дешава? – објашњава инж. Куманов:

"У Бугарској постоје две врсте корупције. Једна је директна – инвеститор се договори са градоначелником или председником општине, главним архитектом, а ако је потребно и са скупштином града или скупштином општине. А друга врста – ја је називам 'телефонска корупција', је када неко одозго назове неке од својих подређених, од којих ствари зависе, и каже: 'Доћи ће један од мојих људи, средите све што треба'. Међутим, то је недоказиво, тамо влада потпуна омерта. И на крају испада да су ти државни и општински органи власти одобрили дотичну градњу без икаквог мита".

Куманов наводи још један пример немарности или "широко затворених очију" – у границама Софије се речне јаруге стално затрпавају "планинама" грађевинског отпада. Такође, многе реке у престоници, па и широм земље, нису укључене у катастарске мапе, а неке од њих пролазе и кроз приватне поседе. Каже да је то рецепт за проблеме у будућности и упозорава да је сасвим могуће да и у Софији постанемо сведоци дивље градње на рекама, сличне случају на обали Црног мора. Било је већ таквог случаја у Бојани.