Петар Георгијев Реј у свом новом роману прича о манама младих људи

„Књига испуњена хумором, али и истинама које понекад знају да боле“ – Петар Георгијев Реј (Peter Georgiev Ray) подиже завесу како би нам представио свој нови роман „Дан када сам изгубио невиност“, чија је бугарска премијера недавно одржана.

Иза провокативног наслова налази се жеља аутора да подели своја запажања и утиске о младој генерацији.

„То је генерација која је изгубила свој правац, генерација обузета апатијом и незаинтересованошћу, то су нарциси који су опседнути својим изгледом,“ додаје аутор чији уметнички псеудоним је Peter G. Ray. “Опортунизам је оно нешто чиме се већина младих људи данас води, а друштвене мреже их подстичу да размишљају комерцијално и теже материјалним стварима. Ово је само једна страна медаље, јер наравно постоје и дивне девојке и младићи – интелигентни, осетљиви и посвећени, не треба генерализовати.“

Преломни моменат који је одредио даљи ток његовог живота, догодио се падом Берлинског зида 9. новембра 1989. г. Петар Георгијев Реј кренуо је у свет са давно извојеваним и успостављеним вредностима, остављајући иза себе тек започету глумачку каријеру. У Канади где се 1991. г. настанио, дочекала га је емигрантска судбина – прао је суђе да преживи, пао је у депресију и имао осећај као да му је неко уперио пиштољ у главу. „Обећао сам себи да ћу се вратити у Бугарску, ако не нађем посао везан за уметност,“ каже Петар.

„Када једна особа има снажан уметнички потенцијал, она може да под одговарајућим околностима промени свој правац,“ објашњава Петар Георгијев Реј и наставља: „Учествовао сам у кратким студентским филмовима, радио сам са глумцима и редитељима у холивудским продукцијама, али сам убрзо схватио да ћу са мојим бугарским нагласком увек бити на клупи за резерве. Почео сам размишљати о томе да морам променити свој начин уметничког изражавања и поезија је била оно прво што ме је привукло. Затим су проза и сликарство дошли сами од себе. Управо ме је цртање спасло.“

Овај неуморни уметник до данас за собом има 60 изложби, четири романа, збирку песама и један позоришни комад. Судбоносни сусрет с америчким критичаром Кенвортом Мафетом и признање „најоригиналнији савремени сликар“ отворили су му врата престижних уметничких галерија широм света.

„Овај човек је високо ценио моје радове још на почетку моје сликарске каријере, што ми је улило храброст и снагу да наставим,“ прича Петар Георгијев Реј и наставља: „Јер је требало да се борим против скептицизма – против људи који су ми предвиђали неуспех, говорили су ми да ћу као сликар бити осуђен на живот у сиромаштву. Што се мојих слика тиче, не бих рекао да су у потпуности апстрактне. Кен каже да сам додатно развио апстрактну уметност јер у мом визуелном изразу, поред импресије, постоји и наратив.“

Петар Георгијев Реј последњих година све чешће борави у Европи, где би волео да има активнији уметнички ангажман. Иначе, боравак на нашем континенту га тера да се осећа ближе домовини у коју, слично многим другим представницима првог емигрантског таласа, жели да се једног дана врати. Петар каже да у Канади живе многи успешни Бугари – лекари, професори, инжењери, зубари, агенти за некретнине:

„Бугари су веома сналажљиви и способни да реше скоро сваки проблем, али то се не односи на њих као заједницу,“ категоричан је Реј и наставља: „Ми смо самостални борци, свако води своју битку и успева. То је донекле и последица комплекса ниже вредности од којег већина пати када је у питању наша домовина, јер када кажеш да си Бугарин, да си из земље источне Европе, скоро увек након првог, доброг утиска, долази до дистанцирања. Многи родитељи, на пример, више воле да им деца не знају бугарски језик, што је, по мени, ужасно,“ рекао је на крају нашег разговора Петар Георгијев Реј.