Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију, враћали јој веру у слободу, знање и достојанство. У доба високих технологија и вештачке интелигенције, сећање на те личности подсећа нас на вредности које су темељ сваког народа – да слобода почиње од просвећености и духовности.
Реч будитељ потиче од глагола будити – онај који извлачи друге из мрака незнања. Будитељи су били писци, учитељи, књижевници, свештеници, револуционари, просветитељи – људи који су речју и примером распламсавали искру националне свести, будећи у свом народу осећај припадности, љубав према језику и роду.
Почеци овог празника сежу још у 1909. годину, у Пловдиву. Тринаест година касније, 1922, Народно собрање га је званично прогласило даном „свих заслужних Бугара“. За тај датум одабран је 1. новембар – дан посвећен светом Јовану Рилском, човеку кога историја памти као првог бугарског будитеља, монаха који је свој живот посветио вери, доброти и духовном уздизању свога народа.
С временом, уз пример светаца, ређају се и имена људи који су утемељили духовне и националне темеље Бугарске – Пајсија Хиландарског, аутора знамените „
Историје славјанобугарске“;
Софронија Врачанског, писца прве штампане књиге на савременом бугарском језику; апостола слободе
Васила Левског и песника–револуционара
Христa Ботева;
Петра Берона и
Васила Априлова, зачетника модерног школства и просвете – и многих других. Сви они „будили“ су свој народ на различите начине – пером, вером или оружјем. Кроз културу и знање, они су поставили темеље модерне Бугарске, уливајући својим савременицима понос и љубав према отаџбини.
Данас је Дан народних будитеља, један од највољенијих бугарских празника. У школама деца рецитују стихове, пале свеће пред портретима духовних предака, сећајући се да права слобода почиње знањем. Јер будитељи нису само део прошлости – они живе у свакоме ко уме да пробуди ум и срце другог човека.
Превела и објавила: Свјетлана Шатрић
Фотографија: oborishte.bg, БГНЕС, Ина Кобусен, БТА