„Калиманку Денку“ – ремек-дело Јанке Рупкине и Красимира Кјуркчијског

„Сваки човек верује у Бога на свој начин. У ону силу коју зовемо Бог“, рекла је у интервјуу за лист Труд 2017. године Јанка Рупкина – један од симбола бугарске музичке културе. И искрено додала: „Ја верујем. Сваки човек треба у нешто да верује. Верујем у све своје песме, јер ме оне испуњавају лепим стиховима и дивним мелодијама, али највише верујем у ‘Калиманку Денку’, јер ми је она донела светску славу.“

Легендарна странџанска певачица рођена је у селу Богданово, у области Бургас, 15. августа 1938. године. Уместо да добије име по Богородици, родитељи су је назвали по баки с очеве стране – Јани. Касније ће Јанка Рупкина у скоро сваком интервјуу наглашавати да је њена бака била „велика певачица и духовно богат човек“ и да никада неће заборавити „њен медени глас“. Већ са шест година Јанка је певала прве песме које је научила од своје баке Јане. Сви чланови њене бројне породице били су музикални – отац, тетке, рођаци с мајчине стране. Пошто су били досељеници из Тракије, у срцу Странџе носили су тракијске ношње и певали тракијске песме. Када се удала за Георгија Рупкина из села Габар, тамо је први пут чула странџанске песме – међу њима и чувену „Калиманку Денку, мари хубава“. Данас њен импресивни странџански репертоар броји више од 250 снимака у архиву Бугарског националног радија. Али „Калиманку Денку“, било у солистичком извођењу или у величанственој хорској обради Красимира Кјуркчијског, остала је њена лична карта и печат једне епохе. После Јанке Рупкине, тек је неколицина певача имала смелости да отпева овај фолклорни бисер – и сви су признали: њена интерпретација остаје ненадмашна.

„За ову песму сазнала сам од човека који је братанац мог супруга“, присећа се Рупкина. „Звао се Стоју Стојев. Био нам је у гостима пре много година, још на почетку моје каријере. Он је из села Габар и управо ми је он открио ту песму, на чему сам му веома захвална, иако више није међу живима – нека му је лака земља… „Текст песме је веома занимљив“, наставља Рупкина. „У нашем крају, када се двоје младих венчају, они постају као род са кумом и кумом. Зато није пристојно нити дозвољено да се њихова деца међусобно венчавају. Управо о томе говори ова песма. Момак се обраћа девојци речима калиманку, што на нашем дијалекту значи ‘кумо’, и каже јој да му се допада и да би желео да се ожени њоме. Али му она одговара: ‘Не може, куме, јер ми смо сада рођаци.’ Он, пак, каже да га то не занима, јер је воли толико да је од љубави сасвим увенуо – постао је ‘суво орахово дрво’.“

Реч калиманка у странџанском дијалекту значи кума, а обичај по коме кумови и младенци постају духовни сродници, те њиховој деци није дозвољено да се заљубљују нити ступају у брак, и данас се поштује у бугарским породицама из области Странџе и Родопа, које ревносно чувају старе народне традиције.

Јанка Рупкина, једна од највољенијих солисткиња чувеног ансамбла „Мистерија бугарских гласова“, која је певала са светским звездама као што су Кејт Буш и Линда Ронстат, и била део славног трија „Бугарка“, има безброј блиставих тренутака у својој каријери – али међу најдрагоценијим сећањима издваја се сусрет са Џорџом Харисоном. После концерта трија у Лондону, Харисон је позвао Јанку и њене колегинице у свој дом и замолио их да отпевају нешто за његову блиску пријатељицу – тешко оболелу певачицу о којој се његова породица бринула.

„Замолила ме је да јој отпевам Калиманку“, присећа се Рупкина. „Певала сам клечећи крај ње, са сузама у очима. Тада ми је Харисон поклонио једну од својих плоча, са фабрички утиснутим аутограмом и посветом за мене: ‘Највећој певачици на планети, Јанки Рупкиној – с много љубави.'“

Својом непоновљивом интерпретацијом песме „Калиманка“, у маестралној обради Красимира Кјуркчијског, велика Јанка Рупкина заувек је уписала своје име у историју музике као део легендарног првог албума из серије „Мистерија бугарских гласова“.

Превела и објавила: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БТА, архива, Facebook/ Yanka Rupkina (Official), лична архива