Има ли изгледа да Бугарска уђе у еврозону без усвојеног буџета за 2026. годину?

Растуће јавно незадовољство и компликоване парламентарне процедуре могли би да успоре усвајање предлога буџета, па се као реална могућност отвара сценарио у којем би Бугарска закорачила у еврозону без усвојеног буџета за 2026. годину. Нацрт буџета који је бугарска Влада упутила Парламенту извео је 26. новембра на улице хиљаде грађана, окупљених на митингу против предложене расподеле јавних средстава, коју оцењују као неправедну и као још један одраз дубоке политичке ерозије у земљи. Након протеста, Бојко Борисов, лидер ГЕРБ-а – странке која носи мандат за састав Владе – зауставио је поступак усвајања закона у другом читању. Истовремено, премијер је саопштио да ће бити обновљен дијалог са послодавцима и синдикатима.

Под слоганом „Нећемо дозволити да нас преваре“, опозициона коалиција „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) организује нови протест у Софији и у неколико обласних градова 1. децембра. Академик Николај Денков, бивши премијер и тренутни потпредседник НП, назвао је скуп протестом упозорења, чија је сврха да подсети Владу да се од ње очекује да повуче предложени буџет и изради његову измењену верзију.

„Буџет не може да се поправља у пленарној сали. Читав процес мора поново да се покрене. Имамо времена до Нове године – ако треба, радићемо и током празника – али морамо добити нормалан буџет, у којем ће сви усаглашени елементи бити јасни и усклађени с очекивањима привреде и грађана који желе да знају каква ће бити њихова примања“, истакао је Денков у интервјуу за БНТ.

Премијер Росен Жељазков je у опширном разговору за БНР позвао да се не меша технички поступак усвајања буџета са његовом суштином и предложеним параметрима. Он је подсетио да је, према правилима Народног собрања, повлачење предлога буџета после првог гласања могуће искључиво одлуком Парламента.

„Поновно покретање процедуре усвајања буџета значило би губитак најмање два месеца само на процедуре. То би нас приморало да припремимо привремени, тзв. продужени буџет који би важио и током 2026. године. Другим речима, буџет за 2025, који је по Закону о јавним финансијама већ припремљен у еврима, био би на снази у најосетљивијем делу наредне године – у јануару – када ће се истовремено користити и лев и евро. То представља системски ризик“, нагласио је Жељазков.

Он додаје да је управо зато став Владе да је оптималнији буџет ипак могућ, али под јасним условом – да се измене изврше између првог и другог читања, и то тек пошто Трипартитни савет, у који улазе Влада, синдикати и послодавци, постигне договор о кључним параметрима.

Премијер Росен Жељазков упозорава да би испуњавање свих тренутних захтева значило мање прихода и више расхода, те истиче да се тренутно воде интензивни разговори са послодавцима и синдикатима, чији је задатак да изнедре барем минималан консензус. „Видећемо да ли ће тај консензус успети да задовољи и политичке амбиције опозиције“, каже Жељазков, подсећајући да је јавност ових дана сведочила првим протестима у историји против буџета који предвиђа значајно повећање социјалних давања.

„Ово нису социјални протести попут оних из 1996–97. године, када се од буџета очекивало више издвајања и јача социјална заштита. Буџет за 2026. није ни левичарски ни десничарски… Протести су окупили групе које се тешко могу наћи на истој страни. На улици су били и они који се противе увођењу евра, и они који траже више Европе, више либералности; били су ту и заговорници конзервативизма, присталице системских политика, као и они који траже антисистемске промене. Присутна су и генерацијска размимоилажења – побуна младих, типичан генерацијски излив незадовољства према статусу кво или према конзервативним структурама. Има и оних који су ту једноставно зато што не прихватају власт као такву.“

Жељазков истиче да све ове изворе незадовољства треба препознати и јасно адресирати: „Уколико је буџет тај који на све ово треба да одговори, онда морамо радити на њему – али у јасно дефинисаним оквирима. Ако се покаже да је најшири могући консензус продужени буџет за 2025. годину и да је он прихватљивији, онда је и то опција.“

Премијер Росен Жељазков истиче да однос БДП-а и јавног дуга расте пре свега због увећаних расхода, који су у највећој мери усмерени на социјална давања. Осврћући се на предлоге појединих економиста да се размотри повећање ПДВ-а, он је категоричан: „Током 2026. године то никако не можемо да дозволимо, јер би такав потез подстакао инфлаторне притиске. Саслушаћемо све предлоге који могу да ојачају приходну страну буџета, али не верујем да би јавност у овом тренутку прихватила смањење расхода“, нагласио је Жељазков.

Он додаје да је нереално очекивати да буџет – као кључни финансијски оквир државе, али и политички документ који изражава ставове владајуће већине – добије апсолутну подршку Парламента и опозиције: „Такав буџет у историји Бугарске не постоји.“

„Реч је о буџету који мора да унесе барем основно разумевање за солидарност, имајући у виду компликовану годину која је пред нама. Она ће бити изазовна из два разлога: један је политички – предстоје председнички избори, а други социјално-економски – постепени прелазак на евро. Очекивани политички набој биће додатно појачан овим осетљивим монетарним процесом. Све то морамо имати у виду приликом утврђивања нових параметара буџета“, поручио је премијер Росен Жељазков у емисији „Недеља 150“ на БНР.

Уредила: Елена Каркаланова

Превела: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БТА, БГНЕС, Pexels