Група „Остава“ представља нови албум

Име бендa „Остава“ одавно је постало симбол бугарске алтернативне сцене. Још од касних 90-их, упркос свим бурним таласима који су мењали музичку индустрију, овај састав не само да је опстао, већ је у више од три деценије рада изградио статус једне од најзначајнијих алтернативних рок група у Бугарској. Данас се враћају са својим седмим студијским албумом.

Назив албума „Срцевина/Срце и вина“ – поетска игра речи која у бугарском оригиналу истовремено упућује на „срце“ (језгро) и на подвојеност „срце/кривица“. Тај двосмислени слој најављује препознатљиву меланхолију и дубока музичка трагања чланова бенда. Албум доноси осам нумера чији су аутори и овај пут Свилен Ноев и Георги Георгијев. Међу њима су већ познате песме „Мона Лиза“, „Крив“ и „Сећање“, а непосредно уочи промоције појавио се и најновији сингл – „Аристократа“.

Свилен открива да се песме међусобно разликују по емоцији, али их спаја јединствен звук, на чијем обликовању су и овај пут сарађивали са својим дугогодишњим уметничким сапутником – музичким продуцентом Георгијем Станевим. Управо о тим емоцијама и о ономе што чини „срце“ музике групе „Остава“, Свилен каже:

„Наш Сашо радио је омот и баш он је инсистирао да се албум тако зове. У рефрену једне песме пева се: ‘Заустави тишину, докле ћу чекати — па зар у срцу свега нисмо само нас двоје?’ Хтео сам да тај текст буде тужан, љубавни. Када сам га послао нашем бубњару Данијелу, написао ми је да сам га расплакао, а то ми је и била намера. Јер музика је емоција. Ако ништа не осетиш док је слушаш, онда музика губи смисао – све се своди на просту математику.“

Управо та емоција биће у средишту великог концерта 5. децембра, на ком ће „Остава“ премијерно представити свој седми по реду албум. Поред осам нових нумера, публика ће чути и неке од највећих хитова групе, чији избор по традицији препуштају својим фановима на друштвеним мрежама. Овај наступ означава почетак зимске турнеје: Пловдив (11. децембар), Стара Загора (27. децембар), Бургас (28. децембар), а наставак следи и у 2026. години.

Превела: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Ксенија Маргарет, лична архива