Бугарска после протеста: буџет повучен, грађани инсистирају на вредностима

Последњих дана Бугарска је постала сцена масовних грађанских протеста – десетине хиљада људи изашле су на тргове у градовима широм земље 26. новембра и 1. децембра, као реакција на предложени државни буџет за 2026. годину, али и на нагомилано друштвено незадовољство које превазилази оквире финансијских спорова. Најмасовнији протести код нас у последњих неколико година прерасли су у покрет за вредности, социјалну правду и поштовање демократских принципа.

Као резултат, власти су повукле свој предлог финансијске стратегије за 2026. годину када ће Бугарска приступити еврозони, обновиле су преговоре са социјалним партнерима, а аналитичари су почели да спекулишу да су ванредни избори неизбежни. У овом тону огласио се и председник Румен Радев, који је у ванредном обраћању нацији јуче навео:

„Покушаји да се протест прикаже као бунт против буџета потцењују сам догађај. Тврдње да су на протесту учествовали само млади омаловажавају процес, јер су на тргу били људи свих генерација. Бугари су подигли глас против отете државе, корупције, безакоња и одбијања политичке класе да чује њихов глас“, рекао је Радев, додајући да су ванредни избори једини пут напред.

„Влада не треба да подноси оставку“, одговорио је Бојко Борисов, лидер странке ГЕРБ – носиоца мандата. Са друге стране, организатори протеста – опозициона коалиција „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ – саопштили су да ће до краја недеље поднети предлог за изгласавање неповерења Влади, а током дебате о том предлогу најавили су и нови протест испред зграде Парламента.

Власти више не могу да игноришу реакцију јавности, а обим протеста могао би значајно да се увећа, указао је доц. Тодор Јаламов, заменик декана Економског факултета Универзитета у Софији. „Ако је јуче протестовало 100.000 људи, сутра их може бити 200.000“, рекао је он у интервјуу за БНР, наглашавајући да је предлог буџета слао лоше сигнале младима и предузетницима.

„Овај буџет је требало да буде празник поводом уласка у еврозону, да приказује стабилност и оријентацију ка будућности – ка ономе што ће мотивисати младе људе да остану у Бугарској и покрену своје послове. Кључни проблеми буџета заправо ударају по џепу и плановима младих људи“, резимирао је Јаламов, додајући да средња класа остаје потцењена, иако представља кичму економије.

Правница и лидерка „Покрета 21“ Татјана Дончева повезује ескалацију протеста са нагомиланим осећањем некажњивости у власти:

„Власти непрестано притискају педалу дрскости. Од јесени ово је попримило бесрамне размере“, изјавила је Дончева у интервјуу за БНР. Политички живот описала је као „неуређен и хаотичан“, под утицајем тренутних одлука и емоција. Према њеним речима, незадовољство би могло да доведе до новог изборног циклуса ако Влада не успе да врати поверење грађана.

Социолог Добромир Живков из „Маркетлинкса“ истиче да протести нису само реакција на појединачне одлуке, већ дубоко вредносно супротстављање: „Ово је протест заснован на вредностима… бугарски грађани се буне против претњи демократији које долазе од владајуће већине“, рекао је он за БНР.

Не треба, међутим, занемарити ни социјално-економски мотив незадовољства јавности, истиче социолог Добромир Живков. „Постоје људи који не одобравају овај буџет – због пореза који оптерећују бизнис, повећања државних расхода и интервенције државе на нивоима какве годинама нисмо виђали“, објашњава Живков. Он упоређује грађанску енергију данас са ситуацијом из 2020. године, када су се одржавали масовни протести са жељом за променом политичког модела широм земље, али и у бројним градовима света где живе бугарске заједнице.

„Међутим, та социјална напетост коју смо пре пет година видели на трговима није успела да оствари свој циљ – реформисање земље и успостављање функционалних антикорупцијских институција, тужилаштва и правосуђа у целини. Око 75% подршке тада је било усмерено управо ка овим захтевима, али они нису добили даљи развој. Та енергија је тињала током година, делимично расута кроз бројне изборне кампање и политичке преокрете.“

„Мислим да ћемо у року од годину дана имати превремене изборе, с обзиром на догађаје из последње седмице. Пратимо политичку радикализацију која је значајно порасла, посебно међу прогресивно-либералним бирачима – та енергија неће бити изгубљена. Пojавио се и нови кандидат који би могао да извуче Бугарску из ове политичке кризе – мислим на председника Румена Радева – који би требало да унесе нормализацију, јер управо то је основни захтев протеста. Тражи се нормализација државе, институције које функционишу и независна регулаторна тела које воде стручњаци.“

Повлачење предлога буџета показује да власти осећају све већи притисак. Још увек није јасно да ли је то знак преиспитивања или само привремено тактичко повлачење. Напетост јавности, међутим, наставља да расте, и све је очигледније да протести представљају израз тежње ка дубљој системској промени, а не само ка привременој политичкој корекцији – реакција већине је снажна, реална и свесна.

У први план избија младо поколење Бугара, које не прихвата политичко статус кво и начин комуникације политичке елите. Важно је, међутим, да ова енергија протеста буде усмерена ка политичкој активности током наредних парламентарних избора у земљи.

Уредила: Елена Каркаланова

Превела: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БГНЕС, Софијски универзитет, БНР