Већ 25 година Парк за медведе „Белица“ спасава животиње у невољи

Калинка, Стефчо и Малинка наизменичним подизањем шапа покушавали су да избегну бол који изазива ходање по врућем лиму, а наивним посматрачима су њихови покрети изгледали као плес. Годинама су тзв. медведи „плесачи“ коришћени као атракција, а ова пракса је прекинута тек 2007. г. Њене последње жртве су пронашле уточиште у парку за реадаптацију вашарских медведа у близини Белице. Парк за медведе у родопском градићу ове године слави свој 25. рођендан. Заштићено подручје које пружа шансу за нови живот спашеним животињама, заједнички је пројекат фондација „Бриџит Бардо“ и „Четири шапе.“ Данас, у свом природном станишту, на територији од 12 ха спас је пронашло 17 медведа из Бугарске, Србије, Албаније, Чешке и Украјине, које су већ утонули у зимски сан.

„Идеја иза стварања парка је да се подигне свест јавности о порочној пракси да се медведи користе као плесачи, као и о потреби за њеним прекидом,“ присећа се почетка пројекта његов руководилац Никола Попкостадинов и наставља: „Захваљујући напорима наше екипе, откупљене су све животиње које су живеле у заточеништву, након чега су смештене у наш парк, постајући тако његови први становници. Период адаптације и опоравка је веома тежак због тешког живота који су имали пре тога. Држали су их приковане за дрво или зид, исхрана им је била неуравнотежена и сиромашна, ускраћен им је зимски сан и други услови за живот у складу са њиховом врстом. Ишчупаних ноктију, повађених зуба, злостављани и малтретирани, а неки од њих су навучени и на алкохол како би служили као атракција. Јер нису жеља и таленат ти који терају медведе да плешу, већ бол и страх. Сваки почетак је тежак, али захваљујући бризи фондације „Четири шапе“ – медицинској, режиму исхране, обогаћивању станишта, вежбама – боримо се да елиминишемо или сведемо на минимум стереотипије које се формирају као последица њиховог одгајања и коришћења у циркусу или као атракција. Тако да је то веома компликован процес, а ми спорим али сигурним корацима успевамо да помогнемо медведима да се боље осећају.“

Ми их зовемо „плесачи“, али су њихови покрети узроковани боли.

„Ово је мит, медведи немају дар за плес. Младунцима се пробуши рупа кроз горњу усну или нос и кроз ту рупу се стави прстен на који се веже уже или ланац. Свако повлачење ужета или ланца изазива бол на осетљивим деловима лица и то је начин на који мечкар може да контролише животињу,“ каже Попкостадинов и наставља: „Временом, медвед научи да реагује и на најмање повлачење ужета како би избегао бол.“

Данас у парку „Белица“ живи шест медведа „плесача“ – Маринка, Дана, Светла, Мима, Рада и слепа Сеида из Србије, где је такође постојала традиција мечкарења. Остали становници парка држани су у зоолошким вртовима, у условима далеко од оних у њиховим природним стаништима, у скученим просторима или у кавезима код власника дивљих животиња, какав је био случај с малим медом Монти, који је живео у хотелској соби у русенском селу Писанец и служио као атракција. Најновији становници парка су седмогодишњи брат и сестра Фрол и Фросија.

Они су 2020. пронађени у напуштеном хотелу где су служили као атракција, а у Бугарску су стигли из заштићеног уточишта за медведе Фондације „Четири шапе“ у Украјини – парка Домажир. Парк је достигао свој пуни капацитет од 31 медведа, зато је донета одлука да Фрол и Фросија буду премештени у уточиште у Бугарској.

Парк за медведе у Белици је веома популаран и међу туристима.

„У протеклој години можемо се похвалити изузетно великим бројем посета и интересовањем,“ каже Попкостадинов и наставља: „Посебно викендом и празницима. Драго ми је што је с радом почео и наш информативни центар у којем посетиоци могу да проведу квалитетно време док чекају следећу туру. Такође, центар нуди нови VR доживљај под насловом „Дом“ – први пут ће посетиоци имати прилику да завире у свет једног младунчета медведа, које у почетку живи слободно, а затим је одвучено из свог природног станишта. Осим што ће имати прилику да се упознају са причом медведа плесача и мисијом фондације „Четири шапе“, ту је и наша тераса која посетиоцима пружа могућност да уживају у импресивном погледу, с једне стране, на Рилу, а друге - на Пирин, као и на део парка за медведе.“

Никола Попкостадинов саветује људима да у природи не траже контакт с медведима, јер су веома територијалне животиње и могу да нас нападну.

„Ако мислите да около може бити медведа, добра идеја је да укључите радио-станицу и појачате звук или да правите буку и говорите гласније, ако сте у групи,“ саветује он и додаје: „На овај начин ће медвед знати да се приближава човек или друго створење. Тако нас неће напасти или пресрести.“

Руководилац Парка за медведе у Белици позива нас да будемо свесни и да се бринемо о сваком живом бићу – посебно о животињама. „Будимо њихов глас,“ закључио је он.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова