Вијетнам све траженија дестинација за одмор међу бугарским туристима

У данима на измаку старе и прагу Нове године многи Бугари воле да путују у иностранство. Осим традиционалних дестинација у Европи – суседних балканских земаља и европских престоница, наши сународници све чешће бирају да посете удаљенија и егзотичнија места. Вијетнам је у задње време често издвајан као занимљива дестинација за бугарске туристе. Њихово интересовање је делимично условљено деценијским историјским везама између Бугарске и Вијетнама, које датирају још од периода пре демократских преображаја у нашој земљи (1989).

„60-их, 70-их и 80-их година минулог века, у Бугарској је било пуно Вијетнамаца, који су махом били радници и студенти. Њихов укупан број био је око 30.000, док су 90-их година престали да долазе у нашу земљу. Међутим, део њих успео је да остане, неки су чак основали своје породице у Бугарској. Иначе, ако је до пре 20 година у Софији живело око 3.000 Вијетнамаца, данас их је око 1.000-1.200. Један од разлога је тај што су неки од њих одлучили да се врате у Вијетнам или су њихова деца отишла да потраже своју срећу негде у Европи и нису се више вратила у Бугарску. Тренутно постоји нови  талас Вијетнамаца у Бугарској, при чему већину опет чине студенти и радници,“ каже Дајана Иванова, која је провела три године у Ханоју и Хо Ши Мину, где је студирала вијетнамски језик као део мастер студија на смеру Источни језици и културе на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“.

Дајанина лична запажања су да у Вијетнаму не живи много Бугара или бар она није пронашла такву статистику, али зато потврђује оно што је познато – а то је да су наши сународници цењени стручњаци у разним областима, међу којима су пилоти, инжењери, лекари, тренери, спортисти, предузетници и трговци.

Вијетнам је једна од тражених егзотичних дестинација међу бугарским експатима и туристима, а овај тренд је подржан визним олакшицама за краткорочна путовања, које су уведене у лето 2025. г, а сходно којима је бугарским држављанима омогућен безвизни режим за боравак до 45 дана. Период божићних и новогодишњих празника је традиционално резервисан за путовања до ове азијске земље, јер у Вијетнаму живи око 7 милиона католика и Христово Рођење је један од најпоштованијих празника у земљи, иако се велики део становника придржава лунарног календара, каже Дајана Иванова.

„Странцу може бити чудно и занимљиво колико се божићних украса поставља у вијетнамским градовима. Исто као и код нас, украси и светла се у Вијетнаму обично постављају почетком децембра, иако у неким деловима земље жива у термометру показује 30 степени.“

Шарени, мултиетнички састав становништва Вијетнама, који је упркос комунистичком облику власти изузетно толерантан према различитим верским конфесијама, није нешто што изненађује ако узмемо у обзир историју те земље, каже наша саговорница и додаје:

„Вијетнам је до 50-их година прошлог века био француска колонија. Зато није случајно што је један од симбола највећег града у земљи – Хо Ши Мина, католичка катедрала по имену Нотр Дам, која је изграђена по француском моделу. Након формирања Демократске Републике Вијетнам – 2. септембра 1945. г, близу милион католика, забринутих шта ће уследити, преселило се у Јужни Вијетнам, којим управља профранцуска влада. Чула су се обећања да ће бити одржани избори и да ће се уједињење остварити демократским путем, али се то никад није догодило.“

Зато и данас већи део хришћана наставља да живи у јужном делу земље, где се може видети и велик број хришћанских храмова – према статистичким подацима, у земљи има око 7.000 катедрала.У Вијетнаму живи 14 милиона будиста, седам милиона католика и око два милиона протестаната. Међутим, у земљи постоји и један православни храм, који Бугари, који знају за њега, обавезно посете, рекла је на крају нашег разговора Дајана.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова