„Божић“ Димитра Ненова – прво велико бугарско дело о Рођењу Христовом

„Ја сам пијаниста, композитор, диригент, критичар и архитекта“ – тако је у једном писму себе описао велики бугарски музички стваралац Димитар Ненов (1901–1953). И заиста, у свакој од тих области оставио је дубок и јединствен траг. Био је један од носилаца модернистичких струја у бугарској музици и један од оснивача Друштва бугарских композитора „Савремена музика“. Као врхунски пијаниста дао је огроман допринос развоју клавирске школе у Бугарској, предавао је као професор на Државној музичкој академији, био први музички уредник Радио Софије, а као архитект пројектовао је низ значајних објеката у различитим градовима широм земље.

Једна од водећих личности интелектуалне елите Бугарске у првој половини XX века, Димитар Ненов, остао је упамћен као кључна фигура читаве бугарске културе тог периода. Паралелно је студирао архитектуру на Вишој техничкој школи у Дрездену и пијано и композицију на Дрезденском конзерваторијуму. Ненов се 1927. враћа у Бугарску и неколико година ради као архитекта у Министарству јавних зграда, путева и уређења, као и у Главној дирекцији железница. После разорног чирпанског земљотреса 1928. године, руководио је обновом Борисовграда (данашњи Првомај). Међу многобројним железничким станицама које је пројектовао, она у Зверину сматра се изузетним примером бугарског архитектонског модернизма. Такође, Ненов је израдио амбициозан пројекат за нову зграду Музичке академије у Софији, која, нажалост, никада није реализована.

Као и у архитектури, Димитар Ненов је и у музици био изузетно оригиналан и модернистички настројен уметник. Његов стил – изузетно префињен, интелектуалан, богат визуелним и звучним сликама – носи савремени печат, али и снажно национално обележје. Ненов је преферирао симфонијске и камерне жанрове. Његова најпознатија соло композиција, која је заузела значајно место у репертоару бугарских пијаниста, је „Токата“, коју је касније оркестрирао његов знаменити ученик Лазар Николов. Концерт за клавир и оркестар који је Ненов компоновао остаје јединствен по форми и величини клавирске партије. Међутим, један од најважнијих доприноса Ненова бугарској култури настаје крајем 30-их година прошлог века, када ствара велику вокално-инструменталну композицију посвећену Рођењу Христовом, прву такве врсте у Бугарској.

Премијера симфонијске поеме „Божић“ за солисте, мешовити хор и оркестар одржана је 1940. године. Након темељне прераде, дело је поново изведено 7. јануара 1944. године, да би потом готово четири деценије потпуно потонуло у заборав. Заборављен и занемарен био је и сам Димитар Ненов, који је преминуо у 51. години живота, након дуге и тешке болести.

„Божић“ је на сцену у Софији враћен тек 1982. године. Дванаест година касније, 1994. године, дело је поново изведено и снимљено у извођењу ансамбала Бугарског националног радија (БНР), под диригентском палицом Милена Начева. Скоро четврт века касније, 1. децембра 2017. године, мешовити хор и Симфонијски оркестар БНР поново су извели „Божић“ у дворани „Б'лгарија“, овог пута под управом Марка Кадина.

У интервјуу за програм „Хоризонт“, диригент је тада истакао да га је партитура веома заинтересовала: „За мене је било фасцинантно да посматрам историјски контекст и упоредим време када је Димитар Ненов писао своју ораторију ‘Божић’ – то је период 1938–1939. године… Тада је Стравински већ био светска звезда, освојио је Европу и Америку, а Прокофјев је био славна личност…“

У том контексту, по његовом мишљењу, Ненов се истиче тиме што се не предаје авангардизму – не следи представнике модерне новобечке школе, већ остаје веран музичким традицијама.

Симфонијска поема састоји се из пет делова. Данас, у нашој рубрици, представљамо трећи део – „Момче коледарче“ (дете које коледари изаберу за предводника), у мајсторском извођењу Мешовитог хора и Симфонијског оркестра БНР из 1994. године, под диригентском управом Милена Начева, уз учешће сјајних солиста: Валери Попове – сопрана и Александра Крунева – баритона.

Превела: Свјетлана Шатрић

Фотографије: sofiaartinstitute.com, dimitarnenov.com, Facebook/bgmodernist, Ани Петрова - БНР