„Месечева соната“ Ангела Заберског – незаборавни хит велике Лили Иванове

Мајстор лирско-драмске естрадне песме (1931–2011) један је од првих композитора који су бугарску забавну музику прославили на европској сцени. Заберски је музички пут започео као дечак свирајући виолину, а касније је дипломирао на Вокалном факултету Конзерваторијума у Софији (данас Национална музичка академија), у класи чувеног певача и педагога, професора Христа Брмбарова. Опера је остала његова велика животна страст: темељно је проучавао партитуре Вердија и Пучинија, пажљиво је пратио каријере највећих светских оперских звезда. Истовремено, био је дубоко заљубљен у џез – међу његовим музичким узорима били су Дјук Елингтон и Каунт Бејзи. Године 1955. почиње да ради на БНР као музички уредник у продукцији „Програма за иностранство“ (данашња Радио Бугарска), а истовремено ствара музику и за Радио-театар. Три године касније, 1958. године, Заберски, заједно са четворицом пријатеља, оснива мушку вокалну формацију „Пријатељи песме“. Неколико месеци касније, у сарадњи са Рајном Деневом, квинтет снима његову прву песму – „Први сусрет“.

Ангел Заберски је композитор који је освојио прву велику награду у историји међународног фестивала поп музике „Златни Орфеј“. То се догодило 1965. године, у време када се фестивал још увек звао „Песме за бугарско Црноморје“. Заберски се те године представио са две композиције – „Калиакра“ и „Ка Сунчевом брегу“, које је изводила талентована Мими Николова. Управо му је „Калиакра“ донела прво велико признање.

Друга половина шездесетих била је период његовог уметничког узлета. Управо тада настају хитови као што су „Адађо“, „Брезе и девојка“, „Када те потражим“, „Ждралови“, „Да ли да верујем“, „Птице причају“ – песме које су освајале награде и публику на бугарским и међународним фестивалима. Паралелно са композиторским радом, Заберски почиње да делује као вокални педагог, најпре у новооснованој Студији за естрадне извођаче при БНР, а затим и у Естрадном одсеку Бугарског државног конзерваторијума, основаном 1968. године. Био је један од најугледнијих професора, са сопственим вокалним разредом и јединственом наставном методиком. Успешна сарадња везује га за бројна истакнута имена бугарске естраде – Маргрeт Николову, Георгија Кордова, Бориса Гуџунова, Борислава Грнчарва, Константина Казанског, Јорданку Христову, Маргариту Радинску, Кристину Димитрову, Панajота Панajотова… Ипак, чини се да је истинског и најискренијег интерпретатора својих песама шездесетих година пронашао у младој Лили Ивановој. Нежне вокалне минијатуре попут „Адађа“, „Беле лађе“, „Да ли да верујем“ и „Месечеве сонате“ настале су као сусрет двоје изузетно надарених музичара, који су се – у правом уметничком смислу – нашли на истој таласној дужини.

Песма „Брезе и девојка“ била је шлагер и пре интерпретације Лили Иванове – у извођењу Георгија Кордова освојила је друго место на фестивалу у француском Рену. Ипак, управо је Лили дала композицији њен препознатљив, коначни облик. Њено извођење „Адађа“ донело је композитору највеће могуће признање – „Златни кључ“ на Интервизионом фестивалу у Братислави 1966. године. Само две године касније, композиција „Да ли да верујем“ осваја прву награду у Барселони. Данас се све те песме убрајају у бисере бугарске забавне музике.

Карактеристична мелодија и снажна емоционалност Ангела Заберског, претвориле су у хит још једну његову композицију – песму која и данас остаје једна од најомиљенијих у извођењу Лили Иванове, чији топао и нијансама богат глас овој нумери даје посебну драж. Године 1968, „Месечева соната“, на стихове Коља Севова, осваја другу награду на фестивалу „Златни Орфеј“ и објављује се на синглици, заједно са још три композиције из конкурсног програма. После чак 32 године, 2000. године, ова баладa поново се појављује у албуму Лили Иванове „Ветрови“, а затим бива уврштена и у колекције „The Best 2“ (2003) и „Невероватно“ (2015).

Превела: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Архива, YouTube/@LiliIvanovaOfficial