Успеси, али и осећај несигурности – иза кулиса туризма у 2025. години

Стабилност, умерен раст, али и изражена осетљивост на сваки спољни потрес обележавају слику бугарског туризма у години која је на измаку. Иако коначни годишњи подаци за овај сектор још нису сумирани, туристичка индустрија 2025. оцењује као мирну и у целини успешну, упркос политичким турбуленцијама и отвореним питањима у вези са приступањем еврозони. Према оцени туристичког експерта Константина Занкова, стопе раста у сектору изразито варирају, од 2% до 15%, и зато захтевају пажљиво тумачење.

„Поједине дестинације бележе раст од 10 до 15%. Када погледамо Шаблу, на северном Црноморју, или Белоградчик у северозападној Бугарској, тамо су забележени значајни скокови. Међутим, у великим градским центрима са обимним смештајним капацитетима, попут Софије, Пловдива, Варне и Бургаса, резултати нису посебно импресивни. Најбоље су се показале СПА-дестинације, које су успеле да задрже високу попуњеност током целе године. Добре резултате остварили су и зимски центри који су били отворени и током летње сезоне. Када је реч о расту прихода, може се говорити о око 5%, али све зависи од начина на који се чита и тумачи статистика“, истиче Занков.

И поред климатских промена и продужене летње сезоне, сезоналност остаје један од кључних проблема туристичког сектора. Према речима туристичког стручњака Константина Занкова, рано затварање хотела и угоститељских објеката на Црноморју ускраћује дестинацијама могућност да остваре свој пуни потенцијал.

„Септембар је изузетно повољан месец за боравак на мору, и сам често путујем у том периоду. Време је пријатно, цене су приступачније, а квалитет услуге виши. Ипак, велики број дестинација већ тада остаје готово пуст. После 6. или 7. септембра масовно се затварају угоститељски објекти и туристичке атракције, па се боравак своди на преноћиште и оброке у хотелу, без могућности за другачија и богатија искуства. С друге стране, хотели који располажу спа-садржајима бележе веома добре резултате. Проблем је, међутим, у недостатку комуникације између туристичке привреде, државе и локалних самоуправа, како би се заједнички развијао туристички производ. Потпуно је реално да сезона траје до средине октобра, уз организацију догађаја и фестивала, али велики број предузетника и даље послује по инерцији“, истиче Занков.

На северном делу црноморске обале туристичка слика у 2025. години може се окарактерисати као умерено позитивна. Како истиче градоначелник општине Шабла Маријан Жечев, реч је о сезони у којој је забележен стабилан, иако не велики раст, док профил туриста остаје непромењен – доминирају индивидуални гости који се одлучују за самостално организован одмор.

„Када сезоне посматрамо једну за другом, види се континуитет благог раста, како броја туриста, тако и броја ноћења, који су у нашем систему туристичких информација повећани за око 5%. Имајући у виду снажну конкуренцију са Грчком, као и ограничења на појединим северним тржиштима попут Украјине и Русије, сезона се ипак показала успешном. Део губитака делимично је надокнађен доласком туриста из Молдавије, али смо се пре свега ослањали на домаће и румунске госте“, нагласио је Жечев.

Из угла организованог туризма, 2025. година оцењује се као изузетно успешна. Павлина Илијева из Удружења „Будућност за туризам“ истиче да је сектор пословао стабилно и ефикасно, али не крије ни озбиљне изазове са којима су се туроператори суочавали током године:

„Познато је да рат Русије против Украјине има снажан утицај на наше пословање. Ове године били смо суочени са забранама организовања путовања ка Русији, док су проблеми у Суецком каналу блокирали туристичке токове ка Израелу и Јордану, али и из тих земаља. Ипак, за нас остају најсложенији управо они изазови који произилазе из политичких и економских потреса, као и из природних катастрофа – ситуација са којима се тешко излази на крај, а које директно утичу на туристичке аранжмане и планирање пословања.

Током 2025. године туристички сектор се поново суочио са већ познатим препрекама – хроничним недостатком радне снаге, инфлацијом, политичким потресима и општом неизвесношћу. Према речима туристичког експерта Константина Занкова, увођење евра од 1. јануара носи додатни ризик да добављачи подигну цене основних услуга, што би се аутоматски прелило на коначну цену туристичког производа. Истовремено, пословна заједница са нестрпљењем очекује јасне одговоре у вези са буџетом за 2026. годину и правилима по којима ће функционисати у наредном периоду:

„Ово се не односи само на туризам, већ на пословање у целини – од регулатива везаних за СУПТО, односно државни софтверски надзор над продајом, до питања доприноса, пореске политике и других обавеза. Та неизвесност оптерећује сваки бизнис, па и туризам. За сада се то не одражава значајније на тражњу – не бележи се видљив пад броја туриста – али озбиљно забрињава предузетнике који морају прецизно да планирају приходе и расходе како би могли да донесу исправне пословне одлуке“, закључио је Занков.

Превела: Свјетлана Шатрић

Фотографије: visitbulgaria.com, pamporovo.me, Иван Гергов