Радосни дочек 2026. године уз музику из Бугарске!

У последњим тренуцима године која одлази, време као да се накратко зауставља. Рачуни и биланси остају иза нас, а поглед је окренут напред – ка новом почетку. Испраћамо 2025. годину, тешку и обележену драматичним догађајима широм света, али и годину која нас је подсетила колико су драгоцени вера, човечност и нада.

На прагу 2026, по старом обичају, окупљамо се са породицом и пријатељима како бисмо дочекали ново поглавље са жељама за мир и боље дане. За сваког Бугарина, како у отаџбини тако и у дијаспори, 31. децембар је дан радости и ишчекивања благостања, напретка, срећнијих и спокојнијих тренутака. Управо те жеље упућујемо и вама, уз празничну бугарску музику, која је постала симбол овог дана.

Већ деценијама Право северњачко коло, које је у пролеће 1937. године компоновао Дико Илијев, даје тон новогодишњој ноћи код Бугара. Зато овај својеврсни концерт започињемо чувеним „Дунавским колом“ – музичким симболом наде, заједништва и новог почетка.

Празнично зимско расположење наставља се уз једну прелепу бугарску дечју песму, која је своје место нашла чак и у јапанским уџбеницима музике. „Над утихнулим пољима“, на стихове Димитра Спасова и музику незаборавног Христа Недјалкова –  оснивача и диригента Дечјег хора БНР током више од пола века. Песма која са собом носи радост, звекет звончића, живост, игру и јурњаву санкама правa је зимска бајка.

Уочи 1. јануара, празнична атмосфера за многе Бугаре традиционално је била обележена новогодишњим програмима Бугарске националне телевизије. Један од њих, емитован у ноћи 31. децембра 1971. Године, остао је упамћен као незабораван захваљујући учешћу музичке легенде. Телевизијски шоу посвећен дочеку 1972. године снимљен је уз активно учешће изузетно талентоване бугарске певачице Паше Христове која је у то време имала свега 25 година. Можда и најузбудљивији тренутак програма било је извођење „Беле песме“, на стихове песника Петра Караангова и музику композитора Димитра Влчева,чија је песма „Једна бугарска ружа“, Пашу Христову уздигла до статуса националног симбола. „Бела песма“ потом је проглашена за Мелодију године за 1972. годину.

Током осамдесетих година XX века, у празничним зимским данима, често се слушало једно од најпопуларнијих остварења талентоване бугарске певачице Росице Борџијеве, која већ три деценије живи и ради у Италији. Песма „Зимски распуст“, о безбрижности, младости и зимској магији, коју је на стихове Петје Дубарове компоновао Тончо Русев, и данас доноси радост и буди носталгију како код Бугара у отаџбини тако и код наших сународника расутих широм света.

Још један предиван празнични бугарски хит, у интерпретацији Добрина Векилова – Донија и Асје Станеве, јесте песма „Жеља“, за коју је текст и музику написао Димитар Станчев. Мелодична и искрена, ова композиција носи снажну и племениту поруку, али и благу сету: крајем 1995. године управо је она означила крај легендарног телевизијског шоу програма – „Невада“. Три деценије касније, надовезујући се на њену поруку – „нека је срећна година нова, да буде мирна и плодородна“ – екипа Радио Бугарске упућује вам жеље за бољу, мирнију, спокојнију и здравију 2026. годину!

Крај сваке године време је за сумирање утисака, а током 2025. године екипа Радио Бугарске још једном се потрудила да вас упозна са афирмисаним бугарским музичарима који су изградили завидне каријере широм света. Оно што их повезује јесте дубока и трајна љубав према отаџбини. За њих Бугарска остаје дом, сећање, извор надахнућа и нада у повратак.

„Дом! То је мој дом, увек је био и увек ће бити“, каже виолиниста Борис Тонков.

Пијаниста Иван Јанков истиче: „Без обзира на то колико се људи жале, у Бугарској постоји много добрих предуслова за квалитетан живот. Потребно је само да сами довршимо сопствену кућу… и да тако, корак по корак, изградимо срећније друштво.“

Оперска примадона Јорданка Дерилова Бугарску назива „родним домом“, местом где су људи и ваздух који нам припада.

За пијанисткињу Донку Ангачеву Бугарска је земља „невероватне културне историје и дивне музике коју свет мора да чује“.

Виолинисткиња Деворина Гамалова Бугарску доживљава као земљу „прелепе, величанствене природе и срдачних, непосредних људи, каквих на нашим просторима има много“.

Диригент Павел Балев своју отаџбину описује као „тиху, непролазну и болну љубав – бол без које не могу да живим“.

Пијанисткиња Росица Банова о Бугарској размишља с надом и вером у бољу будућност, док виолиниста Светлин Русев каже да тренутно живи „по авионима“, али да би једног дана волео да се врати – „имам тајне планове за… Бугарску!“. За њега је Бугарска пре свега Отаџбина, али и „традиција, историја, фолклор, кулинарска уметност, природа… Много тога је дато овој држави, иако је мала и има мало становника, без богатства ресурса каквим располажу неке друге земље. Често, међутим, нисмо свесни колико бисмо свакога дана требало да будемо захвални...“

За виолинисткињу Благомиру Липари Бугарска је „топлина“, култура и емоција које она целим срцем уноси у своју музику. Композиторка Пенка Кунева томе додаје: „Непрестано мислим о Бугарској. Веома је важно да то унутрашње осећање припадности, то сазнање да сам Бугарка, живи у мени и да буде снажно.“

Њеним делом „Земља“, са албума „Жена астронаут“, упућујемо жељу за мир, спокој и благостање – нашој родној земљи и целој планети.

У складу с традицијом, наш новогодишњи музички концерт завршавамо једним од најузвишенијих православних појања – „Многаја љета“.

Многољетствије, део православног богослужења у којем се упућује жеља за дуг живот и благостање, у Бугарској је најпознатије у музици руског композитора Дмитрија Бортњанског и у извођењу легендарног бугарског баса Бориса Христова, заједно са хором храма Светог Александра Невског у Софији. Снимљено у јесен 1976. године, ово појање и данас одјекује у првим минутима сваке нове године.

„На многаја љета“ желимо свима вама, верним пријатељима Радио Бугарске, којима ћемо и током 2026. године наставити да преносимо све актуелности из Бугарске, али и да говоримо о култури, историји и људима који чине Бугарску и савремено бугарско друштво.

Текст: Елена Каркаланова и Цветана Тончева

Музички уредник: Цветана Тончева

Превела: Свјетлана Шатрић