Вести
„Дигитална прела“ или како друштвене мреже постају позорница за живи фолклор
Народне певачице Бисера и Лидија имају обожаваоце у многим земљама
недеља 28 децембар 2025 09:25
недеља, 28 децембар 2025, 09:25
ФОТОГРАФИЈА Facebook/ Бисера и Лидија
Величина фонта
Осим за комуникацију, промовисање различитих иницијатива или као простор за ширење лажних вести, друштвене мреже се успешно могу користити и као средство за очување бугарског духа и нашег културног наслеђа. У том смислу, оне су савремени облик некадашњих прела, на којима су се наши преци окупљали да би заједно обавили какав посао, делили приче и забављали се. Управо ту функцију друштвених мрежа већ неколико година користе младе певачице народних песама Бисера и Лидија, чији број пратилаца на Фејсбуку расте из дана у дан. Њихов први наступ у дуету био је пре 6 година, изводе народне песме из различитих крајева Бугарске и често учествују на такмичењима као што су „Пирин фолк“, недељна топ-листа нашег медија „БНР Топ 20“ итд. Упркос томе, са данашњим даном оне су својим видео-снимцима и спотовима за аутентичне бугарске народне песме познатије корисницима друштвених мрежа, него гледаоцима и слушаоцима званичних медија.
„Ако се ове песме не певају, нестаће, а самим тим нестаће и део бугарског духа и нашег културног наслеђа“, уверена је Лидија. Недавно су у разговору са Лином Мачевом на таласима програма „Христо Ботев“ БНР њих две рекле:
ФОТОГРАФИЈА Facebook/ Бисера и Лидија
„Стекле смо популарност захваљујући друштвеним мрежама, а посебно Фејсбуку – ту је наша главна публика. Све је почело за време пандемије коронавируса, када смо 3 или 4 месеца непрекидно биле заједно. Тада смо се развиле као гласови и као дует. Научиле смо много нових песама, направиле видео-снимке и постављале их на интернет. Бирале смо само изворне песме, углавном до сада непознате. То је била наша страст!“
Младе певачице су свој животни пут започеле у различитим деловима Бугарске – Лидија је из Горње Орјаховице (северна Бугарска), бави се миниторингом, а Бисера је рођена у селу Драговиштица (западна Бугарска) и већ неколико година предаје геодезију на Универзитету за архитектуру, грађевинарство и геодезију у Софији. Кажу да су потпуно различите једна од друге по темпераменту, али их музика спаја и у њеном простору се савршено допуњују. Међутим, у дуету су почеле да певају сасвим случајно, каже Лидија:
ФОТОГРАФИЈА Facebook/ Бисера и Лидија
„Сасвим случајно смо запевале заједно. Требало је попунити концертни програм читалишта. У то време сам ја певала у групи за изворни фолклор и морала сам да под хитно, за неколико сати научим шопско певање. Бисера ми је помогла.“
Међутим, док јој је помагала, Бисера се придружила, певајући други глас, а људи око њих су узвикнули: „Вас две, требало би да певате заједно!“. У овим празничним данима сећамо се и прошлогодишњег 25. децембра, када се на Јутјубу, Фејсбуку и Инстаграму појавило њихово извођење коледарске песме са занимљивим аранжманом и професионалним видео-спотом под називом „Рождество“, а њихови пратиоци су их одмах подржали: „Захваљујемо Бисери и Лидији на дивној песми!...“, „Бисера и Лидија имају божанствене гласове!...“, „Сјајне сте, а ваши гласови се одлично слажу. Радо бих дошао на ваш концерт да вас чујем уживо…“
Специјално за Радио Бугарску певачице су испричале како је дошло до снимања те песме:
Бисера и Лидија у студију Радио Бугарске
ФОТОГРАФИЈА БНР
„На свом репертоару нисмо имале божићну песму. Одавно смо хтеле да такву снимимо. Наишле смо на „Замучила се Божја мајка“, запевале је у два гласа и рекле себи: ′Нашле смо песму!’. Аранжман је направио Јордан Јосифов и мало је другачији од свега што смо до сада радиле, а спот је дело Мартина Балтаџијева“.
Дуо „Бисера и Лидија“ има пратиоце у Турској, Србији и Северној Македонији, а према статистици на друштвеним мрежама, и у многим другим земљама. Тако су оне прошле године, на предлог локалне бугарске заједнице, учествовале на бугарском фолклорном сабору на Кипру. Разлог њихове све веће популарности можда је веровање, које све више Бугара подржава, да ако се песме не певају, оне нестају, а самим тим нестаје и део бугарског духа и нашег културног наслеђа.
Превела: Албена Џерманова