Богојављење доноси осећај духовног прочишћења и Божије заштите

уторак, 6 јануар 2026, 11:05

Богојављење доноси осећај духовног прочишћења и Божије заштите

ФОТОГРАФИЈА архива

Величина фонта

Бугарска православна црква 6. јануара слави Богојављење – празник у спомен на догађај када је Свети Јован Претеча крстио Исуса Христа у реци Јордан. Према Библији, при Исусовом крштењу отворило се небо и зачуо се глас Бога Оца који је објавио да је Исус син његов, а Дух Свети је у облику голуба сишао са неба над Христову главу. Први пут остварено је Свето Тројство.  

Богојављење доноси осећај духовног прочишћења и Божије заштите. У бугарској народној традицији Богојављење се још назива Јордановдан, Водице или Водокршће. Празник се очекује са посебним нестрпљењем, јер се тада завршава један од најтежих периода у години – низ тзв. „некрштених дана“ који падају у време од Божића до Богојављења, а после којих је потребно ритуално прочишћење. За вечеру уочи Јордановдана спремају се посна јела. Незаобилазни део трпезе су проја или кукурузне погачице, сарме од купуса са булгуром, кувано жито,  пасуљ, ораси и вино. То је последња вечера у божићно-новогодишњем празничном циклусу, када се трпеза кади тамјаном.

Према предању, у богојављенској ноћи се отвара небо – верује се да се свака жеља може испунити. Такође, верује се да кад се небо отвори, све воде престану да теку и све се умири, након чега вода добија велику очишћујућу моћ.

ФОТОГРАФИЈА Кирил Фалин

После свете литургије на Богојављење врши се велико освећење воде, која се по празнику назива Богојављенска водица. Према старој традицији, на Богојављење се у реку, језеро или море баца крст а храбри момци и мушкарци скачу у хладну воду да би га извадили. Верује се да ће ономе који први стигне до Богојављенског крста година бити срећна и благодатна.

ФОТОГРАФИЈА БГНЕС

А град Калофер, на југу Бугарске, на Јордановдан обично освањује уз звуке тапана и гајди. На тај дан се тамо игра чувено мушко коло у леденим водама реке Тунџе.

ФОТОГРАФИЈА БТА

На Богојављење у Софији се одржава стара државна традиција – свечана церемонија освећења војних застава, барјака и застава светиња Војске Бугарске, која датира из времена цара Симеона Великог.


Уредила и превела: Албена Џерманова

Објавио/ла/ли: Албена Џерманова