Шездесет пет година од открића бајковите пећине Снежанке

На данашњи дан пре 65 година откривена је пећина Снежанка, смештена у Баташкој планини у западним Родопима. Тада су у њу први пут ушла тројица алпиниста из туристичког друштва „Купена“ из Пештере и читав дан провела под земљом, очарана њеном изузетном лепотом.

Пећину је, пре више од 3,5 милиона година, обликовала Новомахленска река. Археолошки налази откривени у њеној унутрашњости сведоче да је око 600. године пре нове ере служила као уточиште древним Трачанима.

Иако са дужином од свега 145 метара спада међу најмање пећине у Бугарској, Снежанка важи за једну од најживописнијих. Богата је сталактитима – од којих највећи достиже дужину од 1,27 метара – као и сталагмитима, сталактонским стубовима и пећинским драперијама. Посебну атракцију представља пет синтерних језера у којима се могу видети такозвани пећински бисери.

Пећина је и важно станиште за заштићене врсте слепих мишева, међу којима су велики и тробојни ноћник, као и велики, мали и јужни потковњак.

Снежанка је уврштена међу 100 националних туристичких објеката Бугарске, а име је добила по пећинским формацијама које својим облицима подсећају на чувену јунакињуиз бајке.

Уредила: Дијана Цанкова

Превела: Свјетлана Шатрић