130 година на падинама Риле – историја, снег и адреналин у Боровецу

У години свог 130. јубилеја, Боровец је свечано отворио скијашку сезону уз богат забавни програм и амбициозне планове за нова постројења намењена зимским спортовима и туристичким услугама. Најстарије планинско одмаралиште у Бугарској води порекло од Чамкорије (како се у почетку звало) с краја XIX века, када је кнезу Фердинанду и софијској аристократији служило као уточиште усред борове шуме. Временом, ово место, скривено међу стрмим падинама Риле, прерасло је у један од заштитних знакова бугарског туризма.

Историја Боровеца иде руку под руку са историјом Бугарске – од краљевских ловачких домова, преко масовног социјалистичког туризма, до данашњег тржишног и знатно захтевнијег модела. Јубилеј је добра полазна тачка за осврт и сабирање утисака, али и повод да, у јеку зимске сезоне, поразговарамо са Ивајлом Цветковим, извршним директором „Бороспорта“, компаније која управља овим туристичким центром:

„Боровец започиње своју славну историју давне 1896. године, када кнез Фердинанд открива лепоту планине и подиже своју летњу резиденцију ‘Царска Бистрица’. То је убрзо привукло представнике тадашње буржоазије, који почињу да граде сопствене летњиковце.

У почетку, Боровец је био искључиво летње одмаралиште, али 30-их година XX века овде почиње да се развија и зимски туризам, са скијањем које су као нови тренд донели Аустријанци. Већ 1930. године, у Боровецу је одржано и прво такмичење у алпском скијању.“

На сунчаним падинама бугарског ски-центра Боровец у првим данима 2025. године

После Другог светског рата Чамкорија добија данашње име, Боровец, и убрзо се учвршћује као водећи скијашки центар на Балкану. Почиње интензивна изградња ски-вучница и жичара, трасирају се широке и уређене стазе, а међу падинама ничу ресторани и читав низ хотела у алпском стилу, рађених по француском узору. Боровец се 1974. године први пут појављује у алпском календару Међународне скијашке федерације (ФИС). „У томе су значајну улогу одиграли Петар Попангелов старији и његов син, прослављени Пепи Попангелов, најуспешнији бугарски скијаш“, истиче Ивајло Цветков. Ипак, током 90-их година прошлог века, овај планински центар пролази кроз неизбежна превирања транзиције – периода испуњеног бројним непознаницама и потрагом за новом развојном оријентацијом:

„Заиста, Боровец се у последњих двадесетак година драстично променио. Реализовали смо обиман инвестициони програм вредан више од 51,13 милиона евра, у оквиру којег смо у потпуности обновили инфраструктуру скијашке зоне,  како у инжењерском тако и у логистичком и техничком погледу. Најспорије и застареле жичаре заменили смо савременим, брзим седежницама, док смо преостале модернизовали увођењем савремених система управљања и електронске безбедности, чиме смо им значајно продужили радни век.

Истовремено, окончали смо и прву фазу амбициозног инвестиционог плана чији је циљ стопроцентно оснежавање скијашке зоне вештачким снегом. У овом тренутку, наш систем за вештачко оснежавање покрива око 55% укупне површине ски-стаза“, појашњава Ивајло Цветков.

Снег је ове године закаснио, као и у читавој југоисточној Европи, али су услови за скијање у Боровецу добри и стабилни. Домаћи гости чине окосницу посетилаца, а за њима следе скијаши из Велике Британије и земаља Балкана. На располагању су им три ски-центра – Јастребец, Маркуџик и Ситњаково – са уређеним стазама и за почетнике и за напредне скијаше. Одлични услови створени су и за љубитеље ноћног скијања, фрирајда и сноуборда. Током претходне зимске сезоне Боровец је забележио раст посета од 6%, што улива оптимизам и отвара простор за умерени, али стабилан раст и у наредним месецима. А шта је ново ове сезоне?

„Припремамо велики airbag за скокове, који ће бити постављен у доњем делу скијашке зоне, испред хотела ‘Рила’, и пружиће обиље адреналина и узбуђења љубитељима зимских спортова и екстремнијих доживљаја. Када је реч о ценама ски-карата, оне су ове године повећане за отприлике 5%, упркос расту трошкова, што је испод нивоа годишње инфлације. Поређења ради, једнодневна карта за одрасле прошле године коштала је 100 лева, односно 51,13 евра, док је сада 54 евра“, рекао је у закључку Ивајло Цветков.

Превела: Свјетлана Шатрић