Демографски преокрет? Нестајемо спорије због прилива нових досељеника

Демографска ситуација у Бугарској нас изенађује неочекиваним преокретом. Трећу годину заредом је број људи који одлуче да се преселе у нашу земљу већи у односу на број оних који одлазе из земље. Више од 52.000 људи изабрало је Бугарску за своју нову домовину. Међу њима је 18.000 бугарских грађана који су се вратили из иностранства, показују подаци Националног завода за статистику за 2024. г. У том контексту, земљу је напустило тек око 13.000 људи. Другим речима, број досељеника је близу четири пута већи него онај емиграната. Подаци за 2025. г. се још обрађују, али очекивања су да ће се тај тренд не само наставити него и појачати. У интервјуу Радио Бугарској доц. Георги Бардаров – писац и стручњак за демографију – тврди да је миграциони ток у последње време смањио за 4 до 5 пута темпо којим се становништво Бугарске топи:

„Пре пандемије губили смо у просеку 50.000 до 60.000 људи годишње. Ако изузмемо године пандемије, када смо били у ванредној ситуацији, 2023. г. је број становника опао за нешто више од 2.000 људи и за више од 8.000 у периоду 2024-2025. г, што је последица управо овог позитивног механичког прираштаја. Разлози томе су комплексни, али охрабрујућа вест је да добар део прираштаја чине радно активни Бугари који су се вратили у домовину и странци. Бугарска је донедавно била привлачна углавном за пензионере из западне Европе, а сад имамо и људе радно активног доба, што је свакако позитиван демографски тренд,“ каже доц. Бардаров.

Према његовим речима, демографска слика се побољшава и због привредног раста Бугарске и промена у западној Европи. Шенген, еврозона и конвергенција животног стандарда чине Бугарску све привлачнијом дестинацијом. Тржиште рада у Бугарској пати од оштрог дефицита кадра и привлачи радну снагу из трећих земаља. У секторима попут туризма, текстилне индустрије и здравства већ раде људи из Узбекистана, Казахстана, Молдавије и Бангладеша. Али и многи Европљани долазе у нашу земљу, а главни разлог за то су промене на Западу.

„Идеја о западним земљама као безусловном рају почиње полако да пуца,“ истиче доц. Бардаров и додаје: „Западна Европа није више митски Елдорадо какав је био до пре 10-20 година. Прво, западна Европа се суочава са неконтролисаном миграцијом са простора Африке и Азије, а као друго – економска ситуација и услови живота више нису оно што су били. Ја често путујем у Немачку због промоција мојих књига и на сусретима са представницима бугарске дијаспоре у тој земљи, људи кажу да је до пре 10-15 година живот био много уређенији, мирнији и економски рентабилнији. Сад се све променило и они све чешће гледају ка Бугарској.“

• Већина младих Бугара већ не жели да оде из домовине
  

Упркос добрим вестима о повратку многих младих људи и позитивном прираштају, демографска криза у Бугарској је и даље на дневном реду.

Проблем није у стопи наталитета – свака Бугарка просечно роди око 1,83 деце, што нас сврстава међу водеће европске земље по том показатељу. Прави проблем је што је стопа морталитета изузетно висока. Статистички подаци за 2025. г. су забрињавајући: број умрлих је двоструко већи од броја рођених, што нагло смањује природни прираштај, каже доц. Бардаров:

„Категоричан сам да је стопа морталитета скандалозно висока, јер смо ми земља чланица ЕУ и развијена смо земља, иако нисмо на економском нивоу западноевропских земаља. У 2025.г. је у Бугарској рођено око 50.000 беба, а број умрлих је око 100.000, што је дупло више. И управо одатле долази велики негативан прираштај. У релативним вредностима, стопа морталитета у Бугарској је 15,5-15,6  промила, што је за око 4,5 промила више него европски просек и ставља нас на врх негативних листа. Разлози су комплексни, али главни је нездрав начин живота, посебно код младих људи – лоше навике у исхрани, недостатак спорта, злоупотреба алкохола и пушење, као и веома слаба здравствена култура, која неретко води до смрти које се дешавају због лечивих болести,“ закључио је доц. Георги Бардаров.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова