Час о Бугарској са Бугарском школом „Рајна Кнегиња“ у граду Бургосу

Ове године БНР прославља 90 година од емитовања првих емисија за иностранство, чији наследник данас је Радио Бугарска са програмима на 11 језика. Тим поводом, екипа Радио Бугарске покренула је иницијативу „Час о Бугарској“ којом ћемо поћи трагом емоција бугарске деце из дијаспоре, која су боравила у Бугарској у склопу Националног програма „Бугарска – образовни путеви“ Министарства образовања и науке Бугарске. Захваљујући бугарским допунским школама у иностранству и њиховим полазницима, који су посетили нашу земљу у 2025. г, имамо прилику да на нашу домовину погледамо из другог угла – са дистанце савладаних раздаљина и генерација.

Прву страницу иницијативе отварамо часом о Бугарској који су припремили будни и радознали ученици бугарске школе „Рајна Кнегиња“ у граду Бургосу, Шпанија. Школу је 2013. г. основала Диљана Бодурова као филијалу друге бугарске школе у земљи – школе „Св. Ћирило и Методије“ у Вајадолиду. Две године касније, Диљана Бодурова је основала Удружење за подршку имигрантима „Рила“ у Бургосу и школа „Рајна Кнегиња“ је као пројекат Удружења кренула самосталним путем постајући део мреже званичних бугарских школа у иностранству.

Током ове школске године она је већ добила и своју филијалу у другом по величини граду у покрајини Миранда де Ебро. У школској 2025/2026. г. језик, културу и историју својих предака учи укупно 73 деце старости од 14 до 18 година.

Шпанија је, као једна од најпожељнијих земаља за живот и рад међу Бугарима, одличан пример тренда да се нове генерације Бугара рађају у иностранству и да све више „наше“ деце одраста у мешовитим браковима и страном окружењу.

“Ово није изолован тренд, није типичан за одређену школу или регион,“ каже за Радио Бугарску директор школе „Рајна Кнегиња“ Диљана Бодурова и наставља: „Могу да то потврдим јер већ 13 година радим у тој сфери и видим апсолутну промену која се дешава. На пример, само једно од 73 деце рођено је у Бугарској, чија породица се у Шпанију преселила због очевог посла. Сва остала деца су рођена у Шпанији и њима, у ствари, бугарски више није матерњи језик.“

Управо то чини сваки „Час о Бугарској“ преко потребним. „И не само“, каже Диљана Бодурова:

“За мене су ови образовни путеви и прилика коју нам пружа Министарство образовања и науке Бугарске јединствена шанса да се учврсте и ојачају дечје перцепције тога шта је бугарски идентитет. Јер када живите у Бугарској, хтели то или не, ви упијате бугарски дух, поглед на свет, начин изражавања и понашања, па чак и укусе и преференције у храни. Док се код нас не ради о очувању, већ о стварању.

Постоје породице које сваке године посећују домовину и њихова деца проводе летњи распуст у Бугарској, али има и оних који никад нису били у земљи својих родитеља, прича Бодурова и наставља: „За ову децу је Бугарска само једна прича, слика или оно што су чули у школи или породици.“ Зато је и прво путовање реализовано у периоду од 28. фебруара до 4. марта 2025. г. у оквиру Националног програма „Образовни путеви“ Министарства образовања и науке, било остварени сан за ученике школе „Рајна Кнегиња.“

Рута „3. март“ осмишљена је у духу Националног празника наше земље и укључује посете Софији, Панађуришту, Стрелчи, Копривштици, Карлову, Калоферу, Сопоту и Пловдиву.

“Музеј Рајне Кнегиње је на мене оставио највећи утисак,“ каже 16-годишња Соња. 

„Време проведено са пријатељима и кад сам се срела с баком и деком и упознала породицу једне пријатељице,“ надовезује се 15-годишња Симона.

„Посетили смо много музеја, али су ми заувек у сећању остали кућа Васила Левског и Историјски музеј у Панађуришту,“ каже Катерина која има 15 година.

Занимљив тренутак овог доживљаја био је и међународни карактер групе од 60 особа. „Одлучили смо да објединимо путовања две бугарске школе – наше школе и бугарске допунске школе „Христо Ботев“ из италијанског града Еболија. Ово је такође био један веома леп и занимљив начин да се доживи сама екскурзија,“ признаје гђа Бодурова. Међу утисцима које су деца поделила са нашом екипом о путовању у Бугарску, посебно се издвојила емоција коју им је домовина поклонила – сусрет са родбином, загрљај са баком и дедом.

“Ово је можда била и једна од најлепших ствари јер самим слетањем у Софију, кад смо се искрцали, већ су нас чекали рођаци – баке и деке који су са сузама у очима трчали ка својој деци да их загрле. Дивне успомене!“

За децу којој је ово била прва посета Бугарској емоција, коју је изазвао сусрет са бугарским културним и историјским знаменитостима, била је још снажнија. „Постоје породице које су у Шпанији већ три генерације, због чега је и сама веза с домовином веома крхка,“ рекла је Диљана Бодурова и наставила причу о првом дирљивом сусрету између деце и њихових рођака:

“За њих је све било ново и необично. Све им је било занимљиво – почев од тога да ли је било довољно тротоара, пешачких прелаза или канти за смеће, па до тога колико је велик Саборни храм Светог Александра Невског или смене страже испред Председништва.“

“Бугарска је за мене дом. Породица. Распуст. Лепота. Домовина!“ – гласе неки од кратких одговора деце на питање „Шта је за вас Бугарска?“

Диљана Бодурова и сама већ 25 година живи у земљи Сервантеса, али сваке године с породицом долази у Бугарску:

“Путовања с децом вратила су ме у детињство и пробудила многа сећања. Схватила сам колико сам тога изгубила током година проведених далеко од Бугарске.“

Уз благу носталгију, али и захвалност, „Час о Бугарској“ се наставља и за одрасле и за децу. А ритам му је непаран, као што је ритам бугарских народних игара. Уз коло су у марту, на аеродрому „Васил Левски“, испраћени и наши гости из школе „Рајна Кнегиња“ – Бургос, Шпанија, који су обећали да ће се поново вратити.

Све ове успомене, емоције и много фотографија поделили су са нама, а ми смо их „упаковали“ у видео који можете погледати:

Превела: Ајтјан Делихјусеинова