Друштво

Вести

У зеленој оази Софије – Ботаничка башта БАН

четвртак, 12 фебруар 2026, 13:15

У зеленој оази Софије – Ботаничка башта БАН

ФОТОГРАФИЈА Ботаничка башта БАН

Величина фонта

Ботаничка башта Бугарске академије наука (БАН) поносно чува најбогатију јавну ботаничку збирку на Балкану. Њена локација се лако може пронаћи на мапи – јасно се види зелена оаза смештена између насеља Драгалевци и Бојана, у подножју планине Витоше. Башта је отворена сваког радног дана за посетиоце, чак и у сезони када биљке напољу „спавају зимски сан“.

Башта БАН је наследник Кнежевске ботаничке баште, која се првобитно налазила на централној локацији у граду, тачно преко пута ректората Софијског универзитета. Основана је 1882. године, али је 1947. године постала део Института за ботанику. На садашњу локацију премештена је 1968. године, са главном мисијом стварања и одржавања научно организованих и документованих колекција живих биљака. Ботаничка башта БАН сарађује са 450 ботаничких башта широм света, а истовремено је постала музеј живог цвећа, који посећују како ученици и студенти, тако и баштовани-аматери.

ФОТОГРАФИЈА Ботаничка башта БАН

Њене колекције обухватају скоро 4.000 врста виших биљака, што је преко 1% биљне разноврсности широм света. Заслуга ботаничара је једна од најбогатијих колекција тропских и суптропских биљака на Балканском полуострву. „Ова ботаничка ризница значајно доприноси очувању биљака на глобалном нивоу, као и проучавању и унапређењу баштованских пракси у Бугарској“, кажу из Института за ботанику при БАН.

Дијана Венкова

ФОТОГРАФИЈА Ботаничка башта БАН

Дугогодишњи ботаничар-биолог Дијана Венкова скреће пажњу на рад истраживача у Ботаничкој башти:

„Наш научни рад је углавном везан за бугарску флору, за биљке из наше природе – гајимо такве ређе биљке, јер је циљ ботаничке баште управо стварање колекције локалних биљних врста. На почетку смо стварања такве колекције. Раније су друге наше колеге имале другачије ставове – биле су само чувари колекција и обогаћивале су их кроз размену између ботаничких башта широм света, која између осталог и данас постоји. Тако су привучене нове врсте и сорте. Такође, ми смо база за истраживања колега из других научних института, као и база за практичну обуку студената Шумарског универзитета у Софији, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ и  Пољопривредне академије. Долазе многи ученици – за њих припремамо  занимљива предавања, организујемо летње кампове међу цвећем. Гостима причамо много занимљивих ствари, јер овде узгајамо и тропске биљке, које се не могу видети готово нигде другде, и управо то је смисао ботаничке баште – она је живи музеј где људи могу да виде и додирну цвеће.“

ФОТОГРАФИЈА Гергана Манчева

Деци су посебно занимљиве инсективорне биљке – „оне које се крећу“, као што је, рецимо, стидљива мимоза, као и водене и тропске биљке. У свако годишње доба и у свако време, у Ботаничкој башти БАН има нешто занимљиво да се види – уверена је Дијана Венкова:

„На Институту за ботанику постоји одељење, које се бави лековитим биљкама, а учествујемо и у неким пројектима у сарадњи са њим. Један од наших најновијих пројеката везан је за изградњу плантаже неколико врста из рода мајчиних душица, које се налазе у својим природним стаништима у Бугарској“.

ФОТОГРАФИЈА Гергана Манчева

Стручњаци у Ботаничкој башти радо деле посетиоцима савете о правилном узгоју биљака. „Имамо лепу мешавину земље, коју сами правимо у башти, спремни смо да свакоме помогнемо саветом“, каже Дијана Венкова.

У овај кутак бугарске престонице љубитеље цвећа привлаче и разне иницијативе попут дана отворених врата, радионица баштованства, јесењих сусрета са биљкама итд.

ФОТОГРАФИЈА Ботаничка башта БАН

Уредила и превела: Албена Џерманова