Аутор:
Гергана Манчева
четвртак 12 фебруар 2026 13:15
четвртак, 12 фебруар 2026, 13:15
ФОТОГРАФИЈА Ботаничка башта БАН
Величина фонта
Ботаничка башта Бугарске академије наука (БАН) поносно чува најбогатију јавну ботаничку збирку на Балкану. Њена локација се лако може пронаћи на мапи – јасно се види зелена оаза смештена између насеља Драгалевци и Бојана, у подножју планине Витоше. Башта је отворена сваког радног дана за посетиоце, чак и у сезони када биљке напољу „спавају зимски сан“.
Башта БАН је наследник Кнежевске ботаничке баште, која се првобитно налазила на централној локацији у граду, тачно преко пута ректората Софијског универзитета. Основана је 1882. године, али је 1947. године постала део Института за ботанику. На садашњу локацију премештена је 1968. године, са главном мисијом стварања и одржавања научно организованих и документованих колекција живих биљака. Ботаничка башта БАН сарађује са 450 ботаничких башта широм света, а истовремено је постала музеј живог цвећа, који посећују како ученици и студенти, тако и баштовани-аматери.
ФОТОГРАФИЈА Ботаничка башта БАН
Њене колекције обухватају скоро 4.000 врста виших биљака, што је преко 1% биљне разноврсности широм света. Заслуга ботаничара је једна од најбогатијих колекција тропских и суптропских биљака на Балканском полуострву. „Ова ботаничка ризница значајно доприноси очувању биљака на глобалном нивоу, као и проучавању и унапређењу баштованских пракси у Бугарској“, кажу из Института за ботанику при БАН.
Дијана Венкова
ФОТОГРАФИЈА Ботаничка башта БАН
Дугогодишњи ботаничар-биолог Дијана Венкова скреће пажњу на рад истраживача у Ботаничкој башти:
„Наш научни рад је углавном везан за бугарску флору, за биљке из наше природе – гајимо такве ређе биљке, јер је циљ ботаничке баште управо стварање колекције локалних биљних врста. На почетку смо стварања такве колекције. Раније су друге наше колеге имале другачије ставове – биле су само чувари колекција и обогаћивале су их кроз размену између ботаничких башта широм света, која између осталог и данас постоји. Тако су привучене нове врсте и сорте. Такође, ми смо база за истраживања колега из других научних института, као и база за практичну обуку студената Шумарског универзитета у Софији, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ и Пољопривредне академије. Долазе многи ученици – за њих припремамо занимљива предавања, организујемо летње кампове међу цвећем. Гостима причамо много занимљивих ствари, јер овде узгајамо и тропске биљке, које се не могу видети готово нигде другде, и управо то је смисао ботаничке баште – она је живи музеј где људи могу да виде и додирну цвеће.“
ФОТОГРАФИЈА Гергана Манчева
Деци су посебно занимљиве инсективорне биљке – „оне које се крећу“, као што је, рецимо, стидљива мимоза, као и водене и тропске биљке. У свако годишње доба и у свако време, у Ботаничкој башти БАН има нешто занимљиво да се види – уверена је Дијана Венкова:
„На Институту за ботанику постоји одељење, које се бави лековитим биљкама, а учествујемо и у неким пројектима у сарадњи са њим. Један од наших најновијих пројеката везан је за изградњу плантаже неколико врста из рода мајчиних душица, које се налазе у својим природним стаништима у Бугарској“.
ФОТОГРАФИЈА Гергана Манчева
Стручњаци у Ботаничкој башти радо деле посетиоцима савете о правилном узгоју биљака. „Имамо лепу мешавину земље, коју сами правимо у башти, спремни смо да свакоме помогнемо саветом“, каже Дијана Венкова.
У овај кутак бугарске престонице љубитеље цвећа привлаче и разне иницијативе попут дана отворених врата, радионица баштованства, јесењих сусрета са биљкама итд.
ФОТОГРАФИЈА Ботаничка башта БАН
Уредила и превела: Албена Џерманова
Објавио/ла/ли: Албена Џерманова