Рогозенско благо већ четири деценије прича причу о животу Трачана

Не постоји бугарска изложба у иностранству везана за Трачане, на којој нису приказане посуде из Рогозенског блага. Оно је до сада највеће откривено трачко благо и проглашено је археолошким открићем 20. века.Чини га 165 сребрних посуда – врчева, чаша и фијала, а неке од њих су и позлаћене.  Украшене су митолошким сценама и стилизованим мотивима. Први предмети из Рогозенског блага откривени су сасвим случајно, попут свих осталих трачких блага, а за откривање осталих допринели су у јануару 1986. године археолози Музеја у Враци, објашњава археолог проф. Нарцис Торбов са Универзитета за библиотекарство и информационе технологије.

Тракториста Иван Димитров из села Рогозен (северозападна Бугарска) је крајем 1985. године, док је копао јарак за наводњавање приватне њиве, пронашао гомилу од 65 посуда. Помислио је да су то црквене посуде, а касније их је однео у зграду сеоске општине.  

„После Нове године, дошла су тројица археолога и у једној гајби у згради сеоске општине видела су 65 посуда. Заслуга колега из Музеја у Враци је велика, посебно Богдана Николова. Они су се сетили једне друге приче, да је у Мизији, у месту Гладно поље, Александар Витанов (1925. године) у својој њиви открио посуде. Годинама касније (1935) на готово истом месту пронашао је још посуда. Када су Богдан Николов и његове колеге видели гајбу, приметили су да се у њој налазе врчеви, слични једном од врчева у благу из Мизије. Претпоставили су да можда постоји други део тог блага. Почели су археолошко истраживање и 6. јануара, 5 метара северозападно од места где је откривен први део, пронашли су други – гомилу судова, тачно њих 100“,прича за Радио Бугарску професор Торбов.

Постоји више претпоставки о томе ко је, зашто и када закопао те сребрне предмете из Рогозенског блага. Према научницима, могуће је да је у питању ратни плен, сакривен током бекства из региона македонског цара Филипа II. Он је 339. године пре нове ере претрпео пораз од локалног трачког племена Трибали и рањен је у ногу. Тада је благо, заплењено током похода Филипа II у Тракији и Северној Бугарској, заувек закопано у селу Рогозен.

„Друга претпоставка, којој сам ја склонији да верујем, јесте да је благо власништво локалног владара, да су га генерације његових претходника сакупљале, а представља сервис за пиће, вероватно за вино. Овај сервис је наслеђен од његових претходника“, наставља своју причу археолог. Посуде су из различитих периода и на њима постоје натписи, који сведоче да су припадале различитим власницима. Сматра се да је сервис коришћен за време владарских гозби Трачана.

Према мајсторству израде и приказаним митолошким сценама, посуде пронађене у атару села Рогозен условно су две врсте. Једне су направљене у хеленистичком окружењу од стране грчких мајстора. Такав пример је фијала на којој је приказан Херакле како заводи свештеницу Аугу. Али постоје и посуде које су очигледно израдили локални мајстори. Оне су, између осталог, и најзанимљивије јер су на њима приказани ликови и сижеи из трачке митологије: „Ове сцене носе веома важне информације, јер Трачани нису имали своје писмо. Све што до наших дана знамо о њиховим митолошким веровањима, испричали су нам Грци, који су пролазили кроз земље Трачана, али нису били директни сведоци, већ су причали оно што су чули. Тако да је у том смислу Рогозенско благо заиста драгоцено, јер из њега сазнајемо о трачкој митологији и верским веровањима Трачана“, објашњава наш саговорник и додаје да постоји много спекулација у тумачењу сижеа.  

Данас се део сребрних посуда из Рогозенског блага чува у Националном чува у Националном историјском музеју, а остале посуде се могу видети у Регионалном историјском музеју у Враци. 

Превела: Албена Џерманова