Дефибрилатори на јавним местима – шанса за спасавање живота

Усвојене измене Закона о јавном здрављу омогућавају постављање дефибрилатора на јавним местима и њихову употребу у случају здравственог проблема који захтева хитну медицинску помоћ. Овај важан корак на путу ка безбеднијој средини и бризи о јавном здрављу положен је на предлог двојице народних посланика – др Костадина Ангелова из ГЕРБ-а и др Александра Симидчијева из НП-ДБ, а наишао је на подршку свих политичких снага у парламенту. Бугарска је на том пољу заостајала за осталим земљама ЕУ, у већини од којих постоје такви прописи, рекао је за Радио Бугарску др Александар Симидчијев:

„Аутоматски екстерни дефибрилатори су преносиви медицински уређаји који се користе за оживљавање особе са изненадним срчаним застојем, који је последица тзв. коморне фибрилације. Педесет одсто људи који доживе срчани застој може се спасти уколико се реагује на време, тј. у првих десет минута, јер од тренутка када се деси срчани застој, изгледи за преживљавање смањују се за 10% сваког минута који протекне без снабдевања крвљу виталних органа.“

Сав тај протокол за поступање у случају срчаног застоја део је тзв. прве помоћи која се указује до доласка медицинске екипе, а коју најчешће пружају лица која нису медицинске струке. Прва помоћ обично укључује масажу срца и вештачко дисање, али у случају поремећаја срчаног ритма и коморне фибрилације која узрокује престанак рада срца, приступа се дефибрилацији.

„На грудни кош се постављају две електроде, које региструју поремећај ритма срца и активирају се само ако се утврди престанак рада срца. На сликама је тачно приказано како и где ставити електроде на грудни кош, апарат 'говори' бугарски и сам, мирним гласом, даје упутства лицу који га користи шта треба урадити, а неки су опремљени акустичним метрономом који одређује исправан ритам за масажу срца,“ каже др Симидчијев.

Важно је људи да знају и да се не плаше да користе овакве уређаје, што се може десити након шире информативне кампање. Народни посланик уверава да су апарати лиценцирани за коришћење од стране обичних грађана и да су ризици употребе екстерних дефибрилатора на јавним местима сведени на 0%.

Места на којима ће бити постављени дефибрилатори биће одређена одлуком министра здравља – углавном на локацијама где се окупља велики број људи. На тај начин се обезбеђује равномерно распоређивање апарата на територији Бугарске. Према речима Симидчијева, на списку места треба да се нађу и метро-станице, стадиони.

На његову иницијативу постављени су дефибрилатори и на улазима у Народно собрање:

„Такав инцидент се може догодити и на масовним окупљањима и ако у близини немамо дефибрилатор, нећемо моћи да реагујемо. Имали смо такав случај пре пар месеци, када је на протесту једном полицајцу позлило и преминуо је током интервенције. Да смо тада имали такав апарат, шанса да буде спасен била би 50:50.“

Један од циљева нацрта закона, који су предложили др Симидчијев и др Ангелов, био је да се дефинише појам „прва помоћ“ те да се разграничи од хитне помоћи. Кључна разлика је да се прва помоћ даје у условима хитности, али је пружају лица која немају медицинско образовање и она мора да буде ограниченог обима како се не би нанела штета, каже др Симидчијев.

Црвени крст Бугарске је организација која редовно спроводи обуку за пружање прве помоћи. Али исту обуку би могле да организују и школе, сматра др Александар Симидчијев.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова