„Јунак Тодор коња поткива…“

Тодорова субота (Тодоровдан), један од најколоритнијих бугарских празника, слави се прве суботе Васкршњег поста. Претходи му Тодорова недеља, која је још позната као Гладна недеља, Црна недеља. У недељи од Белих поклада до Тодорове суботе држи се строги пост. Према народном веровању, током тих дана угрожени су здравље људи, приплод стоке и родност поља, јер тада ноћу владају зли дуси и друге нечисте силе. У неким местима се веровало да су та страшна бића „Свети Тодор на белом коњу и баба Тудорица“.

Ово је још један пример преплитања паганских веровања и православних традиција. Да подсетимо да су Бугари још у раном средњем веку славили хришћанског свеца Тодора, уједињујући култ светих великомученика Теодора Стратилата (кога хришћани славе 8. фебруара) и Теодора Тирона (који се у православном календару обележава 17. фебруара).

У Тодоровој недељи биле су на снази многе забране, које су се углавном односиле на жене – оне не смеју да се кући враћају пре мрака, девојке нису ишле на прело, не сеје се и не оре да би се људи и род заштитили од муње и града. Јер, како се у једној песми пева Свети Тодор кажњава оне који не поштују правила:

У Тодоровој недељи се не једе, не пије, не преде, не тка…
Ако се цуре и момци окупљају на прелима,
свети Тодор коња вуче по цреповима и таваници…
црепови падају у цурине сукње и на момачке главе…

Забрањено је такође прати и сушити одећу како би се избегле неке непријатне болести, на пример глувота итд. Друге забране и обредне радње, пак, штите људе и животиње од лудила и „вртоглавице“.

На празник, још пре изласка сунца, цуре и невесте спремају обредне хлебове, често у облику коња или потковице. На њих одозго стављају со, чешњаке белог лука, орахе. Док их деле рођацима и комшијама жене рже, шутирају се ногама или скачу изигравајући коња. Веровало се да ове радње помажу да се коњи размножавају и да младе удате жене рађају више деце.

Тодорова субота је међу празницима који су везани за прелазак из зиме у лето. У народу се веровало да на дан, када га православни верници славе, Свети Тодор скида својих  девет кожуха и одлази Господу Богу да би се помолио за лето. Свеца сматрају заштитником коња. Он јаше белог коња поткованог „сребрним ексерима и златним потковицама“.

Док мушкарци спремају свог коња за кошију (трку коња која се у Бугарској традиционално организује на Тодорову суботу) говоре му да ће му: „копита сребром посребрити, а узду позлатити“ ако у трци победи.

Тодорова субота је један од најомиљенијих народних празника чије се традиције и данас поштују. После „кошије“ која се организује ван села и градова, победници обавезно морају да код куће окупе госте и почасте их храном и пићем. У многим местима Бугарске на тај дан се приноси курбан „свецу заштитнику коња“. На Тодорову суботу имендан славе Тодор, Тодорка, Теодор, Теодора.

Превела: Албена Џерманова