Васил Левски, апостол слободе Бугарске

На данашњи дан пре 153 године на вешалима на крају тадашње Софије нашао је смрт Васил Левски, једна од оних личности, које се рађају једном у неколико столећа. Међу Бугарима Левски је још познат као апостол слободе у борби против петовековне османске владавине. Васил Левски је рођен 1837. године у Карлову, у подножју Старе планине. Био је монах, а затим ђакон, али убрзо је бацио монашку мантију да би обукао четничку униформу. Услед дугог искуства у емигрантским срединама бугарских револуционара, који су живели у Београду и Букурешту, Левски је дошао до закључка да чете, које се пребацују у поробљену Бугарску из суседних већ слободних земаља, нису у стању да изазову масовни устанак, а уз то дају велике жртве.

Апостол слободе је почео неуморно да гради мрежу револуционарних комитета у бугарским земљама. Неки од тих комитета наследили су искуства претходних тајних револуционарних организација, али Левски је успео да постигне масовне размере и око 1872. године на бугарским територијама је постојало више од 400 револуционарних комитета. „Ја сам посветио себе отаџбини да јој служим до смрти и да радим по народној вољи“, рекао је Левски. Његов самопрегор и енергија заразили су и богате и сиромашне, и неписмене и образоване. Три године након погибије Левског, и поред озбиљних удараца од стране отоманске власти, револуционарни комитети, које је он основао, организовали су Априлски устанак, највећи бугарски устанак против турске владавине, који је избио 20. априла 1876. године и који је, иако угушен у крви, имао широк међународни одјек, а послужио је и као претекст за Руско-турски рат од 1877. године.

Према проф. Митеву, идеје Левског о развоју нове Бугарске инспирисале су поколења Бугара после њега, а оне су и данас актуелне. На првом месту, то је његова идеја о демократској републици. Једино Левски је у таквом завршеном облику лансирао идеју о организацији слободне бугарске државе. На другом – идеја о једнакости свих пред законом, а на трећем – идеја о личној и народној слободи за све, независно од њихове етничке и верске припадности.

• Завети Левског су наша Библија

„Ти и ја живимо да умремо, он умире да би живео“ – ове пророчанске речи Тефик бега о Левском су се обистиниле. Ми, Бугари, чувамо и чуваћемо живо сећање на дела Левског и његову борбу за слободу.

„Вешање Васила Левског“ на стихове Христа Ботева изводи Дечји хор БНР, музику је написао Вјачеслав Новак

„Вешање Васила Левског“ је последње песничко дело Христа Ботева, које је објављено испод лика Васила Левског у „Зидном календару за 1876. годину“.

Вешање Васила Левског

(Превео са бугарског Зоран Вучић)

О, мајко моја, домовино мила,
зашто жално и тихо плачеш?
И ти, гавране, птицо проклета,
над чијим гробом стравично грачеш?

Ох, знам, знам, ти плачеш, мајко,
зато што ти си црна робиња,
зато што твој свети глас, мајко,
глас је беспомоћан, глас у пустињи.

Плачи! Тамо близу крај града Софије
видех где стоје црна вешала,
и твој, Бугарско, син једини
на њима виси у страшној силини.

Гавран граче грозно, злокобно,
по пољима пси и вукови завијају,
старци се богу моле предано,
а жене плачу, деца ридају.

Злу песму своју зима пева,
по том пољу вихори витлају,
и мраз, и зима, и плаче без наде,
у твоме срцу тугу свијају.

Уредила и превела: Албена Џерманова