Радио Бугарска између сећања и будућности

Дана 16. фебруара 2026. године Радио Бугарска слави 90 година од свог оснивања – девет деценија у којима је медиј прозор Бугарске у свет. Од првих емисија на кратким таласима до данашњих дигиталних платформи, Радио Бугарска остаје стална веза са Бугарима у иностранству и са свима онима који траже поуздане информације о нашој земљи, а могу их наћи на бугарском и још 10 језика – енглеском, руском, немачком, француском, шпанском, турском, српском, грчком, албанском и румунском. Поводом годишњице, разговарамо са главним уредником Радио Бугарске, Красимиром Мартиновим – о његовом професионалном путу, историјској мисији медија и његовој будућности.

Још као студент бугарске филологије Красимир Мартинов је 1998. године, почео да ради као сарадник у Радио Бугарској. Првобитно се бавио омладинским темама, али је почетком новог миленијума, након конкурса, постао новинар са пуним радним временом и поверен му је ресор  унутрашње и спољне политике – један од најодговорнијих ресора на Радију.

„У то време, Бугарска још није била чланица НАТО-а, преговори о чланству у ЕУ су били у почетној фази, сукоби у бившој Југославији су се настављали, водио се судски поступак против бугарских медицинских сестара и палестинског лекара у Либији, а 2003. године је почео рат у Ираку... Све ове теме су биле у мом фокусу као младог новинара“, рекао је Мартинов.

Према његовим речима, овај период био је права школа новинарства – време високих професионалних захтева, брзих реакција и озбиљне одговорности према слушаоцима у иностранству. Важну улогу у његовом развоју одиграли су и људи са којима је радио – уредници и директори, који су оставили трајан траг у историји Радио Бугарске.

Међу значајним пројектима у својој каријери, Мартинов истиче и рад у регионалном програму БНР „Радио Софија“, где је његов рад добио снажну друштвену димензију и често доводио до стварних промена у градском окружењу и у животима људи.

Данас Радио Бугарска постоји у потпуно другачијој средини. Свет је дигиталан, информације зачас обиђу свет, а публика има нове навике и очекивања. Према главном уреднику, прелазак на нове формате није ствар избора, већ нужности.

„Немамо избора – морамо да следимо дигиталне формате. Они допиру до много људи за веома кратко време, омогућавају да се садржај анализира и слуша изнова и изнова, а повратна веза са аудиторијумом је много бржа“, наводи Мартинов.

Упркос променама, главни циљни аудиторијум Радио Бугарске остаје исти. На првом месту, то су Бугари широм света – како историјске заједнице, тако и нови таласи емиграције. Веома значајан део аудиторијума чине и страни држављани, који се информишу о Бугарској на свом језику, захваљујући  раду 10 редакција на страним језицима, а међу њима су и бугарски држављани чији је матерњи језик турски, за које се свакодневно припрема и емитује у етеру посебан садржај.

Изградња веза са Бугарима у иностранству заснива се на дугогодишњем поверењу и партнерствима – са школама, културним центрима, црквеним заједницама и институцијама. Радио Бугарска се све више етаблира као медијски партнер међународних форума и иницијатива.

• У гостима гимназији „Свети Кирило и Методије“ у Димитровграду

„Упркос буџетским ограничењима, успевамо да будемо флексибилни и да подржавамо наше сународнике широм света градећи мостове – између њих и између њих и Бугарске“, нагласио је Мартинов.

Деведесет година након првог емитовања програма, који се чуо у различитим тачкама света, Радио Бугарска наставља да испуњава своју мисију – да представља нашу земљу поштено, професионално и на разумљивом језику. Како Красимир Мартинов сумира – ово је прича о Бугарској, испричана ван њених граница, од стране генерација новинара који верују у моћ речи и поверења.

• Занимљиве чињенице из историје РадиоБугарске

Превела: Албена Џерманова