Како вештачка интелигенција звучи природно на радију?

Вештачка интелигенција је алат, а не глас, подсећају нас УНЕСКО и Европска радиодифузна унија (ЕБУ) овогодишњом темом Светског дана радија. И ове године заредом БНР се придружује обележавању 13. фебруара репортажама и публикацијама на тему „Радио и вештачка интелигенција“.

„Више од две године на Националном радију активно радимо са алатима вештачке интелигенције“, каже Златко Желев из Дирекције за дигиталне програме нашег медија, у којој раде људи који у највећој мери користе могућности нових технологија, како би новинарски садржаји могли да допру до што ширег аудиторијума. Према његовим речима, главни алати који се користе на веб-сајту БНР су за претварање текста у звук, као и звука у видео, за обраду фотографија и видео-снимака. Златко „позајмљује“ свој глас вештачкој интелигенцији која чита вести на нашем веб-сајту.

Како се вештачка интелигенција обучава да звучи природно?

„Са много, много снимака – читао сам вести до лудила – каже Златко Желев, који има озбиљно професионално искуство у радио-етеру. – Са правим акцентима, правим скраћеницама, без нелогичних акцената… Затим вештачка интелигенција обрађује снимке“.

Да ли треба да бринемо да ће технологија заменити креативност на радију?

„Далеко сам од помисли да вештачка интелигенција може да замени креативност новинара. Истина је да она може да претражује све глобалне претраживаче, али не може да замени оно што сваки од аутора има као искуство, стицано годинама, укључујући и наш богат речник. Не може се без човека. Вештачка интелигенција може да буде алат, али не може да нас замени!“

Да ли велика употреба вештачке интелигенције у медијима поткопава поверење аудиторијума у новинарство, у медије, у радио? Да ли су вредности новинарства угрожене?

„Мислим да јесте. У Бугарској се врло мало говори о вештачкој интелигенцији – та тема као да не постоји за законодавце у нашој земљи. Верујем да Министарство културе, Министарство образовања и науке, Савет за електронске медије, као и већа медијска група уз учешће представника свих медија, морамо сести за сто и разговарати о стварима какве јесу. Постоји начин да се ово „мешање“ стави у неки оквир. Већ више од годину дана Европска комисија активно ради на овој теми. Чињеница је да постоје бриљантни алати. Има и оних за откривање лажних вести, фотографија, текстова. Међутим, постоје и застрашујући алати, који заиста могу да избришу рад колега – тачније колега који су само копи-пејстери. У том смислу, могу да поздравим Радио Бугарску – ја сам ваш фан. Имате дивне ауторе, који пишу јединствено. Ваши аутори причају приче о Бугарима и то на веома леп начин – уз пуно фотографија, пуно разговора, понекад и уз видео-снимке и ја то стварно поздрављам, јер осећај посетиоца сајта (слушаоца) треба да буде потпун – текст треба да дотакне његову душу, фотографије илуструју причу, а видео даје посве другачију врсту емоције.“

Шта је радио у доба вештачке интелигенције?

„Не бих желео да користим овај клише – магија. У Дирекцији за дигиталне програме радимо много различитих ствари, увек се трудимо да помогнемо свим колегама, који траже нашу помоћ. Желим да БНР буде острво поверења међу свим слушаоцима и читаоцима. Да буде примарни извор – да вести долазе од нас, што нам изгледа још увек недостаје. Овде раде истакнути новинари и уредници, који су током година радили бриљантне пројекте, истраге, интервјуе – да покажемо да је радио моћ.“

 

Превела: Албена Џерманова