Изложба у Софији представља преко 300 археолошких налаза из сезоне 2025.

Више од 300 артефаката са 31 локалитета у земљи може се погледати у Националном археолошком музеју у Софији до 7. јуна. Поводом Дана бугарске археологије, који смо обележили 14. фебруара, 19. годину заредом Национални археолошки институт са музејом (НАИМ) при Бугарској академији наука (БАН) и 19 других музеја у земљи приредили су традиционалну изложбу „Бугарска археологија“. Она приказује најзначајније резултате археолошких истраживања у 2025. години, а обухвата експонате од праисторије до касног средњег века.

Налази су из праисторијских хумки као што су Провадија и Јунаците, из античких градова Рацијарије, Ескуса, Димума и Хераклеје Синтика, преко средњовековних престоница Плиске, Трнова и Калиакре, али и са места непознатих широј јавности, повезаних са различитим спасилачким археолошким истраживањима.

„Простор је мање-више ограничен тако да изложба не може да представи све налазе“, рекао је на представљању изложбе доц. др Христо Попов, директор Националног археолошког института са музејом при БАН.

„Међу најзанимљивијим експонатима изложбе је стаклени ритон у облику рога изобиља, изузетно редак налаз, са добро очуваним остацима, који је и веома добро рестауриран, будући да није пронађен цео. Рекао бих да је то веома озбиљан изазов са тачке гледишта рестаурације. Али упркос кратким роковима посао је обављен и ритон се може се видети на изложби“, додао је доц. др Камен Бојаџијев.

Пронађен поред пећи за топљење гвожђа и близу римских жртвених јама, стаклени рог са подручја села Бласково, у околини Варне, представља реткост чак и за римски свет у Европи.

„Највероватније је из касног римског периода, када су почеле велике сеобе народа, напади Гота, али у сваком случају овај предмет је увезен у Тракију. До сада нисмо пронашли ни фрагмент стакленог ритона. То ме наводи на помисао да овај ритон највероватније потиче из радионица у Келну, који до краја 4. века, па и касније, остаје један од највећих центара производње стакла у западној Европи“, објаснила је за Радио Бугарску доц. др Гергана Кабакчијева.

Као археолог Националног археолошког института, доц. Гергана Кабакчијева систематски истражује римски лимес на бугарској обали Дунава. Током археолошке сезоне 2025, она и њен тим су наставили истраживање царске палате у римском насељу Улпија Ескулус, где је у лето 328. године цар Константин Велики одсео у главном граду Доње Дакије, како би отворио нови мост преко реке Дунав. Приликом истраживања  тврђаве Димум, на обали близу Белена, археолози су открили чудан предмет, за који се у почетку мислило да је пиштаљка од рога.

„Предњи део је обликован као глава крокодила. Годинама трагамо за именом војне јединице, која је била стационирана у овој древној тврђави на доњем Дунаву. Једину до сада информацију нам даје део печата, на којем су сачувана 3 слова – sol. Претпостављамо да је нека војна јединица дошла из топлијих крајева“, каже доц. Кабакчијева.

У 2025. години археолошко истраживање на подручју Националног археолошког и природног резервата Калијакра је потрајало два месеца. На стеновитом рту на обали Црног мора већ су откривени дефинитивни докази о сталном насељу које датира још из времена Првог бугарског царства, каже др Филип Петрунов. 

„Током ова два месеца сакупили смо преко 400 предмета од злата, сребра, бронзе и олова. Можда су најрепрезентативнији од њих део 19. изложбе ′Бугарска археологија’ Националног археолошког института. Међу њима морамо истаћи римску статуету Фортуне са рогом изобиља, материјале из доба Првог бугарског царства, прстење са пентаграмом и орлићем, као и две оловне ампуле коришћене за чување светог мира, које су доносили верници из светих земаља, као и материјале из 14. века. Од њих имамо прелеп медаљон са натписом, два комплета златних минђуша и дијадему од позлаћених бакарних плочица“, рекао је др Филип Петрунов.

Превела: Албена Џерманова