Ралф Петров: Немачка редакција Радио Бугарске заувек ће остати у мом срцу

Редакција програма на немачком језику Радио Бугарске може се похвалити историјом дугом 89 година – њена продукција на кратким таласима Радио Софије први пут је емитована већ далеке 1937. г. До 1941. г. емисије на немачком језику нису се разликовале по трајању од оних на француском, италијанском, енглеском и есперанту. Међутим, средином исте године почеле су да доминирају по дужини. По завршетку Другог светског рата, немачки језик је искључен из тадашњег Програма за иностранство, али не за дуго. Током година број преводилаца, уредника и водитеља у екипи редакције на немачком језику варира. Један од њих је био и новинар Ралф Петров, који се њеној екипи придружио 1987. г.

„Годину дана пре тога сам као студент немачке филологије на Софијском универзитету био на Хумболтовом универзитету у Берлину, у оквиру програма размене студената са немачким универзитетима. У студентском дому је било и других Бугара, међу којима и једна дама, која је већ сарађивала са немачком редакцијом националног радија Бугарске. Управо она ми је саветовала да се јавим редакцији програма на немачком језику при којој је основан омладински клуб,“ сећа се првих корака на радију наш саговорник. „По повратку у Бугарску, контактирао сам немачку редакцију и почео сам да једном месечно долазим у тај клуб где смо расправљали на различите теме на немачком језику. Годину дана касније, указала ми се прилика да водим вечерњи информативни блок, што је било и моје прво реално учешће у раду немачке редакције.“

Убрзо након тога је и званично постао део екипе уредништва програма на немачком језику.

Прошле су деценије откад је напустио посао на Радио Бугарској, али наш саговорник и данас памти програмску шему програма на немачком језику:

„Постојала су два блока, један од којих је био вечерњи информативни блок који је укључивао вести, политичке анализе, информације из области културе и туризма, народну музику. Иако су то биле године пре демократских преображаја у земљи  (1989), екипа редакције програма на немачком језику трудила се да не склизне у претерану пропаганду. На вратима уредништва писало је „Програм за ФРГ и Аустрију“. Идеја нам је била да западној Европи покажемо колико добро живимо у источном блоку. Међутим, оно што смо емитовали било је заиста занимљиво, с фокусом на историју, културу, музику Бугарске – ствари које људе више занимају од политике. Циљ нам је био да Бугарску, упркос поделама у Европи, представимо као једну занимљиву земљу.“

Његова опсесија да се информише о најновијим музичким трендовима главни је кривац да почне да слуша музичке емисије Томе Спространова и Јордана Георгијева – култних музичких уредника и водитеља, који су неколико деценија били препознатљиви гласови за слушаоце БНР.

„Од првог дана на послу, с нестрпљењем сам чекао прилику да се упознам са тим људима који су били моји апсолутни идоли. Имао сам среће што се поред нашег студија налазила кабина у којој су пребацивали музику са грамофонских плоча на траке.“

Ралф је међу бугарским новинарима на музичком форуму у Источном Берлину 1989. г, што му је отворило неслућене могућности за даљи развој. Следеће године позван је на други, сличан сајам у Келну где је требало да говори о ауторским правима у источној Европи. Тамо је, међутим, случајно наишао на штанд издавача чувеног музичког часописа PopCorn:

„Представио сам се и оставио визит карту. После неколико месеци су ме назвали и рекли да су заинтересовани за сарадњу, која је почела 1992. г, када сам одлучио да напустим радио и упловим у приватне воде. Заједно с колегом Радославом Диковим и друговима из младости покренули смо часопис, који нам је омогућио да наставимо контакте с радиом јер смо ми писали углавном о музици, због чега смо били чести гости музичких радио-емисија.“

Часопис је излазио све до 1997. г, када је након неког времена проведеног на Бугарској националној телевизији Ралф одлучио да промени тематику – придружио се екипи једног од најпопуларнијих ауто магазина на свету, који се издаје и у Бугарској.

Са становишта искуства које је стекао, његов савет младима је:

„Медији уче дисциплини, радозналости и подстичу интересовање за свет који нас окружује. Младима је тренутно заиста тешко, али ако човек успе да открије позитивне стране тога да је окружен истомишљеницима и добрим колегама, мислим да су медији једно веома пријатно место. Радију и екипи редакције програма на немачком језику, која ће заувек остати у мом срцу, желим успех,“ рекао је Ралф Петров.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова