Џумали и дервиши истеривали зло и болести у Пазарџишком крају

Становници села Калугерово и Лесичово, у околини Пазарџика (око 90 километара јужно од Софије) са посебним нестрпљењем ишчекују дан када се тражи и даје опроштај – празник Беле покладе, који се обележава у недељу пред почетак Васкршњег поста, јер се код њих он поклапа са једним другим празником, везаним за традицију маскарадних игара.

У селу Калугерово тај дан је још познат као Џумаловдан, а у селу Лесичово – као Дервишовдан, али циљ је исти – одагнати зле силе, болести и лоше мисли и привући благостање и здравље током целе године. Празник је живи пример синкретизма у бугарском фолклору, где је хришћански календар испреплетен са архаичним аграрно-магијским праксама.

На почетку жене изводе реконструкцију обичаја на Беле покладе и играју кола, а затим према старој традицији, мушкарци (али данас већ жене па и деца) кукери – џумали у Калугерову и дервиши, у пратњи црних „арапа“, у Лесичову, одевени у традиционалне ношње или дугодлаке козје коже, са прикаченим за појасеве и костиме бакреним звонима, излазе на сеоски трг и играјући стварају велику буку, да би истерали зло и болести. Најсрећнији су најмлађи учесници – деца.

У рукама џумали и дервиши носе дрвене сабље, зване „калачке“, којима у шали тапкају неке од окупљених људи – мушкарце за здравље, а жене за плодност.

Сваке године пре празника, коже се ритуално перу у реци како би се испрала сва негативна енергија, која се на њима задржала током протекле године.  

Истраживачи се још увек споре око корена овог народног празника, али једно је сигурно – бука и весеље окупљају заједницу како би обележили прелазак из зиме у пролеће, које доноси нови почетак, са надом у здравље и плодност.

Превела: Албена Џерманова