„Звезда морнара“ – песма о љубави

Композитор Георги Генков (1929-2010) је међу нашим најистакнутијим и најзначајнијим уметницима у области позоришне и филмске музике друге половине 20. века. Он је аутор прелепих песама, створио је музику за стотине представа и филмова, добитник је многих награда са престижних фестивала. Велика креативна страст композитора је филм. Пре око две деценије, у интервјуу за лист „Култура“, рекао је: „Када се снима филм, људи у екипи постају нешто попут породице. Само снимање филма стално држи екипу у стању креативног узбуђења. А то се не дешава ни у једној другој уметничкој форми.“ Генков је створио музику за 52 играна филма, 120 анимираних и 26 кратких филмова, као и за 18 телевизијских представа.

„Његов стил је увек препознатљив“,  каже композиторова супруга, редитељка Бистра Атанасова и додаје да га је лако препознати по „изврсном смислу за хумор, суптилној иронији и нежној, деликатној поетици“. Према речима проф. Атанасове, ова музика је порука чулима осетљиве особе.

Нежност, деликатност и осетљивост биле су најкарактеристичније особине и самог Георгија Генкова, који је са великом скромношћу причао о себи: „Наследио сам своју не баш велику музикалност од моје мајке, која је  цело своје детињство провела у Бечу, где је учила клавир... Затим је дипломирала на Конзерваторијуму у Прагу. Онда се удала, родила троје деце, посветила се искључиво породици, али до краја свог живота много је туговала што је само домаћица. Ја сам и то наследио од ње – током мог детињства пратио ме осећај меланхолије...“.

Списатељица Рада Москова, његова блиска пријатељица, је једном приликом испричала: „Живео је у Лозенецу, у старој кући, у којој је био огроман клавир, а друштво му је правило неколико мачака. Било је то наслеђе од његове мајке… Од ње је наследио и плави поглед и тиху меланхолију која се осећа у његовим мелодијама. У њима сам пронашла светлу носталгију и плавооку дружељубивост!...“

Тиха меланхолија осећа се и у бисеру бугарске музике, који данас представљамо – песми „Звезда морнара“ Георгија Генкова, на стихове бугарског песника, драматурга и преводиоца Ивана Теофилова (још једног веома блиског пријатеља композитора). Она је део саундтрека за филм „Виза за океан“ из 1975. године, који је снимила Лада Бојаџијева (1927 - 1988) – прва жена редитељка у бугарској документарној кинематографији. Лада Бојаџијева је 1972. и 1974. године самостално режирала два играна филма – „Ветар путовања“ и „Виза за океан“. Овај други филм је  романтична драма, која описује судбину двоје људи – дугогодишњег морнара и његове жене, која га чека на обали у Лагосу (Нигерија).

Независна и амбициозна супруга јунака не жели да живи у сталном ишчекивању. Њихов сусрет открива недоречене мисли и противречности нагомилане током година. Али обоје остају верни себи: он – својој везаности за поморску професију, она – својој тежњи ка срећи, у којој нема места за компромис. Љубав одлази. Морнари су поново на путу. Пева се песма о љубави, која сија у океану попут звезде водиље. Изводи је незаборавни глумац Асен Кисимов.

Песма о звезди морнара има две верзије – уз пратњу оркестра:

и уз гитарску пратњу Божана Хаџијева:

Превела: Албена Џерманова