На Благовести враћају се кукавице и ласте и носе добру вест

Благовести су један од највећих црквених празника који се обележава тачно девет месеци пре Рођења Христовог. У нашем народу он је познат као Благовец. Зна се да је управо на тај дан Архангел Гаврило донео благу вест девици Марији да ће родити Сина Божијег – Спаситеља света.

У марту месецу изводи се ритуално чишћење куће и штале. У очекивању пролећних празника већ првог дана марта изводили су се ритуали везани за буђење природе за нови почетак. Према народном веровању, на Благовести се из топлих крајева враћају кукавице и ласте и носе добру вест – најављују крај зиме и почетак пролећа.

На Благовести змије излазе из својих зимских скровишта. С краја света долазе виле које су добре све док их неко не наљути, чак помажу људима у невољи. Враћају се и друга натприродна бића која могу да напакосте људима и нанесу штету природи.

Чишћење куће и паљење ватре неизоставни су део народног празника Благовести. У рано јутро домаћица би помела двориште, сакупила ђубре на једно место и запалила га. Запаљену ватру прескакали су за здравље. 

Веровало се такође да обредно обилажење дворишта и куће штити од уједа змија. Обичај је био да жене и деца дижу галаму лупајући у металне предмете и понављају „Бежите змије и гуштери! Благовец стиже!“. У неким местима змије терају запаљеним крпама, а другде су их протеривали речима: „Бежите змије и гуштери! Роде стижу!“. Народ верује да и најопаснија змија неће напасти роду. Причало се чак да змија може да победи снажног орла, али роду никада.

Некада су се на Благовести девојке окупљале и ишле од куће до куће певајући пригодне песме. У њима је главни јунак била кукавица – певало се о томе какве је вести она доносила – на пример, да су стигле виле, да ће се нека цура ускоро удати...

Према једној легенди, на Благовести се изнад закопаног блага диже плави дим. Било је неких шаљивџија које су палиле сламу, одозго стављале кош услед чега је пламен постајао плави. Тако су оне намамљивале трагаче за златом, који су се након дугог копања малаксали враћали празних руку, а потом су их у кафани сви исмејавали.

Веровало се да ко на Благовести чује кукавицу да кука, а сит је и има у џепу бар један новчић, током целе године неће бити гладан, а новчаник ће му бити пун. Ако је човек гладан, болестан или без пара, кад чује кукавицу мора пљескати рукама док је не протера.

Превод: Албена Џерманова