Очекује се да ће тројица бугарских католика бити беатификована

Очекује се да ће папа Лав XVI беатификовати тројицу бугарских католичких свештеника који су за време атеистичког комунистичког режима сачували своју веру у Христа, али не и своје животе. Тако ће они заузети место поред Евгенија Босилкова, Камена Вичева, Павла Џиџова и Јосафата Шишкова, који су 1952. године одбили да потпишу записнике у ​​исфабрикованом процесу против њих и стрељани су у дворишту Централног затвора у Софији. Мученици за веру су први, који су проливањем своје крви сведочили о васкрсењу Христовом.

Нова власт после комунистичког преврата 9. септембра 1944. године, започела је репресије против Католичке цркве атеистичком пропагандом, након чега су уследиле забрана јавних догађаја и конфискација имовине, затворени су колеџи и болнице.

„Паралелно са тим, свештеници су били под надзором службе државне безбедности, а 1946-1947. године скоро сваки од њих је већ имао досије“, каже отац Паоло Кортези, парохијски свештеник у Белену и наставља: „Најтеже репресије догодиле су се 1951. и 1952. године, када је ухапшена већина католичких свештеника – укључујући владике и неке монахиње, а у Палати правде у Софији изречене су смртне пресуде бискупу Босилкову, који је касније проглашен блаженим, и пловдивским свештеницима Павлу, Камену и Јосафату. Остали су осуђени на затворске казне или послати у логоре, а последњи од њих су пуштени на слободу 1967. године након издржавања 15-годишње казне затвора. До промена, католици су остали под надзором служби и живели су готово у катакомбама. Идеја власти била је да они нестану из Бугарске.“

Тридесеттрогодишњи Флавијан Манкин доживљава окрутност бешћутних слугу режима. Он је најмлађи од тројице свештеника, за које се католици у нашој земљи надају да ће бити беатификовани.

„Отац Флавијан Манкин је 1944. године заробљен од стране партизана. Као парохијски свештеник у свом родном граду Раковском, бринуо се о деци, служио мисе и клонио се политике. Овај млади и пун живота човек из Капуцинског реда је једног дана исечен на комаде секиром, а његово тело је бачено у реку Стрјаму. Са њим су убијена и два верника, који су такође мученици, јер су покушали да заштите свог свештеника“, прича Паоло Кортези.

Други мученик за хришћанску веру био је бискуп Иван Романов. Подвргнут бројним мучењима, умро је у затвору, где је издржавао 12-годишњу казну за шпијунажу.

„Монсињор Иван Романов, рођен у селу Дуванлији, је у својим младим годинама постао дворски капелан цара Фердинанда и радио је у његовом дому, укључујући и након његове абдикације и одласка из Бугарске, све до 1941. године. На почетку Другог светског рата, папа га је поставио за софијско-пловдивског бискупа, а 1944. године почео је да доживљава репресије власти против Католичке цркве. У лето 1952. године је ухапшен, а неколико месеци касније, у 73. години живота, преминуо је у затвору у Шумену“, прича отац Паоло.

Трећи бугарски свештеник који ће вероватно бити беатифициран јесте Фортунат Бакалски. Био је један од велике групе католика ухапшених и мучених 1952. године. Умро је у затвору у Софији у 36. години живота.

„Отац Фортунат Бакалски, такође рођен у околини Раковског, био је неколико година парохијанин у софијској катедрали Светог Јосифа и истовремено – уредник католичког часописа „Истина“. Изјаснио се против нове власти, истичући немогућност свештеника да прихвати атеизам и критикујући ограничења наметнута Католичкој цркви и протеривање страних свештеника. И док су други остали кротки и понизни као јагње што га воде на клање, Фортунат Бакалски је гласно износио  свој став.“

Очекује се да ће процес беатификације тројице мученика, који се првенствено састоји од прикупљања информација и докумената о њиховом животу и светом делу, бити завршен у року од две године. Међутим, какав ће бити допринос овог чина ауторитету и раду Католичке цркве у Бугарској – као пример посвећености и непоколебљивости у тешким временима?

„Они су пример кротких, смерних, вредних људи који су волели своју домовину, радили на васпитању младих и служили свима. Били су и добри, поштени и паметни Бугари и нека се њихови сународници радују што је у оним мрачним временима било појединаца који су без насиља, без употребе лоших речи, радили до последњег тренутка за добро народа. Ови истински Бугари су жртва репресалија и нека свима нама буду инспирација да радимо за добробит друштва“, одговара Паоло Кортези.

Отац Паоло се нада да ће једног дана бити сведок канонизације првог бугарског католичког свеца. Он је свима, не само католицима у Бугарској, пожелео да се упознају са животом жртава оних мрачних времена и да од њих црпе снагу како би били добри грађани и добри верници.

• Паоло Кортези о Блаженом Евгенију Босилкову и другим католичким народним будитељима

Превела: Албена Џерманова