Михаил Динчев и његова „скандинавска сензација“ оркестар „Леле леле“

Заволиш своју домовину када је упознаш! Тражиш је када је напустиш! Такви закључци су у основи професионалног пута човека из Видина са тамбуром, који је бугарски фолклор претворио у шведску сензацију. Он је Михаил Динчев – музичар, извођач и педагог. Рођен је у Видину (северозападна Бугарска), у породици наставнице енглеског језика и инжењера, али он се определио за музику. Са 7 година почео је да свира на гитари у локалној музичкој школи, музика је постала његова страст.  Године 1992, са 17 година, отишао је у Шведску да би учио језике и са надом да ће пронаћи свој пут до музике. Тако је и било – почео је да студира џез и поп музику у Финској, затим ритмику на Краљевском музичком колеџу у Стокхолму, у Шведској. Оставио је гитару и открио тамбуру, на којој и дан данас свира.

„Нормално, на свом путу човек открива различите ствари. Тражи форуме на којима може да упозна добре музичаре, како би се могао развијати заједно са њима. И тако, нашавши се у Шведској на месту које ми је било најпривлачније за студирање музике – Краљевској академији, упознао сам и своје колеге из прве поставе оркестра ’Леле леле′, који сам основао 2003. године. У Пловдив сам отишао 2005-2006. године, када сам већ заиста желео да се посветим бугарском фолклору. Похађао сам специјалистичке студије на Академији музичке, плесне и ликовне уметности „Проф. Асен Дијамандијев“ у граду. Била је то невероватна година за мене, јер сам заиста живео са бугарском народном музиком – певао сам и свирао по цео дан и ноћ, и то је био кључни период за мој будући развој у овом жанру“, каже Михаил Динчев.

Иако Михаил не потиче из музичарске породице, бугарски фолклор га је увек „окруживао“. „Када сам био дете, музика је била свуда око мене“, сећа се он. А када је напустио домовину, испоставило се да је управо народна музика та танка нит, која га повезује са домом.

„Све је повезано са мојим одласком у иностранство и потребом за одржавањем везе са земљом у којој сам рођен и са својим коренима. Поново желим да кажем да ма где се човек налазио, не може побећи од онога што носи и шта јесте – барем је за мене тако.“

Чак и данас, иако је стекао академско образовање, Динчев за себе каже да је самоуки музичар. Пре 23 године створио је оркестар „Леле леле“, који је у почетку експериментисао са традиционалним бугарским фолклором и индијском музиком. Током година, тражили су звук ближи Балкану. Музичари различитих националности и интересовања долазили су и одлазили из бенда, али су емоција и расположење које је њихова музика стварала код публике остали.

Пре сваког наступа оркестра Михаил Динчев организује пратеће радионице за публику да би је упознао са другачијом културом – присутнима показује кораке народних игара и упознаје их са карактеристичним инструментима и мелодијама са Балкана.  

Тако су, неприметно, Бугарин и његови истомишљеници претворили оркестар „Леле леле“ у „скандинавску сензацију“, како их је сам Горан Бреговић назвао након једног заједничког наступа.

Након више од седам година од последњег гостовања у нашој земљи,  сензација из Шведске се вратила у домовину свог оснивача. Оркестар „Леле леле“ ће после концерта 17. марта у Бургасу, 19. марта одржати концерт и у Софији – у Sofia Live Club-у. Музичари су у Бугарској на позив продуцента Георгија Тошева и део су првог издања „Балканског џем сешна“, који се реализује уз подршку Механизма за опоравак и отпорност ЕУ.  Захваљујући европском финансирању улаз за све концерте је слободан до попуњавања места. На сцени, поред Михаила Динчева, који ће свирати на тамбури, певати и играти, биће Кај Сундквист – кларинет, Џон Рунефелт – хармоника, Стијан Гримстад – туба и Моа Данијелсон – тапан.  Учествоваће и неколико веома посебних бугарских гостујућих музичара, које Динчев назива „пријатељима“.  

Веома узбуђен Михаил Динчев се захвалио свима који су помогли да се овај „Балкански џем сешн“ одржи у нашој домовини.

„Једноставно без бугарске културе и бугарске музике, не би било ′Леле леле′ из Шведске. Ово је невероватна шанса! Захвалан сам на овој прилици, захвалан сам што смо поново у Бугарској. Наша идеја је да допремо до што шире публике, тако да су сви добродошли!“.

Превела: Албена Џерманова