„Листала гора“ – фолклорно ремек-дело из пиринског краја

Бугарска је мала земља, али се ми Бугари поносимо нашим изузетно богатим фолклором, који носи мудрост нације и преноси је кроз генерације. Бугарска је подељена на седам музичко-фолклорних подручја: Пиринско, Родопско, Тракијско, Шопско, Северњачко, Добруџанско и Странџанско, и свако од њих има јединствене карактеристике и специфичности.

Најмање фолклорно подручје је Пиринско, у југозападном делу земље. Препознатљиво је првенствено по двогласном певању, али постоје и многи једногласни примери, који имају заједничке мотиве са песмама из целе Бугарске. У пиринском крају су широко распрострањене теме везане за ослободилачке борбе нашег народа, а једна од најпопуларнијих песама са сличним сижеом је лирска „Листала гора“, у којој се класични мотив из фолклора – листање шуме, повезује са саможртвовањем и патњом младог борца за слободу. Она је инспирисала велике бугарске композиторе попут Добрија Христова и Панча Владигерова за њихове ауторске хорске и соло верзије песме.

„Листала гора“ се нашла на репертоару познатих певача из пиринског краја попут Руске Стоименове и Илије Аргирова, а изводе је и еминентни интерпретатори из других фолклорних подручја. Један од најупечатљивијих примера је чувени Грујчо Дочев, рођен у Харманлију (јужна Бугарска), који је деценијама био певач, играч и тапанџија ансамбла „Филип Кутев“. У верзији Грујча Дочева – представника тракијског фолклорног подручја, испод јединог дрвета у целој шуми које не листа, лежи јунак са девет љутих рана од сачмарице, али десета – од ножа, највише га боли, од ње ће умрети.  

Најпопуларнија верзија песме „Листала гора“ јесте амблематична хорска обрада познатог композитора, диригента, научника и јавног радника – проф. Кирила Стефанова. Он је рођен 1933. године у Благоевграду. Као дете свирао је на виолини, а 1956. године дипломирао је са одличним успехом на Конзерваторијуму у Софији (данашњој Националној музичкој академији „Проф. Панчо Владигеров“), на одсеку за хорско дириговање и одмах је именован за главног уметничког директора и диригента хора Државног ансамбла народних песама и игара „Пирин“, који је две године раније основан у његовом родном граду. Са овим ансамблом Кирил Стефанов је одржао преко 6.000 концерата у више од 50 земаља на свим  континентима. Публика броји преко 6 милиона гледалаца и слушалаца, а одушевљене критике о њиховим наступима објављене су у Енглеској, Италији, Немачкој, Русији, Либану, Тунису, САД, Аргентини, Аустралији, Јапану, Индији...

Кирил Стефанов предаје хорско дириговање на Музичкој академији у Софији и Југозападном универзитету „Неофит Рилски“ у Благоевграду. Његово стваралаштво је разноврсно. Написао је ауторске песме за разне вокалне ансамбле, укључујући преко 750 обрада за народни хор; комаде за оркестар; велике свите по народним мотивима за хор, оркестар и играчки ансамбл; обраде народних песама за солисте и оркестар; позоришну музику. Он је уметник који је увео мултижанровски спектакл као облик представљања бугарског фолклора публици.

У предговору збирке „Народне песме из пиринског краја“, коју је саставио, Кирил Стефанов ускликује: „Песме Пирина! Зар нису оне жива ватра из вечно живе народне душе!“.

У извођењу Ансамбла „Пирин“ послушајте бисер бугарске музике из пиринског краја „Листала гора“, у обради Кирила Стефанова. 

Превела: Албена Џерманова