Масовна миграција младих Бугара из Западних покрајина се наставља

На алармантне податке о демографској катастрофи Бугара у Западним покрајинама подсетио је председник Културно-информативног центра у Босилеграду (КИЦ – Босилеград), Иван Николов, током представљања зборника „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“. Према подацима Републичког завода за статистику Србије, у 2011. години у земљи је живело 18.543 Бугара, док се на попису становништва 2022. године као Бугари изјаснило 12.918 људи. Још алармантније је то што ће се, према прогнозама Завода за статистику, у наредне две деценије њихов број још смањивати.

Дана 8. новембра 2024. године одржана је специјална научна конференција, са фокусом на процесе, који погађају бугарску етничку заједницу у Србији. Тада су представљена 24 извештаја који су сада објављени у зборнику, чије је званично представљање било 19. марта у Софији. Реч је о заједничком издању Института за историјска истраживања Бугарске академије наука и Научног института „Западне покрајине“.

Прошло је више од годину и по дана од конференције 2024. године. Да ли се нешто променило у ситуацији у Западним покрајинама?

„Процеси се настављају у истом смеру. Бугарска мањина се топи. Млади људи се масовно селе у Софију не само вођени жељом да стекну боље образовање, да нађу бољи посао и да се остваре. Одлазећи у Бугарску, већина њих се не враћа. Данас њихов једини сан је да се упишу на универзитет, да дипломирају и да се трајно настане у Бугарској. Видимо и процесе стицања бугарског држављанства, процедуре за низ других ствари. У Србији нема простора за остварење. Да би се овај процес зауставио, потребна су озбиљна улагања. Требало је да дође нека компанија да овде послује и понуди посао овом становништву од којег би оно живео. Нажалост, или она није дошла или јој није био дозвољено да то уради. Тако да је и ова нада умрла“ – рекао је за Радио Бугарску Иван Николов, Бугарин из Босилеграда.

Јавни радник из Босилеграда не верује да би српске власти пристале на стварање посебног режима за становништво у пограничној зони са обе стране границе, који би бугарском становништву у Србији омогућио такозвану дневну емиграцију на рад у Бугарску. Према речима Ивана Николова, такво решење делимично функционише у Цариборду, али не решава проблеме са недостатком посла у Босилеграду.

„Овај процес постоји у Цариброду и он је стихијски, без икаквих договора. Бугарска једноставно нуди посао, нуди боље плате. Географија тамо решава цео проблем, јер је Цариброд 20-30 километара ближе Софији. Једини проблем је што у летњим месецима, када је велика гужва на граничном прелазу Калотина, људи морају да чекају по неколико сати да би прешли границу. Мислим да има око неколико стотина људи из Цариброда који иду на посао у Бугарску и враћају се увече. Упркос свему тамо је ситуација ипак боља. Али наш проблем у Босилеграду је то што нама најближи бугарски град – Ћустендил, нема шта да понуди. Нема посла, а у последње време примећујем да се многи радно способни становници Босилеграда селе у Софију да траже посао.“

Иван Николов додаје да чак и за оне Бугаре из Западних покрајина, који желе да привремено раде у Бугарској, бугарска страна ствара административне препреке приликом издавања личних карата за привремени боравак, као и у вези са другим захтевима, па се услед тога формира црно тржиште за пријављивање адресе.

„Не верујем у могућност да се са Србијом, таквом каквом је она данас, договори нешто конкретно у корист бугарске мањине, јер се у Бугарској и Србији говоре 'два различита језика'. Овде бугарски политичари се служе европском реториком, али када оду у Београд, Срби или ћуте или се служе реториком с краја 19. и почетка 20. века. То су два различита погледа на свет која се не могу разумети. И друго, шта год Бугарска да понуди у корист бугарске мањине, ми смо и даље на туђој територији и Бугарска може да учини само оно што јој Србија дозволи“, каже доајен бугарске заједнице у Босилеграду.

„У Западним покрајинама незапосленост је веома висока, квалитет здравствених услуга је низак“,  рекао је на представљању зборника Јордан Прванов, шеф Генералне дирекције за европске послове Министарства спољних послова. „Тема је кључна за Бугарску и има директне везе са спровођењем Копенхашких критеријума за приступање Србије ЕУ“, истакао је још дипломата и прецизирао да је тежња Министарства да допринесе срећи Бугара у Западним покрајинама.

Прочитајте још:

• Елегија о Западним покрајинама претвара се у реквијем

Уредила и превела: Албена Џерманова