„Да л' си лала, да л' си зумбул“ и златни глас Добруџе – Верка Сидерова

Од давнина је историјско-географски регион Добруџа познат по богатој и плодној земљи. Није случајно што његов бугарски део називамо „житницом  Бугарске“. Богат и разнолик је и фолклор овог краја. Обиље разноврсних мелодија и текстова резултат је миграције становника из других региона, посебно из Тракије. Неки стручњаци химном региона сматрају песму „Мило ми је, нано“ у којој се пева: „Лепо је, нано, у равној Добруџи“.  Међутим, прави симбол добруџанског фолклора за целу Бугарску је лирска песма у којој је млади челебија заспао и није видео припрему раскошног прела. Прво су поред њега прошла три овчара, носећи јагње, вино и кавал, да би угостила и забављала госте, а за њима – три лепе девојке, од којих је прва носила аршин беле свиле, друга – преслицу, за предење, а трећа – ђерђеф, за везење. Песма насловљена по дивном рефрену „Да л' си лала, да л' си зумбул, да л' си ружа“ у јединственом извођењу велике Верке Сидерове један је од бисера бугарске музике.

Свако воли свој родни крај и то је сасвим природно“, обраћа се Верка Сидерова својим обожаваоцима и наводи да је народна песма прати кроз цео живот и наглашава: „Одгојена сам песмом, моја мајка је све време певала...“

Присуство Верке Сидерове у бугарској култури је толико снажно да се осећа и данас. Аристократкиња међу нашим народним певачима, која је задивљавала достојанством и добронамерношћу, преминула је 2. јула 2025. године, у 99. години живота. Рођена у Добричу, заљубљена у свој родни крај, Сидерова је певачица која је фолклору из добруџанског краја дала посебан сјај. „Добруџа – мирис топлог хлеба. Добруџа – мој завичај. Одрасла сам на њеној земљи, са њеним тугама и радостима, са њеним традицијама, играма и песмама“ – пише она у својој аутобиографској књизи, у којој има на десетине страница посвећених њеном завичају.

Сидерова је више пута говорила да је све песме из свог репертоара чула код куће – од баке, мајке и тетки. Њена омиљена песма била је „Године, године, тешке године“, али је у неколико интервјуа рекла да је песма, која се сматра „њеним пасошем“, „Лала“: „Када кажу ′Лала’, кажу Верка Сидерова, када кажу Верка Сидерова, кажу ′Лала’ ... Ту песму знам од баке Елене“. Управо са овом песмом, која се у њеној породици преносила с генерације на генерацију, Филип Кутев је први пут чуо певачицу и остао је без даха. Она јој је отворила пут до Државног фолклорног ансамбла и великих светских сцена.

Хорска верзија Кутева је међу ремек-делима овог жанра. Али у обради Красимира Кјуркчијског и извођењу Верке Сидерове  „Да л' си лала, да л' си зумбул“ остаје један од амблема Бугарске.

Превела: Албена Џерманова