„Лазаре, да ли ти је драго...“

Осам дана пре Ускрса, а уочи празника Цвети, у Бугарској се прославља Лазарева  субота или Врбица – дан када се слави буђење природе, младост и нови почетак.

„Лазаре, да ли ти је драго што пролеће весело стиже?“ – питају митског Лазара у неким народним песмама које се изводе на празник. Описује се и долазак пролећа, „када све ниче, зелени се и цвеће процвета“. У песми Галине Дурмушлијске су процвали „ружа црвена и љубичасти јоргован“. А млада невеста седи под јоргованом и плете венац од белих и црвених ружа да њиме своје дете окити.

Лазарице – женске обредне поворке које на Лазареву суботу обилазе село, играју и певају лазаричке песме, представљајуобичај који је од огромног значаја за социјализацију младих девојака. Сматра се да се девојка која није била лазарица неће удати. Осим тога, може да је украде змај и да се њоме ожени. Поворке обилазе цело село, од куће до куће. Верује се да лазарице свима носе здравље и добробит.

Девојке уче обредне песме од својих старијих другарица које су већ учествовале у поворкама и раде то на средопосну среду. У појединим текстовима присутне су и поруке самим лазарицама: „Оди, оди, Лазаре. Идуће године опет дођи. Ако ме међ невестама нађеш, лутку ћу ти донети“. Девојке обећавају Лазару и богатије дарове, ако их наредне године затекне са дететом на рукама.

Постоје лазаричке песме за сваког члана породице, за припаднике различитих занимања и заната. Оне опевају и башту и ружу под коју су девојке ставиле котлић с прстењем за гатање на Цвети.

А ако у кући живи девојка, песмом јој поручују да се ускоро уда.

„Рекли су ми, Лазаре, да овде живи девојка лепотица. Нек изађе, да видимо да ли је верена, ако није верићемо је на Ускрс шареним јајем, а удаћемо је на Ђурђевдан шареним јагањцем.“

На Лазареву суботу домаћице даривају девојке необојеним јајима и новцем. Оне би касније паре поделиле међу собом, а јаја би ишарале за Ускрс.

Обишавши село, лазарице се обавезно враћају одакле су кренуле и тако затварају симболичан круг. И све време певају те играју, и сваком пролазнику песмом се обраћају.

Чим дође вече договарају се где ће се окупити наредног дана, на Цвети, да наставе са пролећним ритуалима.

Превод: Александра Ливен