Гергана Хрисчева и подкаст БНР који пружа поуздане здравствене информације

Здравље је тема која се тиче свакога од нас – од пацијента до лекара, од родитеља до активних грађана који настоје да живи здравије. У Бугарској, где су нивои спречиве смртности и недостатак медицинских стручњака и даље алармантни, разговор о здрављу и превенцији није само потребан, он је неопходан.

Са више од 200 епизода и готово 500 гостију – лекара, научника, стручњака, пацијената и представника пацијентских организација – подкаст „У центру система“ Бугарског националног радија постао је један од најзначајнијих формата здравственог новинарства у земљи. Његов аутор и водитељ је новинарка Гергана Хрисчева, здравствени репортер са више од 22 године искуства у програму „Хоризонт“ БНР-а и ауторка неколико специјализованих емисија посвећених медицини.

„Идеја овог подкаста је да понуди тематске разговоре о здрављу са поузданим информацијама које долазе од признатих медицинских стручњака, а све у корист друштва. Управо у области здравства можда највише круже митови, легенде, спекулације и лажне вести. Циљ је да бугарско друштво има алтернативу – место где може да пронађе тачне и проверене информације, уз све релевантне углове гледања. Када је тема посвећена одређеној болести, а не укључује конкретан случај пацијента, трудим се да позовем најпризнатије стручњаке и да проверим да ли уживају поверење самих пацијената.“

Подкаст „У центру система“ добитник је неколико престижних признања, а у јануару ове године Гергани Хрисчевој припала је и годишња награда за радијско новинарство „Сирак Скитник“ БНР-а.

Годинама је Хрисчева на форумима и конференцијама слушала како је „пацијент у центру система“ – фразу која је постала готово празна флоскула. Управо ту идеју она је решила да претвори у стварност, стављајући човека у средиште приче – кроз његова искуства и теме које се тичу свакодневног живота. „Подкаст је одавно превазишао првобитну замисао и данас обухвата десетине различитих области медицине“, каже Хрисчева.

Бугарска је и даље међу земљама Европске уније са највишом стопом спречиве смртности. Зашто је наша земља и даље на врху ове мрачне статистике?

„Подаци показују да је Бугарска заиста међу водећим земљама по смртности и оболевању од кардиоваскуларних болести, а одмах затим и од онколошких. Бугари врло ревносно траже своја права, увек мисле да треба да потраже прво, друго и треће мишљење, али у болницу одлазе прекасно. Управо ту лежи разлог високе смртности код свих ових болести – касно обраћање лекару. То је последица нашег менталитета, у коме здравље не стављамо на прво место. Бугари се не хране толико здраво као други, олако верују разним интернет спекулацијама о исхрани, а уз то се веома мало баве спортом. Масовни спорт, гојазност, стрес и депресија – све је то међусобно повезано.“

Зашто Бугари медицинску помоћ траже прекасно? „Превенција у Бугарској постоји, али је ми не користимо“, каже са дозом горчине Гергана Хрисчева.

„Усудићу се да кажем да ми имамо све врсте превентивних прегледа које покрива здравствено осигурање – бесплатно – и који би нам помогли да останемо здрави, ако бисмо их обављали у прописаним интервалима. Последњих година уведени су веома добри скрининг прегледи за рак простате код мушкараца, као и мамографија код жена. Уведено је и ‘Е-здравље’. То је електронски картон пацијента који свако може да има на свом телефону и који стално може да вас подсећа шта вас очекује и шта је до сада урађено.“

Један од најозбиљнијих проблема бугарског здравственог система је и све израженији недостатак медицинских кадрова.

„По броју лекара на број становника имамо довољно доктора. Проблем је у броју медицинских сестара, који из године у годину опада“, објашњава Хрисчева. „Тренутно их је око 22.000, а потребно нам је два до три пута више како једна сестра не би бринула о више од пет пацијената. Често се дешава да мора да брине о 15 или 20 болесника. На пример, у болници за хематологију у Софији недостају клинички лаборанти. То су људи који обрађују узорке после биопсије и имају важну улогу у утврђивању врсте тумора. Један лаборант тамо обради огроман број узорака. Јасно је да премор може довести до озбиљне грешке. Недостају и болничари, као и читав помоћни кадар – пре свега због ниских плата и тешких услова рада.“

Ипак, Хрисчева уочава и охрабрујуће помаке.

„Лекари који су последњих 10–15 година радили у иностранству почели су да се враћају у Бугарску. Реч је о врхунским специјалистима – гастроентеролозима, уролозима, васкуларним хирурзима. Разлог је и то што Бугарска данас има медицинску опрему на светском нивоу, болнице су све модерније, а и зараде су, у односу на обим посла, постале пристојне.“

Међу најслушанијим темама подкаста „У центру система“ налазе се оне посвећене деменцији, метаболичком синдрому и гојазности, дискус хернијама, колективном уговору у здравству, па чак и феномену старијих корисника на друштвеној мрежи ТикТок. Велико интересовање влада и за теме психолошке помоћи и дечјег здравља:

„Све више Бугара, а нарочито родитеља, тражи психолошку и психијатријску помоћ. Мислим да су се људи коначно навикли да се не стиде и не плаше да потраже такву врсту подршке. Међутим, овде постоји озбиљан проблем – велики део стања и помоћи није покривен здравственим осигурањем. Још увек не постоји пропис ни закон који би уредио психолошку помоћ у оквиру система, па пацијенти морају сами да је плаћају. Ипак, имамо одличне психологе.“

У савременом свету, преплављеном информацијама и дезинформацијама, здравствени подкаст БНР-а „У центру система“ показује да здравствено новинарство може бити истинска друштвена мисија. У земљи која је међу водећима у Европској унији по спречивој смртности, где превенција постоји али се често занемарује, а национална дечја болница још увек је само пројекат на папиру, овакве платформе постепено граде културу бриге о здрављу.

Превела: Свјетлана Шатрић