У школи деца треба да развијају особине и вештине које AI нема

Живимо у свету у којем технологије брзо напредују, суочавајући човечанство са више питања него могућих одговора и решења за која се треба припремити. Једна од мало ствари које нам дају јасноћу јесте да док развијамо вештине будућности и високу интелигенцију, морамо сачувати људскост у себи.

Да би се припремила за нове изазове, деца морају бити способна да размишљају самостално, да доносе самосталне одлуке, да буду флексибилна и прилагодљива, јер није јасно у каквом ће свету живети, сматра Антоанета Календерова, директорка једне од великих приватних средњих школа у Бугарској. У исто време, потребно је да буду емпатична и да имају морални компас за добро и зло. Све су то особине и вештине, које вештачка интелигенција нема. Међутим, да ли савремена школа има потребне капацитете да их изгради?

„Важно је да школа нуди узоре (role models) и пружа могућности за развој вештина. Такође, важно је да млади буду укључени у доношење одлука о свему што се дешава у школском окружењу“, наводи Антоанета Календерова.

Она се нада да ће се негде у нашој земљи развити нови модели образовања, али истовремено не крије „велику бол наставника што екстерни и матурски испити за ученике 12. разреда некако више захтевају од ученика репродукцију знања“. Зато све више школских установа преузима иницијативу. Антоанета Календерова наводи пример са својом школом:

„Код нас то радимо кроз учење засновано на пројектима – кроз могућност да ученици развијају пројекте. Поставља им се истраживачко питање, следи проучавање литературе и тако они долазе до резултата, на пример кроз своје пројекте за побољшање школске инфраструктуре и опреме или неке друге пројекте. На тај начин, они стичу вештине за тимски рад, планирање, управљање својим временом и дубинско истраживање одређене теме.“

Антоанета Календерова се нада да ће наставници у будућности имати више слободе приликом структурирања наставног градива, избора његовог садржаја и приступа настави. Не заборавимо да је међународни пример већ доступан и може се црпити из образовних система и програма као што је „Међународни бакалауреат“, који развија критичко и креативно мишљење.

„У овом међународном програму, који се сматра златним стандардом у образовању, наставник књижевности бира шест књига различитих аутора и епоха, и обрађује их са ученицима током две године. Поређења ради, код нас је само у наставном програму за 12. разред заступљено 23 књижевна дела“, истиче школска директорка и додаје да се у многим земљама света размишља о томе шта треба променити у образовном систему.

„У последње време се води занимљива дискусија о социјално-емоционалном учењу. Оно представља барем мало одступање од чисто роботизованих модела код којих дете не улази у учионицу са својим емоцијама, потребама или историјом. Баланс је веома важан“, прича Антоанета Календерова. 

Партнерство са привредницима и предузетницима ради стицања практичног искуства и као водич за професионалну оријентацију је још један корак, који би младима олакшао да замисле каква их будућност очекује. „Деца често немају представу о постојећим професијама, а веза између школе и послодаваца не постоји“, каже наша саговорница и закључује: „Деци је потребна инспирација, аона може доћи само од инспирисаних људи и зато онима који нису оптимисти, који немају инспирацију, није место у школи“.   

Прочитајте још:

• Наука, образовање и бизнис удружују снаге на форуму у Софији

• Сајбер криминалци не хакују само телефон, него и психу деце

Превела: Албена Џерманова