Појање на Велики петак учвршћује наду у Васкрсење

Појање химни на Велики петак је једно од најлепших и најимпресивнијих у православном богослужењу. Богослужбене химне и песме нису само музика, већ жалопојка која нас води кроз догађаје на Голготи и завршава се радосним очекивањем Васкрсења Спаситеља.

Иако се у тим песмама и химнама описује туга, оне одишу надом да је смрт смрћу побеђена. Исус Христ – извор живота, положен је у гроб, али управо уласком у смрт, Он је успео да је уништи изнутра. То вернику враћа веру и улива сигурност да смрт и гроб нису крај, већ врата ка спасу.

„Црква нам не даје никакво време да тугујемо на начин својствен људима,“ каже у интервјуу за Радио Бугарску богослов и професор црквеног појања Никола Антонов и додаје:

„На овај начин, она нас васпитава да доживимо тугу, да је осетимо, али да јој се не препустимо. То је лекција коју бисмо могли применити и у нашим животима. Јер који је највећи бич савременог друштва? Депресија, очајање – то је туга за модерног човека. Не мораш да изгубиш блиску особу да би се предао болу и негативним мислима које обузимају већину када се суочи са тешкоћама. И у том смислу, потпуно несвесно, пратећи тај богослужбени циклус ми, у ствари, учимо како да се носимо с тугом.“

Прелаз из туге у светлост коју нада буди у нама јасно се види у три статије Опела Христовог, познатог и као Надгробни плач. У првој и другој статији преовладава туга Божје Мајке, која оплакује свог Сина. Али се у трећој статији већ назире светлост Васкрсења.

У православним храмовима широм Бугарске изводе се два основна стила Опела Христовог. То су византијско источно црквено појање, које карактеришу већа дубина и мистика, и хорско вишегласно појање чија мелодија је лако препознатљива и самим тим уједињује вернике у храму:

„Вишегласна верзија – трогласна и четворогласна – има више варијација у зависности од тога за коју врсту црквеног хора је намењена. Она је заснована на византијском стилу, али је хармонизована. Обе верзије су лепе и богате, али је веома важно знати како се правилно изводе ове мелодије. То је већ ствар васпитања, црквене естетике, извођача, хорова, диригената и то је важна тема повезана с начином на који интерпретирамо богослужбене химне.“

Једне од најлепших хармонизација црквеног појања дело су истакнутог бугарског композитора Добрија Христова и поју се у скоро сваком бугарском храму. А најбољи примери хорског извођења Опела Христовог могу се чути у саборној цркви Светог Александра Невског у Софији.

Мушки хор „Свети Јован Кукузељ“ такође има вишегласна извођења делова Опела, која су светски призната због своје изузетне дубине и равнотеже.

Музика игра важну улогу у богослужењима, истиче Никола Антонов и наставља:

„Зато је Црква још у древности установила посебна црквена правила када је реч о томе како појци треба да поју. У ствари, главни задатак музике у православном богослужењу је да подржи молитву верника, да их води тако да сви који присуствују литургији крену појући на духовно путовање ка Царству Божјем јер појање представља стално унутрашње кретање душе. Зато се готово све у православном богослужењу поје, јер смо ми у сталном покрету, покушавамо да се приближимо Богу,“ рекао је Никола Антонов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова